Site name

Korišćenjem procenjenog budućeg BDP-a, a ne stvarno ostvarenog prikazuje se manja zaduženost od stvarne

Statističke igre "smanjile" javni dug

Stručnu javnost je pre nekoliko dana prilično iznenadila tvrdnja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je javni dug naše zemlje u odnosu na bruto domaći proizvod smanjen na 57 odsto, odnosno da se našao ispod mastrihtskog kriterijuma prezaduženosti od 60 odsto BDP-a.

21

Piše: Miloš Obradović

Beograd 13. januar 2018. 18:57

Statističke igre "smanjile" javni dug

Foto: Stanislav Milojković

Istovremeno poslednji zvanični podaci Ministarstva finansija s kraja novembra pokazuju da je javni dug iznosio 62,6 odsto BDP-a, a u međuvremenu nije bilo većih otplata dugova.

Objašnjenje ovog smanjenja udela javnog duga u BDP-u od više od pet odsto BDP-a praktično preko noći u stvari leži u načinu obračuna koji baš nije po međunarodnim standardima, ali kog se Ministarstvo finansija drži već dugi niz godina. Tako je i sada predsednik stavio u odnos iznos javnog duga sa procenom bruto domaćeg proizvoda za 2018. godinu koji tek treba da se ostvari i koji će biti poznat za 12 meseci, umesto da ga uporedi sa BDP-om u 2017. godini.

Fiskalni savet je još 2012. godine predlagao da Ministarstvo finansija prihvati međunarodno prihvaćenu metodologiju po kojoj se javni dug stavlja u odnos sa BDP-om ostvarenim u prethodnih 12 meseci upozorivši na manjkavosti metodologije koju koristi država. Na ovaj način, kada se u januaru iskazuje nivo javnog duga u odnosu na BDP, dolazi do naglog pada jer je procenjeni BDP u 2018. godini veći od ostvarenog 2017. Takođe, nije neuobičajeno da vlasti procene privredni rast optimistično, mada za ovu godinu to verovatno nije slučaj.

Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug na dan 11. januara javni dug je iznosio 2,75 biliona dinara ili 23,2 milijarde evra. Da se ovaj iznos stavio u odnos sa BDP-om ostvarenim u 2017. godini koji je iznosio 37,6 milijardi evra odnos bi bio 61,6 odsto i bio bi nešto viši od granice prezaduženosti koju propisuju mastrihtski kriterijumi. I ovo je prilično dobar rezultat s obzirom da prema Fiskalnoj strategiji država očekuje da na kraju 2018. godine javni dug bude 62,8 odsto, a u januaru je već bolja situacija.

Međutim, izgleda da to nije dovoljno, pa da bi slika izgledala što ružičastije, kada se ovaj iznos javnog duga stavi u odnos sa BDP-om koji je planiran da se ostvari u 2018. a prema projekcijama iz Fiskalne strategije to bi trebalo da iznosi oko 40 milijardi evra (realni rast od 3,5 odsto plus deflator od 2,8 odsto) onda se dobije sjajni, ali za sada nerealni podatak od 58 odsto BDP-a. Ovaj "trik" koristile su sve vlade do sada, a očigledno je apel Fiskalnog saveta ostao neprimećen.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, potvrđuje da je standardna međunarodna metodologija da se javni dug deli sa zbirnim BDP-om u prethodna četiri kvartala.

"Važno je da se držimo međunarodnih standarda u metodologiji obračuna javnog duga i BDP-a. Ovako smo čim smo ušli u 2018. podelili javni dug sa BDP-om iz 2018. koji je neki budući BDP koji se nije ostvario, a možda neće ni ostvariti, a prikazali smo pad od šest, sedam procentnih poena", objašnjava Arsić napominjući da se radi o obliku manipulacije podacima.

Ipak, do smanjenja javnog duga jeste došlo samo ne u tolikom obimu. Stanje duga od 11. januara bilo je za oko 40 milijardi dinara manje nego na kraju novembra. Takođe, treba podsetiti da je država u novembru isplatila dospele evroobveznice od 750 miliona dolara iz sopstvenih sredstava. Takođe na smanjenje javnog duga prošle godine uticalo je i jačanje dinara prema evru i dolaru, pa je iznos javnog duga u evrima samo na osnovu toga smanjen za oko milijardu evra.

Kreativno računovodstvo

U obračunu duga posebno je bio kreativan gradonačelnik Siniša Mali koji je u septembru tvrdio da je dug Beograda pre njegovog dolaska na vlast bio 1,12 milijardi evra dok je stvarni dug bio 380 miliona evra. Bez obzira što su i Fiskalni savet i ministar finansija potvrdili da gradonačelnikova računica ne odgovara ni jednoj priznatoj i poznatoj metodologiji on je ostao pri svojoj računici po kojoj je u tadašnji dug Beograda uračunao i obaveze iz narednih godina, kao i dugove gradskih javnih preduzeća. Po istoj metodologiji javni dug republike iznosio bi preko 100 odsto BDP-a i bio na oko 45 milijardi evra.

povezane vesti

komentari (21)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

pedja d32

13. januar 2018.

Statistika je cudo.

Petar

13. januar 2018.

To je ocigledno

Nikola

13. januar 2018.

Javni dug je smanjem i svi trebamo da verujemo u to jer je to istina.

Miki

13. januar 2018.

Najznacajnije je da se procenat javnog duga smanjuje, a Srbija oporavlja od pljackasko-obmanjivacke politike demokratskog rezima.

Sana

13. januar 2018.

Predsednik je javno izneo godišnji izveštaj i dokazao da je Srbija ekonomski mnogo stabilnija.

Radenko

13. januar 2018.

Statistika im je jača strana, samo je problem jer ona može dvojako da se posmatra, i pozitivno i negativno.

David

13. januar 2018.

Ovako se radilo godinama, važno je da se javni dug u odnosu na BDP može redovno upoređivati, po istoj metodologiji.

Zrenjaninac

13. januar 2018.

Onaj bot "Sana" je fenomenalnaa !!! Kuku leleeeeee !!!!!

marija

13. januar 2018.

Brojke su brojke

Desa

13. januar 2018.

Zanima me kako je prethodna vlast računala, ka d je ostaavila dug.

Milica M

13. januar 2018.

Prvo, bitno je da se zaista smanjuje. Drugo, zasto se sada, kada je ova vlada u pitanju, vodi ta polemika, ako se vec kaze da su sve prethodne vlade koristile takve podatke? Zato sto je medijski mrak, i niko ne sme da kaze sta misli, a kamoli da napise, je l''''?

cole

13. januar 2018.

Toliko nam dobro ide da mi je prosto neprijatno...

savke

13. januar 2018.

Ljubitelji lika i dela predsednika trba da gurnu ruku u svoj džep pa da vide da sem sendviča i soka nema ništa. Statistika je magija kao i sex, u proseku svi imamo redovan seks, što bi deda rekao al se neko naj....o namoj račun.Gde je izvoz a gde uvoz i odnos dinara prema dolaru koji nije realan e to je magija statistike. Ništa ne proizvodimo i neradimo a statistika kaže da lepo živimo (u proseku).

Marko

13. januar 2018.

Hteli to prihvatiti ili ne...cinjenica je da se smanjuje. Pa i da je konstantno na istom nivou bio bi odlican rezultat. Ajde da se bavimo time odakle je toliki javni dug i kako nas je do toga dovela prethodna vlast.

Mirjana Kujovic

14. januar 2018.

Vlada Srbije je uspešno radila tokom 2017. i javni dgu je značajno smanjen! Očekujemo još bolju tekuću 2018. godinu! A, laćne priče o statistikama neka sačuvaju za sebe oni koji ih izmišljaju!

Mirjana Kujovic

14. januar 2018.

Vlada Srbije je uspešno radila tokom 2017. i javni dgu je značajno smanjen! Očekujemo još bolju tekuću 2018. godinu! A, laćne priče o statistikama neka sačuvaju za sebe oni koji ih izmišljaju!

Mirjana Kujovic

14. januar 2018.

Vlada Srbije je uspešno radila tokom 2017. i javni dug je značajno smanjen! Očekujemo još bolju tekuću 2018. godinu! A, lažne priče o statistikama neka sačuvaju za sebe oni koji ih izmišljaju!

"Analitičar"

14. januar 2018.

Hteo bih da, vezano za ovu vest, upozorim vajne botove i botiće, a i ostalu klijentelu obožavatelja da je matematika veoooma stara, prastara i egzaktna nauka i vekovima je evoulirala, napredovala, širila svoje dijapazone na mnoge druge nauke,............pa je, između ostalog, dozvolila i određene konformitete. Ti tzv procenti, formule, pristupi, računanje ovako ili onako, na ovaj ili onaj način, i slične manipulacije nisu od vajde kada se radi o dugu. Dug je, naime, onoliki koliko si se zadužio realno i izražen je u brojkama. I on kao takav ostaje. Može da se povećava ili smanjuje, u zavisnosti. Da skratim - neće nama pomoći ni stotine formula, načina izračunavanja i preračunavanje u neke procente, razlomke i mnoge druge računske operacije po pitanju realne vrednosti duga. On (dug) ostaje pa ostaje i iskazan je, kao što rekoh, brojkama. Nikakvi procenti i računi ga neće umanjiti dok se ne umešaju brojke (procenti su potpuno bezvredni). Sve drugo je najobičnije zamajavanje i beskrajno zaluđivanje. Utuvimo to u glavu. I nezanosimo se više praznim bajkama. Još više praznim brojkama!

makijaveli

14. januar 2018.

Odavno je poznato, da je statistika na ovim prostorima, tacan zbir-netacnih podataka ! Dovoljan je podatak, da bi po toj metodologiji, gde se posebno istakao g. Mali, javni dug Srbije bio preko 100 odsto BDP-a ! To jest, drzava je bankrot !

Dragan

14. januar 2018.

šta znače predviđanja i staistički podaci ove vlade najbolje svedči sledeći vic. Razgovaraju amerikanac, japanac i srbin o tome kada stižu konačni rezultati posle održanih izbora u njihovim zermljama. Kaže amerikanac: "Kod nas konačni rezultati izbora stižu dva sata pošto se izbori završe". Japanac će na to: "Zašto toliko dugo, kod nas konačni rezultati stižu već posle pet minuta". Na to će srbin: " Nije to ništa. U mojoj zemlji se konačni rezulttai izbora znaju mesec dana pre samih izbora". Toliko o pouzdanosti podataka dobijenih od ove vlade.

stari ekonomista

15. januar 2018.

Odakle podatak za 11.1 kada uprava za javni dug je tek objavila stanje duga za 30.11.2017. Ono što se "ne računa" u javni dug je kamata za javni dug, koja je za 2018 milijardu evra, koja se pokriva iz budžeta te je još jedan način da se prikrije koliko je stvarno neuspešan režim predvođen "reformatorim". Za tri godine "reformi" povećali smo javni dug za 5 milijardi evra i 4 milijarde evra kamate, koju niko ne pominje. Kao ni to da ćemo za "kredit kao poklon" od milijardu dolara da platimo ukupno 300 miliona dolara kamate. Sve je "pozitivno" kada nam "podatke" saopštavaju osobe od kojih je jedna radila kao prodavac eksera u gvožđarskoj radnji a drugi bio stečajni upravnik, pa mu se stalno "mešaju" cifre, koliko je stvarno a koliko je "njegovo"