Site name

Na prostoru bivše Jugoslavije

Uništeno oko 2000 spomenika

U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije uništeno je oko 2.000 spomenika verskog i kulturnog nasleđa.

2

Piše: Fonet

29. novembar 2016. 20:44

Foto: vikipedai

Od tog broja 500 je dokumentovano, izjavio je večeras u Beogradu Mirko Klarin iz Centra za
tranzicijsku pravdu na predstavljanju izveštaja "Zatiranje istorije i sećanja".

Izveštaj "Zatiranje istorije i sjećanja", koji sadrži dokumenta i video materijal o uništavanju kulturnog nasleđa, napravili su agencija SENSA i Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule, a dokument je prethodno predstavljen i u Sarajevu i Zagrebu.

Klarin je na konferenciji, organizovanoj u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Srbiji, objasnio da je izveštaj izrađen na osnovu istraga Haškog tribunala i procesuiranja zločina protiv kulturne baštine tokom jugoslovenskih ratova.

On je dodao da je Tribunal uspeo da dokumentuje oko 25 odsto uništenih verskih i kulturnih spomenika iako mu to nije bio primarni zadatak.

Nažalost, mnogo je manje slučajeva ubistava, silovanja i mučenja dokumentovano, rekao je Klarin i napomenuo da se Tribunal nije mogao baviti svim slučajevima ratnih zločina već da je dobar deo njih morao prepustiti nacionalnim sudovima koji to rade sa manje ili više uspeha.

Na predstavljanju izveštaja "Zatiranje istorije i sećanja" emitovan je i dokumentarni materijal o uništenjima kulturnog nasleđa u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Arhitekta Mia David je rekla da o toj temi ne može da govori samo sa pozicije struke i da kao građanin oseća stid zbog ubijanja ljudi, ali i zatiranja kulturne baštine.

David smatra da su sve strane u jugoslovenskim ratovima uništavale spomenike kulture kako bi uništile samu ideju jugoslovenstva i osigurale da se nešto slično njoj više nikada ne ponovi.

I dramaturg Nataša Govedarica iz Sarajeva je ocenila da su u jugoslovenskim ratovima spomenici kulture rušeni kako bi se pokidale veze među ljudima.

Kao primer ona je navela most u Mostaru za koji je ukazala da nije srušen zato što je ima vojni značaj već zbog svoje simbolike i povezivanja naroda.

Govedarica je istakla i da je most u Mostaru obnovljen, ali da, nažalost, nisu obnovljene veze među ljudima različitih nacionalnosti niti u tom gradu niti u Bosni i Hercegovini.

Izveštaj "Zatiranje istorije i sećanja" ili kako ga autori nazivaju interaktivni narativ se sastoji od devet delova, a posebna poglavlja su posvećena razaranjima u Dubrovniku, Sarajevu, Mostaru, na Kosovu i celoj Bosni i Hercegovini, a postoji i deo o slučajevima uništenja verskih i kulturnih spomenika koji nisu procesuirani.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

zena

29. novembar 2016.

Balkanski kulturocid. I svaki drugi cid.

Đuro Palica

30. novembar 2016.

Kad smo već kod primera, gđica Govedarica je naravno veoma dobro upućena u tok hrvatsko-muslimanskog sukoba u Mostaru iz ''''93. i ''''94. godine, tako da joj je poznato da je nesrećni Stari most u to doba bio jedini preostali most u gradu, te stoga i jedina muslimanska veza sa zapadnim delom grada, gde se nalazila linija fronta. Neupućene haške sudije nažalost nisu bile u prilici da se konsultuju sa dotičnom, te su Stari most proglasile legitimnim vojnim ciljem. Što bi rekao tamo neki Nemac: "Tim gore po činjenice."