Site name

Pomodoro intervju

Vuk Drašković: Ludaci svuda, a ludnice zatvorene

* U Srbiji će zvanična književna kritika "Katarinu" dočekati sa prezirom i ruganjem, kao i "Isusove memoare". Do njihovih vijuga ne dopire "apsurd" da Srbin, pisac, priznaje da su i Srbi činili zločine i da su neki Srbi najveći krivci za ubistvo Katarine

Vuk Drašković napisao je novi roman. Reč je o zanimljivom i slojevitom delu "Ko je ubio Katarinu", koje je objavila Laguna. Gospodin Drašković se rado odazvao našem pozivu. Razgovarali smo o njegovom novom romanu i pitanjima koja je otvorio: o našoj prošlosti i njenim mračnim stranama, ali i o sadašnjosti koju živimo.

22

18. maj 2017. 15:30

Foto: Miroslav Dragojević

* Čitalac ima utisak da je Jugoslavija glavna i tragična junakinja svih priča u vašoj knjizi "Ko je ubio Katarinu". Da li grešim?

- Ne vara taj utisak. Prvi deo knjige govori o ubistvu Katarine i našim životima na ruševinama ubijene države. U drugom delu vraćam se u godine kada je Katarina bila živa. Da, u kontrastu između onog čega više nema i današnjeg vremena, razumemo razmere zla isteklog iz krvavog rastura Jugoslavije.

* Mladi vojnik Dragoje Dragojević, arhitekta, u kasarni u Ljubljani 1991. dobija nadimak Tekeriš. Da li samo zbog toga što je on bio iz okoline Šapca, iz sela Tekeriš?

- Njegov nadimak i njegov udes simbol su našeg državnog i nacionalnog sloma. On je pod Alpe stigao skoro šest i po decenija pre svog rođenja i skoro osam decenija pre nego što je regrutovan u Sloveniju. U njegovom selu Tekeriš, u avgustu 1914, u bici između srpske i austrougarske vojske otvorena je kapija za rađanje velike države 1918. Da smo poraženi u Tekerišu 1914, Jugoslavije ne bi ni bilo, niti bi vojnik zvani Tekeriš 1991. bio upućen u Sloveniju. Verovatno ne bi bilo ni Slovenije. Naredba jugoslovenskoj vojsci da napusti Sloveniju u julu 1991. značila je poraz Tekeriša iz 1914, a pogibija vojnika Tekeriša u Hrvatskoj iste godine smrtni je ekser u kovčeg ne samo države stvorene 1918. nego je to bio i tragični i sramni slom svih preskupo plaćenih pobeda Kraljevine Srbije u dva balkanska i u Velikom ratu, kao i bacanje u jamu svih žrtava palih u bici za obnovu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Konačno, ubistvom Katarine našli smo se u lavirintu mržnji kojima se kraj ne nazire.

* Može li Evropska unija da pomiri narode bivše Jugoslavije, da pogasi mržnje i ovaj region usmeri ka evropskoj budućnosti?

- Nisam optimista. Obe Jugoslavije, i kraljevina i komunistička federacija, bile su žarište raznih i mržnji i podela i sukoba, ali je pripadnost zajedničkoj državi, zajedničkom telu, sve rešavala ili smirivala. Virus napadne čovečije telo, ali to telo ga i pobedi. Katarina je mrtva, nje nema, pa nema ni tog živog organizma da pobeđuje bolesti. Nisu naše pameti i savest odbrana od novih pogibija i nesreća, koje se prizivaju na razvalinama mrtve zemlje. NATO, nažalost, čuva mir, čuva nas od nas samih.

* Znači li to da bi se, da nije NATO-a, mogle ponoviti devedesete?

- U to sam ubeđen. Ludaci na sve strane, a ludnice zatvorene.

* Ali običan svet, mali ljudi, koji su dobri ljudi u svim vašim pričama u knjizi, ne žele zlo kojega se pribojavate?

- Meša Selimović kaže: Čovek je vazda na gubitku. Usuđujem se da dodam: A nečovek je uvek na dobitku. U ratovima, u kojima je ubijena i rastrgnuta Katarina, mali ljudi bili su jedini gubitnici, jedine žrtve. Oni koji su pokrenuli smrt, koji su komandovali zločinima, koji su činili zločine, opevavali i zločine i zločince, jedini su dobitnici. Obogatili se, okitili ordenjem i nagradama, dograbili se vlasti i moći. Niko od njih nije poginuo, niko nije ostao bez sina, porodice, zavičaja. Sada drže propovedi u slavu svog zla. Branili su, kažu, narod i naciju, veru pradedovsku. Govore da su zločinci samo oni drugi i da je njihova nacija najveća žrtva. Surova je i žalosna istina da žrtve to prihvataju i da, povrh svega, obožavaju svoje glavne dželate.

* Priču "Božo Enciklopedija" pisali ste ove godine. Poruka je više nego sumorna.

- Sumorna je stvarnost koju živimo. Božo Enciklopedija je očevidac mnogih zločina. Piše krivične prijave, predlaže sebe za svedoka. Uzalud. Drži govore u Knez Mihailovoj, ispred zgrade SANU. Ili neće da ga slušaju ili ga psuju i prete mu. I on, nesrećnik, odluči da izigrava psa i da laje, kad među prolaznicima ugleda neku od nacionalnih veličina odgovornih za promociju ratne mržnje i ludila.

* Vi u knjizi ne spominjete imena tih koji su raspirivali ludilo. Zašto, kad čitalac sa lakoćom prepoznaje ko su oni?

- Upravo zbog toga. Dovoljno je da ih prepoznaju čitaoci.

* Četnički vojvoda, a na šlemu mu zvezda petokraka. To je Vojislav Šešelj?

- To je izmećar Vrhovnog komandanta smrti i Udbe. On im obavlja najprljavije zadatke. U opkoljenoj kasarni u Varaždinu vojnik Tekeriš ga sluša dok govori o Velikoj Srbiji čije su granice Karlovac - Ogulin - Karlobag - Virovitica. I, u očajanju, pomišlja da krikne: "Umukni, budalo". Taj čovek u mojoj knjizi nema imena, a i šta će mu.

* Kako će, prema vašem mišljenju, "Katarinu" dočekati zvanična književna kritika u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije?

- U Srbiji, sa prezirom i ruganjem, kao i "Isusove memoare". Do njihovih vijuga ne dopire "apsurd" da Srbin, pisac, priznaje da su i Srbi činili zločine i da su neki Srbi najveći krivci za ubistvo Katarine. Oni me ne zanimaju. Ja ne pišem za njih, nego protiv njih. U BiH i Crnoj Gori čitaoci vole Katarinu. Mnogi i u Hrvatskoj pišu mi, ali tajno, a Katarina se tek probija do čitalaca u Makedoniji i Sloveniji. Pre neki dan slavni sarajevski novinar i analitičar Senad Pećanin kaže mi: "Neki muzički bend trebalo bi da uglazbi stihove iz vaše knjige 'Tko mi ubi Katarinu'". Ja sam rođen u Jugoslaviji, ja sam najdraže godine svog života proveo sa Katarinom, ja sam se borio (koliko sam mogao) da ona preživi, i ja ne krijem da žalim za njom, za nama svima.

"Katarina" na Kolarcu

O knjizi "Ko je ubio Katarinu" Vuka Draškovića biće reči u petak, 19. maja, u 18 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine. O knjizi će govoriti: LJiljana Šop, književna kritičarka, Milan St. Protić, pisac i istoričar, Gojko Tešić, književni kritičar i autor. Odmah posle promocije u Beogradu Vuk Drašković će svoju novu knjigu "Ko je ubio Katarinu" predstaviti 21. maja u 18 sati u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu, a 24. maja više o ovom delu moći će da saznaju svi oni koji u 18 sati dođu u Šabačko pozorište. O knjizi će, na obe promocije, pored autora govoriti književni kritičari LJiljana Šop i Gojko Tešić.

Milioni živih svedoka

Težeći da racionalno i kritički, koliko je moguće objektivno, ali i emotivno i poetično, iz različitih subjektivnih uglova, dočara sliku života u Jugoslaviji kao minulu činjenicu, kao istoriju koja zavređuje da bude osvetljena i prevrednovana bez naknadnog ili novog ideološkog prtljaga, Vuk Drašković sapliće romansijerski venac od pripovesti o njenom životu i smrti zbog nas, takvih kakvi jesmo, kao i o našim životima i smrtima u njoj, takvoj kakva je bila. Kao da senzorski tanano ispituje da li je tu veliku priču, iako ona još uvek ima milione živih svedoka, uopšte moguće ispripovedati, naročito ne (zlo)upotrebljavajući opšta mesta, ne rabeći simbole koje smo u međuvremenu olako ismejali ili pretvorili u kič, bez "žala za mladošću" i sentimentalnosti kojom je i regrutovana većina jugonostalgičara. Teret nataloženog nezadovoljstva i usložnjenih problema, uporno izbegavanje suočenja sa ratnim zločinima, činjenica da je i nakon četvrt veka nemoguće dostići standard uništavan od devedesetih, istine su sa kojima se ovde predugo živi da bi priča o Jugoslaviji mogla poteći razumno, mirno, neopterećeno, s osmehom, kao istorijska i u tom smislu poučna.
Iz recenzije Ljiljane Šop

povezane vesti

Pobedničko "No pasaran"

17

Piše: Vuk Drašković

Kad uđeš u pogrešan voz

16

Piše: Vuk Drašković

komentari (22)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Драгиша

18. maj 2017.

Он је један од тих лудака а луднице затворене. Кад ћемо најзад да се отарасимо његових лудачких изјава и празног брбљања ? Он се плаши да га Србија не заборави и зато стално "испаљује ћорке"

Milica Jelić

18. maj 2017.

Ponekad mi je Vuk moram priznati delovao pomalo razbarušeno, preoštro, ali sad kad sve sagledam, zadnjih četvrt veka u Srbiji nije bilo poštenijeg, čestitijeg i dobronamernijeg političara od Vuka. Kad i ovde u Srbiji, kao i svuda u okruženju, najpopularniji budu bili političari koji se zalažu za zajednički suživot, za praštanje, za razgovor i sporazum, za život a ne za smrt, za pomirenje među narodima i ljudima a ne za mržnju među njima, svima će nam biti mnogo, mnogo bolje. Da sam na Vučićevom mestu ne bih puštala najgore da urliču i halaču na Vuka, već bih ga maksimalno uvažila i dala mu vetar u leđa kako bi i drugi političari krenuli sa pomiriteljskim nastupima. Veći prostor Vuku bio bi ohrabrenje svima koji su dovoljno mudri da znaju da je naš najveći interes ne da tragamo za rusom u tuđim očima, već da uklanjamo balvane iz svojih.

Hera M.

18. maj 2017.

Vuk govori istinu a istina je u Srbiji zabranjena od 44 do danas ... zbog istine je Vuk satanizovan jer istina bi znacila kraj onih koji su se u ratovima obogatili na racu gradjana ... Bravo Vuce ... istina uvek pobedi

Ana Petricevic

18. maj 2017.

Zanimljiv intervju, dobre misli, ozbiljna upozorenja. Takav je Vuk jos od intervjua Startu 1989. Ali dzabe, malo je pismenih ljudi u Srbiji. Malo ih je i na celom Balkanu. Ovde pobedjuju oni koji u lepim rečima vide napad na njih. Koji u ozbiljnim stvarima traze realitty show. Zato je Vuk u manjini. Ali to mu ne smeta da govori prave stvari. Zato ga cesto ne razumeju i ne prate ni najblizi a kako bi oni koji su miljama i vekovima iza njega.

Radovan

18. maj 2017.

Vuk je tragicna izgubljena figura. Ni jedna njegova procena nije bila tacna. Zamajqavao je ljude svojim opsenama i nagonima novinara, jer nikad nije postao knjizevnik. Ponekad mi ga zao zbog paranoja u kojima zivi oko sluzbi bezbednosti tzv. tajnih sluzbi koje navodno vladaju. Otac mu je bio partizan ali je on zbog zene postao cetnik. ah te zene dodjose nam glave... ha ha ha.

Bundzija Sumadijski

18. maj 2017.

A Danica Boskovic, u koju kategoriju ta gospodja spada?

vitez

18. maj 2017.

Vuče, Vuče, znamo i tebe. Najbolji si bio kada si se bavio Sindikalnim pitanjima.

Sava

18. maj 2017.

Jos jednom Vuk iz udobne poze. Uz vlast na izborima, uz vlast kada se dele direktorska mesta, uz vlast kad burazer treba trender da ubode. A kad je promocija move knjige onda kao se osoli...Ti si jedan od krivaca!

Zemun grad SPO

19. maj 2017.

,,Ni jedna njegova procena nije bila tacna"@Radovan Evo sta je Vuk Draskovic govorio na mitingu u Nisu 1990, pa neka citaoci procene da li su njegova predvidjanja bila tacna. ,,Sta ce biti ako Milosevicevi komunisti ostanu u sedlu? ... Uvesce nas u rat. JNA ce se raspasti. Ratovacemo kriminalno i na sramotu tradicionalne casti naseg vojnika. Srpski rezim ce sve nase istine pretvoriti u neistine. Svet ce zaboraviti da smo postradali u Jasenovcu i narod zrtva bice proglasen za narod dzelata. Svi ce biti protiv nas cak i Rusi. Izgubicemo Prvi svetski i oba balkanska, a na kraju cemo zavrsiti pod bombama medjunarodne balkanske oluje. Eto to ce nam se desiti ako 9. decembra pobede komunisti. Ako SPO pobedi,rata i razbijanja Jugoslavije biti nece. Ja verujem da nisu pogasene sve svece razuma u Hrvatskoj,ni medju Muslimanima, ni medju Albancima. Mozemo od Jugoslavije satvoriti jednu federaciju ili konfederaciju po uzoru na Svajcarsku, punu kantona, raznih pokrajina, oblasti, autonomija, gde ce svima da bude siroko i potaman."

Ilija Tomow

19. maj 2017.

izvrsna samoprojekcija!

Slavko Petrov

19. maj 2017.

Nije mi jasno, zašto autor prepričava dešavanja u knjizi, pojašnjava ih ? I nije prvi put. Dok pišem komentar, gledam u fotku Dušana Petričića u uglu i pitam se, na šta bi ličilo kada bi karikaturista stao da pojašnjava šta je želeo da poruči. Ili pesnik pesmom.

Pera

19. maj 2017.

Pa počevši od tebe.

Ivana Novi Bg

19. maj 2017.

Sjajna knjiga velikog čoveka koji je bio i jeste zrnce svetlosti i razuma u prethodnih četvrt veka. Pročitala sam je u dahu.

Petar

19. maj 2017.

Trči Vuče možda ti stranci obezbede mesto u "zatvorenim". Tuga...

Silvester

19. maj 2017.

Neka Vuk izađe na crtu Jovo Bakiću, da ga profesor malo preispita šta je sve govorio i radio otkako se pojavio krajem 80-ih na političkoj sceni. Svi akteri politike ovih decenija moraju da izađu pred surovo sudsko rešetanje po svim osnovama, pred VALJANOM komisijom u kojoj sede neukaljani intelektualci i svedoci tog i ovog vremena. Pa kom obojci, kom opanci. Lično mislim da bi lustraciju malo ko prošao sa zelenim svetlom.

Pozitivac

19. maj 2017.

/SDJesam Jugonostalgičar. Ali mi je interesantno da vajni intelektualci, kako su dobili to da su intelektualci, najbolje oni znaju /uz pomoć cinkarenja/ ni reč ne progovaraju, a trte se tamo u toj Akademiji. Voleo bi čuti mišljenje Krestića, Adamove, drugi su pomrli o raspadu Jugoslavije i čoveku na čelu Srbije koji je iz porodice samoubica. A bilo je ono:"Dogodio se narod". A upravo taj narod je krivac za propast i razbijanje Jugoslavije, jer je glasao za samoubicu, slepo mu verovao, a to iz gluposti i danas čini. Da li ga je sramota? Nije! Ali se plaši da vreme dovodi istinu i sasuće im u lice tu istinu. To je strah ovog naroda od istine. A i mladi će shvatiti to ih najviše plaši.

Marko stankov

19. maj 2017.

Odavna prolupo...

Ćeradžija

19. maj 2017.

Alo bre Vučino! Ti si četnike proglasio za anti-fašiste, napravio si moralni haos, Srbi više ne znaju šta je dobro a šta zlo, crkvetinu si doveo na vlast da blagosilja i opojava četničke koljače (sadašnje i ondašnje) a sad pričaš da su drugi za ludnicu. Jesu, slažem se ali da im ti budeš tamo Kralj

KRAJINA

20. maj 2017.

Vuk Drašković elom pravoslavacje klasični primer konvertite. On je Hrbin. Čovek koji u NATO vidi spasioca je za ludnicu.

СЦЕНАРИО из 1935. и 1974.

20. maj 2017.

Катарина је убијена 1991. од стране хрватских, словеначких и београдских комуниста , а по сценарију из Споразума усташа и комуниста из 1935. (који су потписали Миле Будак и Моша Пијаде) , који је дорађен Тиитиним уставом из 1974 .. Сурово али истинито !!

Фрањо и ТИСУЋЉЕТНИ САН

20. maj 2017.

Не знам ко је убио Катарину, али СФРЈ су убили хрватски и словеначки НАЦИОНАЛИСТИ који су били убачени у комунистичке редове још пред крај 1943. на позив Тиита, Кардеља и Бакарића (сагласно Споразуму из 1935.) !! Наивни српски комунисти су веровали у југословенство, а после убиства Крцуна и смене Ранковића 1966., донет је устав 1974. који је створио правне услове за распад СФРЈ по републичким и покрајинским границама!! Титов генерал Ф.Туђман је искористио шансу и уз помоћ колега из Београда реализовао хрватски тисућљетни сан !!

Srbin

23. maj 2017.

Pametan, lud, a malo i neka lična korist, da se nađe ...