Site name

Istoričarka Dubravka Stojanović govori za Danas

Ratovi devedesetih nisu mentalno završeni

* Od 2000. mnogo toga se promenilo nagore * Ratovi devedesetih nisu mentalno završeni * Sve vreme se posle 2000. podržava razarajuća politika Republike Srpske, ali i zamrznuto stanje na Kosovu

Činjenica da nije otišao baš niko u ime Vlade Srbije na komemoraciju žrtvama u Srebrenici ove godine je deo ukupnog moralnog poraza.

30

Piše: Snežana Čongradin

Beograd 17. jul 2017. 13:00

Foto: Stanislav Milojković

Ako niko ne može da iskaže poštovanje prema žrtvama, saučešće, žaljenje, pokajanje, onda je to jasan pokazatelj društva koje je izgubilo osnovne moralne koordinate, ističe za Danas istoričarka Dubravka Stojanović o tome što uprkos najavama nijedan zvaničnik Srbije nije bio prošle sedmice u Potočarima.

- Ako se pravite da ne vidite Potočare, oni time neće nestati, nego će vas dodatno gurati preko ivice osnovne humanosti. Zato ne verujem ni u kakve izjave pomirenja - ističe Stojanović.

* Toliko je godina prošlo od ratnih sukoba, zločina, etničkih čišćenja i genocida, a građani Srbije su se vrlo malo pomerili u odnosu na znanje i istinu o tome kolika je odgovornost Srbije bila u tim sukobima.

- Problem je u tome što se 90-ih radilo, a što se i danas radi, o širokom društvenom konsenzusu. U stvaranju ratnog programa Srbije učestvovali su veliki delovi elite: političke, intelektualne, privredne, finansijske, vojnopolicijske... Neki su oblikovali ideologiju "svi Srbi u jednoj državi", neki su radili na njenoj propagandi, drugi su je opevali, treći osveštavali, četvrti obezbeđivali finansije, logistiku, a neki sprovodili. Takav rat nije bio moguć bez značajne podrške i velike organizacije. Do sada, za više od četvrt veka, ništa od svega toga nije dubinski dovedeno u pitanje, čitava ta konstrukcija ostala je netaknuta i u njenom je egzistencijalnom interesu da tako i ostane. Sigurna sam da se i tzv. društvo "seća" svoje odgovornosti - od slavskih crtanja novih granica, pevanja, proslava prilikom "oslobađanja" raznih teritorija... Ni ti ljudi ne žele da se sete sebe u tom vremenu. Ili, još gore - nemaju problem da se sete, samo ih tišti što se loše završilo. Zato je to "zavet ćutanja", u kome jedni druge pokrivaju.

* Mislite li da je, uprkos tome, moguće očekivati da to znanje ipak postane dostupno i mejnstrim u nekoj skorijoj budućnosti? Dokle će trajati ova borba sa političkom elitom (svakom od 2000. godine) koja prikrivanje uloge Srbije u ratovima devedesetih shvata kao prioritetnu državnu politiku?

- Mislim da se od 2000, ipak, mnogo toga promenilo. I to nagore. Uz to, nekako se sećanje i raslojilo, nije isti odnos prema svim ratovima. Rat u Hrvatskoj se gotovo i ne pominje, samo je ostala Oluja. Zbog toga smo sve dalje od razumevanja tog događaja, jer se ni ne govori o tome šta je bilo pre toga, od 1991. do 1995. Mislim da je to u najvećoj meri zbog toga što je taj rat izgubljen dramatičnim porazom i proterivanjem Srba, pa se teško može očekivati neki "nastavak". O ratu u Bosni se, imam utisak, najviše zna. I oni koji odbijaju da Srebrenicu nazovu genocidom, počevši od predsednika pa nadalje, ipak priznaju "strašan zločin". To je sve do sredine 2000-ih bilo nezamislivo. Sada je, ipak, prihvaćeno da je više od 8.000 ljudi ubijeno u svega nekoliko dana i da su kasnije razvoženi u sekundarne, tercijalne grobnice... Zato mislim da je sada stanje gore od prethodnog poricanja. Jer, znači zna se, al nema ni trunke empatije, saučešća, žaljenja, pa samim tim ni preispitivanja, osude. Šta to znači? Da mislimo da je to bilo u redu ili da smo potpuno ravnodušni? I jedno i drugo je znak potpunog moralnog sloma i truljenja, koje se vidi u svemu - od toga što se malo ko buni protiv ukidanja sloboda i bahatosti države do sad već masovnih porodičnih ubistava... Ne može ni biti drugačije ako ste kao društvo odlučili da budete potpuno indiferentni prema ljudskoj patnji. Čini mi se da je najlošiji odnos prema Kosovu. Kao što vidimo, više ne može da se održi ni izložba, ni da se prikaže film o toj temi. Tu se stanje pogoršava, a odnos prema tom ratu se okoštava u potpunom "neznanju".

* Svakog jula, godinama unazad, srpska javnost se koncentriše na negiranje genocida u Srebrenici. Zašto je negiranje genocida toliko značajno političkim elitama (svim od 2000. godine)? Šta je to što bi usledilo njegovim priznanjem a čega se političari toliko boje?

- Time se oni, naravno, politički štite. Ali mislim da postoji i nešto dublje. Sve analize kulture sećanja pokazale su da je ključna uloga koju jedno društvo sebi dodeljuje - uloga žrtve. Ili kako se to kaže - za istoriju su presudni heroji, a za sećanje žrtve. Ako se setimo propagande iz 80-ih godina, setićemo se da je ključna reč bio upravo - genocid. O tome se gotovo svakog dana govorilo u prime time TV emisijama, otvarale su se jame, organizovale tribine, pozorišne predstave. Srpske žrtve u NDH zloupotrebljene su da bi se stvorio strah i napravio novi srpsko-hrvatski sukob. U toj konstrukciji sećanja uloge moraju biti kristalno jasne, isključivo crno-bele, tu nijansi nema. Žrtva, dakle, ne može biti zločinac. Ona ima indulgenciju za sve buduće postupke, ona je nevina i samo takva može zauvek ostati. Zato je ta zamena uloga neprihvatljiva, u tom narativu nedopustivo je da žrtva genocida postane njegov vinovnik. To bi zadiralo duboko u konstrukciju nacionalnog identiteta i formiranu istorijsku svest, i zato je, između ostalog, termin genocid neprihvatljiv. Kad bismo ga prihvatili, izgubili bismo poziciju žrtve i time bi se srušila cela imaginarna istorijska konstrukcija i sve ono u šta verujemo o samima sebi.

* Kako biste u načelu ocenili regionalnu politiku Aleksandra Vučića? Vodi li ona pomirenju, normalizaciji odnosa, ili stagnaciji, odnosno regresiji u odnosu na vreme pre nego što je njegova stranka preuzela vlast - vreme vlasti Borisa Tadića i njegove DS?

- Ono što jasno vidim to je da se sve vreme, posle 2000, podržava razarajuća politika Republike Srpske, ali i zamrznuto stanje na Kosovu. To mi nedvosmisleno govori da se ovo vreme računa kao neki intermeco, u očekivanju povoljnijeg trenutka kad bi se ti zamrznuti konflikti mogli ponovo odmrznuti i lepo nastaviti tamo gde se stalo 1995. ili 1999. godine. Zbog toga se tako lako dižu emocije u regionu, zato je dovoljna jedna reč pa da sve svi tobožnji napori ponište. Tako je na svim stranama, ali nas interesuje Srbija, a ona je ta koja drži otvorenim i pitanje BIH i Kosova. Ratovi 90-ih nisu mentalno završeni. To se najbolje vidi iz svih ruševina koje su i dalje svuda po regionu, od Hrvatske do Beograda. To da se te srušene zgrade nisu mogle popraviti više od 20 godina govori o tome da rat i dalje mentalno traje. Traje jer je i dalje potreban elitama.

"Rusiji smo još samo mi ostali"

* Očekujete li probleme u evropskoj perspektivi Srbije zbog uticaja i uloge Rusije u tom procesu? Da li je ruski uticaj zaista toliki i koliko su odlučni u sprovođenju svojih interesa u odnosu na evropske integracije i budućnost građana? Koliko je to opasno i može li zaista ugroziti bezbednost, na šta se uveliko upućuje?

- Nikad baš nisam verovala u evropsko opredeljenje, ni prethodnih, a posebno ne ovih vlasti. Ni iz čega se ne vidi stvarno prihvatanje bilo čega što simbolizuje savremenu Evropu - od pluralizma i slobode izražavanja do vladavine prava ili kritičkog obrazovanja. Sve što ideološki možemo da proniknemo direktno je suprotno onome što bi trebalo da je taj ideal Evrope. Zato je u ideološkom smislu Rusija daleko privlačnija, upravo kao suprotnost Evropi. Uz to, verujem da se od Rusije upravo očekuje podrška za to što se zove srpski nacionalni interes, a odnosi se na te teritorije u Bosni i na Kosovu od kojih se nije odustalo. Sa svoje strane, Rusiji smo još samo mi ostali. Kao što je poznato iz istorije, Rusiji je Balkan potreban da bi se na tom prostoru dokazivala kao velika sila. A tu je ostala još samo Srbija. Videli smo kakve su bile ruske reakcije na crnogorsko učlanjenje u NATO ili na makedonske izbore. Rusija se ponašala izuzetno agresivno - od organizacije pučeva do zabrane uvoza vina. Zbog toga verujem da situacija jeste potencijalno opasna.

povezane vesti

komentari (30)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

student

17. jul 2017.

moja uvek sjajna profesorka!

MIRITI NARODE a ne svađati

17. jul 2017.

Gđo Dubravka, pa Odbor za obeležavanjw ratnog zločina u Srebrenici je rekao da predstavnici Vlade Srbije nisu dobrodošli , a sećamo se kako je prošao A.Vučić kada je bio u Srebrenici !?

Dragan M.

17. jul 2017.

Mislim da gdja Stojanović ne spominje period Djindjićeve vlade kada je politika bila iskreno "evroatlantska", zbog koje politike je Djindjić najzad i fizički likvidiran. Atentat je imao uspeh jer se politika promenila ( tj vratila na staru ) i traje do danas. Vidljiva je analogija izmedju 12.03.2003 i 16.10.2016. (Podgorica).

Nema nade

17. jul 2017.

Da li je potrebno, i šta dodati, na ovaj najkraći mogući presek realnosti u kojoj živimo? Zaista smo mi čudan narod, da čudniji ne može biti. Večito, decenijama i bez prestanka sami sebi jamu kopamo i radimo sve u korist svoje štete. Najtužnije u svemu ovome je činjenica da se mlade intelektualne elite nalaze, evo već više od četvrt veka, u dubokoj političkoj defanzivi. Kako boli ta njihova indiferentnost, pasivnost, neozbiljnost, osećaj beznadežnosti i inferiornosti,.....!? Pitam - ko će ako ne oni?

Nizina

17. jul 2017.

Prošle godine je AV namerno izazvao incident sa ubačenim agentima BIA što je zamazano i prećutano (dvoje dobili otkaz). Toliko o iskrenosti naših političara.

Зоран Петровић

17. jul 2017.

Не може бити менталног завршетка ратова из 90-тих са оваквим приступом. Невероватна дубинска континуирана селективнос у српској кривици. Није било систематскох, подржаних од запада планова за разбијање Југославије, само широког друштвеног консензуса у стварању ратног програма Србије, када се оправдава Олуја треба говорити о томе шта се дешавало од 91 до 95, наравно за разумевање "хрватске фрустрације, али не о ономе што се дешавало од 41 до 45, нити о избацивању Срба из Устава нити о српској фрустрацији од распада Југославије. А када се дође до Сребреници не враћамо се у прошлоста да видимо шта се дешавало, чак ни од 91 до 95, нема српских жртава, само манипулација о наводно " више од 8000 убијених у само неколико дана". Као да је неким прећутним консензусом усаглашено да се мора "достићи" 8000 жртава, али у неколико дана, да би се квалификовало као геноцид!!? Да ли Уредништво стварно мисли да овакав антиментални приступ води менталном завршетку ратова?

Raspop

17. jul 2017.

-A hoće li bolan bit onog... rata? -Biće rata A što se tiče "neznanja", to nije neznanje, to je stav

AAF

17. jul 2017.

Prilika da citamo tekst pravog srpskog patriote.Inace,najveci srpski problem je nedostatak patriotizma i rasprostranjeni nacionalizam najgore vrste.

Антифашиста Влатко

17. jul 2017.

Дубравка Стојановић је сама по себи пример моралног пораза. Увек у служби страних сила и увек против Србије. Или су се можда ствари нешто измениле? Можда су, сада, према новим вредностима, Љотић и љотићевци они прави, морални и часни.

Boris

17. jul 2017.

Mnogo sam naucio čitajući njene radove. Zašto javni servis ne zove Dubravku da razjasni stvari anesteziranom gradjanstvu?

Rajna

17. jul 2017.

Kad su vojne i policijske snage RS nemilosrdno likvidirale za nekoliko dana više hiljada Bošnjaka, a nadležni iz Srbije to nisu sprečili, svi oni su trebali tada razmišljati da li će se njihovi sunarodnici stideti tog njihovog postupka u budućnosti. Kad tad će predstavnici Srba iz RS morati da se izvinu onima kojima su neneli veliko zlo. Što to pre urade utoliko će biti bolje za njihov ugled u svetu! To je civilizacijski i ljudski zahtev.

Skorpion47

17. jul 2017.

Izgleda da su najveći botovi administratori koji selektivno objavljuju komentare. Nije lako biti sluga, boli to!

Mihajlo Kovačević

17. jul 2017.

Zbog Miloševiće i Tuđmanove politike o podeli Bosne, Srbija je, a i druge zemlje u okruženju, do zla boga privredno i ekonomski osiromašila. Da je mentalni sklop iz devedestih godina ostao, potvrđuje nemilosrdno ubistvo Amerikanca u Grčkoj i ubistva žena i dece u Centrima za socijalni rad. Po mrni, spas nam mogu doneti samo partije građanske orijentacije, kojima su u fokusu svi građani a ne samo ljudi određene nacionalnosti.

Zrenjaninac

17. jul 2017.

Mnogi su od sredine 80-tih podrzavali "nacionalisticku politiku" koju je nametnuo slobodan milosevic !!! Naravno da je sve "to" (po)sluzilo da se nekoliko hiljada ljudi obogati ! A danas mnogi od njih "peru" biografije,novac i savest !! A narod k''''o narod,bio i ostao ....stoka !!!

Раша Радовановић

17. jul 2017.

Да ли је требао да иде председник владе, па да га поново разјарена маса, жељна освете, каменује и линчује?. Када би сви они који пате и жале зa, без суђења, стрељане муслиманске војнике, што је несумњиво ратни злочин, показали бар делић саосећања за страдање српског народа, можда би им поверовао да је та жал искрена. Чисто сумњам. За историчаре и историчарке порука: Ако имате у себи макар мало чојства и јунаштва, ајте утврдите стварне размере злочина над српским народом у НДХ. Колико су усташе стотина хиљада невиних Срба, деце, жена побили. Не иде да господа Василије Крестић каже да је то седамсто хиљада а Филип Давид да не зна, али да му је ближа цифра од седамдесет хиљада. Знате разлика је, господо историчари и исроричарке шестотридесет хиљада. Или се бављење историјом страдања Срба не уклапа у другосрбијански, хтедох написати бизнис, али ћу ипак написати правац?

Lejla

17. jul 2017.

Nase tvz.elite nikad nisu jasno, iskreno i nedvosmisleno osudile zlocine koje su pocinili predstavnici srpskog naroda.Osudjeni za zlocine u Hagu ,nakon izdrzane kazne,vlast docekuje u Srbiji kao herojeNas obrazovni sistem ne razvija kriticko misljenje i ako pokusate mladim ljudima da kazete da su Srbi cinili zlocine i da je u Srebrenici bio genocid docekace vas zaglusujuca buka o tome sta su oni tek nama cinili . Ako tim istim mladim ljudima kazete da vlast i ova i prethodne zele Kosovo kao teritoriju ali ako moze bez Albanaca sto su i pokusali 1999 g.dobicete slicnu buku i histeriju .Kad im pricate kako je skoro ceo Novi Beograd sramno mahao i bacao cvece na tenkove JNA koji su isli na Vukovar da ubijaju nasu susede sa kojima smo do juce ziveli zajedno dobicete jos brutalniji odgovor da je tako trebalo. I onda ,iako mozete jos da radite vi odlucite da odete u penziju ,pa neka neko drugi obrazuje i vaspitava ovu mladost jer ste u svojoj misiji ostali usamljeni i neshvaceni.A sa Dodikom neka se i dalje grle i Tadic i Vucic.

Amadeus

17. jul 2017.

Gđo Stojanović, analiza Vam je u potpunosti tačna, na našu žalost i sramotu

coxswain

17. jul 2017.

Pažljivo sam pročitao intervju i kad bih živeo u Amsterdamu, Berlinu ili Oslu, zaista bih se isčuđivao stanje svesti u srpskom društvu. Ono što istoričarka zaboravlja, to je da srpsko društvo danas čine i izbeglice iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Ljudi koji su doživeli tragedije kakve u gore-navedenim gradovima se čak ni na filmskom platnu ne prikazuju zbog uznemiravajućeg sadržaja. Pa tako svakome ko izgradi tako kosmopolitski i pacifistički životni stav koji je naravno za svaku pohvalu, mogu samo da poručim da pokuša da ga primeni na svoj život u Kosovskoj Mitrovici - na primer. Kad tamo, na osnovu empatije, tolerancije i racionalnom dijalogu uspostavi suživot, bezbedni životni prostor i ekonomski prosperitet, onda možemo nedvojbeno da konstatujemo da konzervativno i nacionalističko srpsko društvo zaista treba menjati. Isto ono, koje je promovisalo i gradilo bratstvo i jedinstvo sa narodima i narodnostima na istim ovim prostorima. Gubilo je svoju državnost, iako je jedino sa savojom državom ušlo u vizionarski evropski projekat.

bivsi socijalista

17. jul 2017.

Retko objektivan tekst samo je problem ko ce to razumeti I prihvatiti. Prodavci magle, novokomponovani isttoricari su sviugde oko nas I vrlo uspesno obavljaju svoj posao na nasu nesrecu, a njihovu radost. Srbija je 2000 imal ogromnu sansu, ceo svet je podrzavao , medjutim partrije kod nas nisu spremne da se ozbiljno pozabave nacionalizmom jer bi to bio njihov kraj. Setite se samo da je negde Novembra Decembra 2000 g TV Beograd poceo da prikazuje neke emisije o tome sta se zaista desilo na teritoriji SFRJ I onda iznenada nastavak emisija je prekinuto. Bez pobede istine, kako su to neki politicari ponavljali, nema nam buducnosti. Medjutim treba da pobedi prava istina. Mnogi pokusaji su propali od neuspoele lustracije preko one cuvene komisije o pomirenju itd. Glavni je problem sto je politicka struktura koja je dovela do svih ratova ostala ista I nepromenjena. Oni jedino znaju da vladaju u kriznim situacijama, a sa druge strane ni oni koji su nas tako bezdusno bombardovali nisu preduzeli nista da se politicka klima u Srbiji preomeni I to pre svega preko demontiranja staroig sistema.

Topličanin Milan

17. jul 2017.

I šta gospodja Stojanović predlaže? Da u Srbiji odredimo "Dan kajanja", kada ćemo se tući kamdžijama i samokažnjavati kao fakiri?! Toliko puta je izražena spremnost, toliko puta je izjavljena "sućut" od strane srpskog rukovodstva i to za sve žrtve, koje su stradale u nesrećnom medjunacionalnom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije ali, čini se da to nije dovoljno. Nije bila dovoljna ni osuda celokupnog srpskog vojnog, političkog i policijskog rukovodstva. Čini mi se da se ovde, uz pomoć ovakvih ljudi u Srbiji, pokušava poniziti čitav jedan narod ili, da mu se okači neki "epitet", na osnovu koga bi se išlo dalje. Medjutim, toga su svi svesni. Kao što je većina ovoga naroda svesna kako je počelo paranje Jugoslavije. Ona je samo Srbima bila otadžbina. Svima ostalima tamnica. Samo što je gospodji Stojanović, to teško da prizna.

Fijat

17. jul 2017.

Pa naravno da su devedesete mentalno prisutne. Eto, radnici samo sto ne pocnu da setaju ulicama slike Trifunovica, Smiljkovica, Milosevica ...kao u ona stara dobra vremena.

Zoran

18. jul 2017.

Ukrali ste mi komentar, bez ikakvih uvreda, sram vas bilo. Gospodja je izuzetno ostrascena i naravno zbog toga nerealna.

putnik iz sandžaka

18. jul 2017.

Poštovana gospođo Stojanović, čitajući vaš tekst tražio sam razlog i stanovišta vašeg mišljenja,stava i politike prema nama i našima na Balkanu.Tek na samom kraju vašeg teksta sam našao i odgovor:;;da rat i dalje mentalno traje. Traje jer je i dalje potreban elitama". Vas vidim u toj eliti. Samo nekoliko pitanja : 1. Da ste vi člav Vučićeve vlade, a posle dešavanja sa njim u Potočarima, da li bi vi otišli, da li bi vas članovi vaše porodice pustili? 2.Zbog takvih prvo da iskreno iskažem žaljenje prema žrtvama a onda da pitam za knjigu,izdatu pre ovog rata, gde se ovakav masakr može podvesti pod genocid. 3.Od kada imamo pravo pričati o genocidu? Od genocida na tlu Amerike,Vjetnamu, Pribilovcima ili tek od zadnjeg rata na Balkanu? 4.Kako se spoznaje nacionalna istina o učešću u ratu? Dajte jedan primer od svih zaraćenih na Balkanu ili možda od nekih imperijalističkih sila koje su harale i neprekidno haraju od kada je sveta i veka.Borba za opstanak je puno, puno kompleksnija od foteljskog zalaganja za pravdu. 5.Ako se bavite naukom, kako se raspade Jugoslavija? Srbi crni, ostali beli? Zato vas molim da učinite nešto, koliko pojedinac može, da se rat završi. Dostojanstveno i realno, tiho i sa realnom procenom. A opet na oprezu. Ugrožen nam je opstanak.

suDBa

18. jul 2017.

Gospođa Stojanović je potpuno u pravu. Nažalost, ovo stanje stvari nije samo krivica aktuelnih vlasti (iako one na najbolji tj. najgori način pokazuju da su antievropski nastrojene). Setimo se samo Tadićeve vlasti kada je imao priliku da napravi diskontinuitet sa post-komunističkim tajnim službama koje su do dan-danas alfa i omega velikosrpske ideje. No, Tadić to nije učinio - treba ga pitati zašto. Da li je odgovor možda u poslednjim pasusima knjige "Vesela UDBA" bivšeg direktora službe, Gorana Petrovića? Ko su u političkim i društvenim samozvanim "elitama" dugogodišnji saradnici vojnih i civilnih Udbi u Srbiji? I zašto zbog svih njih ne možemo da se izvučemo iz ovog blata?

Sredoje

18. jul 2017.

Zrenjaninac, ne sporim tvoje pravo da se lično osećaš kao stoka, ali nemaš pravo da svoja stočna osećanja pripisuješ bilo kom narodu, pa ni srpskom.

saller.ns65

18. jul 2017.

Zbog ovakvih tekstova i živimo kao u 90-tim.Da li je sve ove ratove vodila samo jedna strana???

Zrenjaninac

18. jul 2017.

Ok "Sredoje",ako ce ti biti lakse,Ti NISI stoka !!! Ti si ......nesto drugo !!!!!!! Ti si AVAV !!!!!

Marinko

19. jul 2017.

Kosovo može da bude nezavisno,a Republika Srpska ne može, muslimani,hrvati i albanci su žrtve a srbi nisu... To je rezon Dubravke Stojanović, toliko mržnje i osornosti prema srpskom narodu nisam video ni kod hrvata ni kod albanaca.. Uglavnom svi su imali pravo da stvore svoje države osim srba, pa su tako imali pravo da ubijaju i proteruju.. Srebrenica je zločin, a Oluja nije iako je u toj akciji etničkog čišćenja ubijeno 2500 civila među kojima ima žena,dece i staraca... Za Oluju i niko nikad nije odgovarao,srbi se nikad nisu vratili u svoje kuće... Dubravka za koga radite,teško mi je da pomislim da ovo što govorite zaista i mislite?!

Vlada M

21. jul 2017.

Ne bih potpisao ovo danas, iako pre koju godinu verovatno bih. Jugoslavija je zahvaljujući Turcima i Nemcima prekasno stvorena, kada su nacije već formirane. Od početka je bila ugušena u razvoju rivalstvom Srba i Hrvata, i nikako u vreme slobode izbora nije bila pronađena formula opstanka; predratna dominacija Srba "oslobodilaca" i njihove žrtve, pa integralno jugoslovenstvo, nisu mogli Hrvatima da budu prihvatljivi. Posleratni federalizam sa svođenjem Srba na razbijenu grupu nevidljivu u široj celini držao je vodu dugo vremena ali je na kraju izazvao profesorkin "društveni konsenzus" da se i to mora promeniti. Da nije tu bio bahati kabadahija Milošević sa svojom JNA, nego Gandi - koji bi to novi dogovor mogao biti napravljen? Svaka republika nezavisna i onda nijedna vlada u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori da ne može bez beogradskog aminovanja da se sastavi? To bi bile gore tenzije nego danas, i ostale bi otvorene želje za drugim rešenjima sa obe strane. Jugoslavija je trebalo da bude jedna zemlja sa jednim glavnim identitetom, gde se mnogi delovi utapaju bez gledanja svojih posebnih interesa, kao Italija ili Nemačka. To nije uspelo. Ona, kao i Nemačka, nije imala alternativu jer ne može da se podeli. Na žalost, jedni su pokušali da dominiraju a drugi da se odvoje, a onda je svako rešenje bilo neka vrsta bratske mržnje i nestabilnosti. Profesorka treba i da sagleda da sadašnje rešenje nije normalno - imamo Hrvatsku koja je silom etnički čista, politički ekonomski i vojno stabilna i razvija se, što je jedina pozitivna tekovina jugoslovenskih sukoba. Cena za to je Bosna gde nijedna odluka ne može da se donese jer za nju važi obrnuta logika predratnog zajedništva, i Srbija koja je večito pod teretom ucena i izdaje podeljenog naroda. Da ujutro svi osvanemo sa mentalitetom Danaca, da li bi to sve profunkcionisalo, i ako bi zašto se onda raspala Jugoslavija? U tom kontekstu, jadan onaj ko je na vlasti u Srbiji jer mu je jedina opcija da živi sa ovim rivalstvima i da ga ucenjuje podeljeni siromašni narod. Danas mislim da ni najbolji ne bi postigli ne znam šta, i da su Srbija i Srpstvo propali najmanje za jednu generaciju. To narod i oseća jer je masovno odustao od države (ne glasa, ne učestvuje u politici, iseljava se, razjeda sistem iznutra korupcijom) koja je projekat koji ne može da uspe i oko koga samo mediokriteti mogu da se trude.

Vlado Suboticanin

22. jul 2017.

@Зоран Петровић - zapadni planovi za razbijanje Jugoslavije? Upravo taj Zapad je preko Ante markovica nudio momentalno prikljucenje Jugoslavije u EU i nekoliko miliona EUR bespovratne pomoci. Ante Markovic je odgovarao obicnim porodicnim ljudima a nije odgovarao nacionalistima. Zato se RTS (HRT,...) svojski trudila da Antu Markovica i Zapad prikaze kao "antisrpske" ("antihrvatske,...) jer jugoslovenstvo koje bi pocivalo na evropskim vrednostima nije ono "jugoslovenstvo" u koje se jos tada S. Milosevic zaklinjao "u ime SKJ i SK Srbije" dok je sa druge strane uz pomoc Jovice Stanicia i Frenkija naoruzavao srpski narod u buducoj SAO Krajini i Republici Srpskoj.