Dokaz promene politike bilo bi priznanje Kosova

– Razgovor o priznanju kosovske nezavisnosti je najbolji način da se počnu rešavati svi problemi, od imovinskih do zaštite manjina – ističe Filip David za naš list.

On, ipak, zaključuje da će poverovati u iskrenost Vučićevih namera o rešavanju kosovskog problema, tek kada bude, kako kaže, video da i Vučićevi tabloidi i TV stanice to podržavaju.

U autorskom tekstu za Blic predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane Srbije na unutrašnji dijalog o Kosovu, kako ne bi taj teret ostavili potomcima. „Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili“, napisao je Vučić.

On se u par navrata osvrnuo kritički na ulogu Srbije u stvaranju tragedije i aktuelne situacije na Kosovu, ne odustajući, ipak ni od nacionalističkih stavova.

Tako se u autorskom tekstu predsednika Srbije mogu pročitati stavovi koji upućuju na odgovornost Srbije za događaje na Kosovu. „Još od 1878. godine od stvaranja Prizrenske lige, mi Srbi nismo želeli da budemo dovoljno odgovorni da razumemo i snagu i želje Albanaca, a Albanskom greškom, velikom, i hvala nam na tome, smatram nerazumevanje srpskih državnih i nacionalnih interesa njihovo potcenjivanje ili još gore pokušaj da se oni stave pod tepih zato što neko misli da je uz podršku dela velikih sila to moguće. U tekstu piše i da Srbija ne sme da bude „bahata i arogantna kao što je neretko bila“. „Ćutanje je odlika onih koji misle da su samo, i isključivo, oni u pravu. Onih koji nikoga ne žele da čuju. Koji su ubeđeni da su najpametniji, da nemaju više šta da nauče, da su superiorni u odnosu na sve ostale i da nemaju više o čemu da pričaju sa bilo kim. To je modus operandi tiranije, uvek spremnih na prolivanje tuđe krvi. Govoreći o tome da on želi da ćuti, Vučić kaže: „Da sam jedan od onih koji ćute i ljude povedu u sukob, rat, da bi malo, ćutke, učili geografiji sopstvene zemlje?“, piše Aleksandar Vučić.

Da je je unutrašnji dijalog o Kosovu odlučujući za budućnost Srbije, smatra i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

– On je teži od dijaloga sa Kosovom u Briselu. U unutrašnjem dijalogu moraju se poštovati činjenice, a suziti prostor političkim i društvenim štetočinama, koji sve čine samo da zaštite sebe od krivične odgovornosti ili uklanjanja sa pozicija vojne, civilne i izvršne vlasti. Pomoglo bi kada bi se svi složili da Srbija definitivno odustaje od neprijateljstva prema Albancima i zastrašivanja Srba da će koliko sutra biti ubijeni. Mesto u UN bio bio dokaz dobrih namera Srbije da pomogne građanima Kosova da se članstvom u međunarodnim organizacijama poboljša život običnim ljudima ( i Srbima). I nema bolje garancije dobrosusedskih odnosa – ističe Nataša Kandić za Danas.

Ona upozorava da ima puno protivnika dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova.

– Tu su oni koji još skrivaju informacije o tajnim grobnicama oko 1.000 Albanaca, ali i političari koji skrivaju podatke o pogibiji dečaka na Košarama, slaveći komandante koji su ostavljali i njihova tela, kao heroje koji su navodno zaustavili stotine hiljade stranih vojnika i sačuvali Srbiju. Najteže je u tom dijalogu što protivnici priznanja realnosti, činjenica i prave brige o Srbima na Kosovu, nisu samo Diković, Dačić, Drecun, Tabaković, Odalović… nego i najveći deo opozicije, sa svojim stavovima „Srbija daje ustupke koje prethodna vlast (Tadić) ni danas ne bi dala“ – smatra sagovornica našeg lista.

Ona zaključuje da je vreme da se kosovski čvor razreši.

– To bi bio početak procesa pomirenja u kojem Srbija mora da odustane od ratne, kriminalne Srbije i da oslobodi buduće generacije sramote i stida zbog počinjenih nedela. Nisu u pitanju samo ratni zločini. Sve ove godine, od 1999. do danas, pokazuju da političari a ni društvo u Srbiji nisu spremni za preispitivanje sopstvenog ćutanja i zajedničke sramote – ističe Nataša Kandić za Danas.