EU i Amerika do 2016. donirale Srbiji oko četiri milijarde evra

Sudeći pre dostupnim informacijama, Rusija je dala nula dolara, a donacije EU i Amerike su od 2001. do 2016. godine dostigle skoro četiri milijarde dolara.

Takođe, ilustrujući tvrdnje o naklonosti EU i Amerike prema Srbiji u odnosu na Rusiju, Hojt Ji je naveo podatak da su prošlogodišnje investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardi dolara.

Prema podacima koje je Danas dobio od ambasade SAD u Beogradu, u periodu između 2001. i 2016. godine udeo SAD u razvoju i pomoći Srbiji iznosio oko 937 miliona dolara.

– U ovaj iznos spadaju podrška USAID-a, Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije američkog Ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija. Ovaj iznos, međutim, ne uključuje značajnu finansijsku pomoć koju je Srbija dobila od američkog Ministarstva odbrane i njegove Kancelarije za saradnju kao ni sredstva odobrena kroz finansiranje programa koji se bave razoružanjem, antiterorizmom, razminiranjem i sličnim aktivnostima – ističu za Danas u ambasadi SAD u Beogradu.

Poruka Jia zapravo je bila da i pored ovako velike razlike u pomoći i investicijama, srpska javnost ima utisak da nije takav slučaj, odnosno da Rusija pruža Srbiji najviše investicija i pomoći. Odgovornost za ovakvu neobaveštenost javnosti američki zvaničnik je pripisao delom diplomatama, čija je odgovornost, rekao je, da objasne javnosti u Srbiji „šta radimo i zašto radimo“. Drugi deo odgovornosti Ji je, međutim, pripisao samim medijima, u kontekstu upitanosti da li mediji uopšte izveštavaju o onome što ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu saopštavaju.

„Pomoć i investicije iz Rusije su u Srbiji beznačajne u poređenju sa pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera“, istakao je Hojt Ji.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, ocenjuje za Danas da pomoć koju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pružaju Srbiji treba tumačiti kao ratnu odštetu. Za razliku od Rusije, kaže sagovornik našeg lista, EU i SAD su bombardovali Srbiju.

– Rusija nas nije bombardovala, pa ne vidim zašto bi nam ona davala finansijsku pomoć, smatra Anđelković.

Na pitanje da li suma koju je Srbija primila od EU i SAD odgovara onome što se procenjuje kao šteta od bombardovanja, odnosno zbog čega se to dovodi u vezu, Anđelković kaže da je novac koji je Srbija primila od Zapada mnogo manji od štete koju je pretrpela.

– Rusija nije bogata država da bi nama mogla da pomaže. To što je malo bogatija od Srbije, ne stavlja je u poziciju da nam pomaže. NJena ekonomska situacija je takva da spada u red država koje bi trebalo da dobiju pomoć od EU, da je kojim slučajem u njenom sastavu – zaključuje sagovornik našeg lista.

Prema poslednjim rezultatima istraživanja koje je objavila Delegacija Evropske unije u Srbiji prošle godine, EU je daleko najveći donator u Srbiji, jer je od 2000. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od više od tri milijarde evra (do maja 2015. godine), u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Finansijska pomoć obezbeđena je kroz Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza budućeg članstva u EU. Paket finansijske pomoći iz IPA pretpristupnih fondova iz budžetske godine IPA 2014. iznosio je 189 miliona evra. Zaključno sa ovim finansijskim paketom, od 2000. do 2015. godine EU je obezbedila više od tri milijarde evra bespovratne pomoći Srbiji.

Od 2000. do 2016. godine Srbija je od SAD primila oko milijardu dolara bespovratne finansijske pomoći, što ovu državu svrstava na drugo mesto po donacijama datim Srbiji.

Za Rusiju, međutim, ne postoje podaci koliko je donirala Srbiji u procesu tranzicije. Prema izveštavanju medija, informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoći u Srbiji funkcioniše tako što donatori samostalno dostavljaju podatke o pomoći, na dobrovoljnoj osnovi, a Rusija te podatke nije nikada dostavila.

Evropska unija je i najveći zajmodavac privredi zemlje. Srbija od 2001. godine dobija podršku od Evropske investicione banke, a do 2015. godine potpisani su aranžmani u ukupnom iznosu od 4,3 milijarde evra, od čega je u to vreme bilo isplaćeno 2,9 milijardi evra. EIB finansira izgradnju auto-puteva, rehabilitaciju nacionalnih puteva i železničke mreže, renoviranje starih i izgradnju novih škola, bolnica, ustanova kulture, a takođe pruža i podršku naučnoj zajednici kroz zajmove za programe Istraživanja i razvoja.

Evropska unija je i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu. Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao za 125 odsto.

Dačić: Mnogo gledali „Rat svetova“

Priče o tome kako Srbija sedi na dve stolice su gluposti, jer su neki ljudi, uključujući i predstavnike Stejt departmenta, mnogo gledali „Rat svetova“ i naučnofantastične priče, izjavio je šef diplomatije Ivica Dačić, prenosi FoNet.

Na pitanje novinara na izložbi „Sva lica srpskog diplomate Nušića“ o statusu Ruskog humanitarnog centra u Nišu, Dačić je odgovorio da nikad nije bilo predviđeno da humanitarni centar ima diplomatski, nego status službenika ambasade, objasnio je on. Dačić je konstatovao da Rusija, ako bi slala nekog špijuna, onda bi to radila na način da ima diplomatski, a ne status kakav imaju baštovani u američkoj ambasadi. U centru u Nišu, napomenuo je on, ima pet Srba, četiri Rusa i jedan pas i „ako je to čega Amerika treba da se plaši, onda je ovaj svet došao do svoje antiteze“. P. D.