Ko je počinio genocid?

Vrhovna rada je većinom glasova ocenila da je tako formulisana odluka poljskog Sejma zasnovana na nekorektnoj oceni tragičnih stranica ukrajinsko-poljske istorije i poručila da „jednostrane političke ocene istorijskih događaja nose visok rizik od izazivanja konflikata“.

Glavni uzročnik tenzija između dve zemlje je gledanje na masakr u Volinu koji se, kao kulminacija krvavih događaja, dogodio 11. jula 1943. godine. Prema poljskim izvorima, tada je ubijeno između 100.000 i 130.000 ljudi!

Premijeri Poljske i Ukrajine Beata Šildo i Vladimir Grojsman sastali su se u sredu, a nedavno i predsednici parlamenata obe zemlje. Obe strane su se na oba sastanka saglasile da bi tonove trebalo sniziti, gledati u budućnost a ne prošlost, a predsednici dva parlamenta su se dogovorili da do 17. septembra usaglase zajedničku ocenu o teškim danima poljsko-ukrajinske istorije. Ispostavilo se da su obe strane na ovo saglasje računale samo pod uslovom da ona druga strana prizna da je kriva.

„Teška pitanja treba rešavati oslanjajući se na istinu. Volinski masakr je činjenica. Imam utisak, posle razgovora s (ukrajinskim) premijerom da ne govori sva politička elita Ukrajine o tom pitanju jednim glasom, nego se trude da plasiraju teze koje izazivaju velike sporove“, rekla je premijerka Poljske Beata Šidlo.

Mihail Pogrebinski je od 2002. do 2004. bio savetnik u administraciji tadašnjeg ukrajinskog predsednika i učestvovao je u prvom poljsko-ukrajinskom pokušaju da se oko događaja iz Drugog svetskog rata usaglase. „Jeste, bilo je likvidacija Poljaka od strane Ukrajinaca, ali Varšava, prvo, prećutkuje o kontraakcijama likvidacije Ukrajinaca od strane Poljaka i drugo, naziva ono što se dogodilo genocidom, što je nekorektno s gledišta broja žrtava i razmera događaja (Poljaci tvrde da se radi o preko 100.000 žrtava – prim. R. Ć.). I na kraju krajeva, Poljaci bi mogli da priznaju svoju krivicu prema ukrajinskom stanovništvu Volina u međuratnom periodu, što je bio indirektan uzrok Volinskog masakra“, rekao je Pogrebinski za ruske medije.

Nije pomoglo ni što je predsednik ukrajinskog parlamenta Andrej Porubij pozivao da se ima u vidu „da Ukrajina sada štiti bezbednost ne samo svoje države nego i Poljske, Evrope i celog slobodnog sveta“, ni što je poljski ministar odbrane Anatolij Mačerevič pozvao „Poljsku, Evropu i svet “ da ne zaborave da Drugog svetskog rata, navodno, ne bi bilo da nije bilo, kako je rekao, „rusko-nemačkog saveza“, odnosno sporazuma Hitler – Staljin. Razlike, dakle, nisu mogle biti prevaziđene ni pozivima na ujedinjavanje protiv zajedničkog neprijatelja kakvom obe strane danas doživljavaju Rusiju.

Sećanja na masakr u poljskom mestu Volinu i razmirice između Kijeva i Varšave oživeli su posle pobede predstavnice Ukrajine na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije pesmom u kojoj je opisivana sudbina krimskih Tatara, za koju su odgovorni Rusi. Protivnici politizacije tog masovnog takmičenja tada su Ukrajini prigovorili da bi i volinsku tragediju, koju su prouzročili ukrajinski nacionalisti, neko mogao da opeva u pesmi … Obračuni ukrajinskih nacionalista iz Ukrajinske ustaničke armije (OUN-UPA) sa poljskim stanovništvom kulminirali su 11. jula 1943. godine, kada je istovremeno napadnuto 150 poljskih sela pri čemu je, prema različitim izvorima, pobijeno između 100.000 i 130.000 ljudi.

Sa svoje strane, Ukrajinci smatraju da su se ti događaji odigrali u okviru obračuna poljske Armije krajove sa UPA i da su u tim sukobima učestvovali i civili, pri čemu je poginulo između 10.000 i 20.000 Ukrajinaca! Oslanjajući se na ukrajinsku stranu priče, poslanik Oleg Musija je Vrhovnoj radi podneo rezoluciju o sećanju na „žrtve genocida koji je poljska država počinila nad Ukrajincima od 1919. do 1951. godine“.

Poljski zvaničnici napominju da tešku istoriju imaju i sa Nemačkom, sa kojom su se izmirili i ona im je sada glavni ekonomski partner, i sa Rusijom, sa kojom će pomirenje biti teško, ali, ne taji se, pronaći zajedničku ocenu spornih istorijskih događaja sa Ukrajinom – biće najteže.