„Poslednji put kada sam mogla da priuštim da kupim mleko za moju bebu bilo je pre dva meseca.
„Flašicu uglavnom napunim samo čajem. Ili umočim hleb u čaj i to joj dajem“, izgovara Sohaila Nijazi dok sedi na podu njene kuće od ćerpiča na brdu u istočnom delu Kabula, glavnog grada Avganistana.
Do njene kuće ne postoji put.
Penje se strmim blatnjavim stazama oko kojih se sliva kanalizacija.
Sohaila je udovica.
Ima šestoro dece.
Najmlađe je petnaestomesečna beba Husna Fakeri.
Ono što Sohaila zove čaj je tradicionalno piće u Avganistanu, koje se pravi od zelenog lišća i vruće vode, bez mleka i šećera.
Ne sadrži ništa hranljivo za njenu bebu.
- Avganistan: Roditelji gladnoj deci daju lekove za smirenje, drugi ih prodaju da bi preživeli
- Ko su talibani
- Tajni dnevnici žena u Avganistanu: „Mogla bih da umrem od gladi jer ne smem da izađem iz kuće i niko ne bi znao“
Sohaila je jedna od 10 miliona ljudi koji poslednjih godinu dana ne primaju pomoć u hrani od Svetskog programa za hranu (VFP) Ujedinjenih nacija (UN).
Pomoć je smanjena zbog velikog nedostatka sredstava.
To je težak udarac za Avganistance, naročito za domaćinstva koje izdržavaju žene, a kojih je prema procenama dva miliona.
Sohaila kaže da pod talibanskom vlašću ne može da radi i tako zaradi da prehrani njenu porodicu.
„Bilo je noći kada nismo imali ništa da jedemo.
„Tada kažem deci – gde mogu da prosim u ovo doba noći?
„Spavaju gladni, a kada se probude, razmišljam šta da radim.
„Ako nam neko od komšija donese hranu, deca se otimaju ‘daj meni, daj meni’.
„Pokušavam da sve podelim na ravne časti da ih smirim“, kaže Sohaila.
Da bi umirila njenu bebu, Sohaila joj daje „lek za spavanje“.
„Dajem joj lek da se ne bi budila i tražila mleko, jer nemam da joj ga dam.
„Pošto popije lek, beba spava 24 sata“, objašnjava Sohaila.
„Povremeno proveravam da li je živa ili ne“.
Pitamo je koji lek daje njenoj ćerki i saznajemo da je to običan antihistaminik ili lek protiv alergija.
Uspavljivanje je propratno dejstvo.
Doktori su nam rekli da iako je manje štetan od lekova za smirenje i antidepresiva koje, kako smo saznali, neki roditelji u Avganistanu daju njihovoj gladnoj deci, u većim dozama može da izazove akutni respiratorni distres sindrom.
Sohaila kaže da joj je muž bio civil koji je poginuo u provinciji Pandžširu 2022. godine, u unakrsnoj vatri između talibana i snaga otpora.
Posle njegove smrti, ona je u velikoj meri zavisila od pomoći koju je pružao VFP, a koja se sastojala od brašna, ulja i pasulja.
Sada VFP kaže da može da obezbedi pomoć samo za tri miliona ljudi, što je manje od četvrtine broja gladnih.
Sohaila se u potpunosti oslanja na pomoć koju dobija od rođaka i komšija.
Tokom naše posete, beba Husna je uglavnom bila mirna.
Ona je jedna od više od tri miliona dece u zemlji koja su umereno neuhranjena, podaci su Dečjeg fonda UN-a (UNICEF).
Više od četvrtine njih su teško akutno neuhranjeni.
Situacija u Avganistanu nikada nije bila gora, kažu UN.
I dok neuhranjenost hara među najmlađima, obustavljena je i pomoć koja je sprečila raspad sistema zdravstvene zaštite u zemlji.
Posle promene režima 2021. godine, uvedena je hitna privremena mera.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) je plaćao zdravstvene radnike i nabavku lekova i hrane za više od 30 bolnica.
Kako MKCK nema više sredstava, pomoć je obustavljena većini zdravstvenih ustanova u Avganistanu, među kojima je i jedina dečja bolnica – Indira Gandi u Kabulu.
„Sada plate doktorima i medicinskim sestrama isplaćuje vlada.
„Svima su plate prepolovljene“, kaže nam dr Muhamed Ikbal Sadik, koga su talibani postavili na čelo bolnice.
Dom zdravlja u sklopu bolnice je takođe zatvoren, a zdravstvene usluge se pružaju samo onima koji se primaju u bolnicu na lečenje.
Odeljenje za neuhranjenost je puno, a veoma često u istom krevetu leži više od jednog deteta.
Pogledajte video: Patnja dece u Avganistanu
U ćošku sobe sedi Sumaja.
Ima 14 meseci i težinu novorođenčeta.
Njeno maleno lice je naborano kao kod mnogo starije osobe.
Do nje je Muhamed Šafi.
Težak je upola manje nego što bi trebalo sa 18 meseci.
Njegov otac, koji je bio talibanski borac, poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Majka je umrla od bolesti.
Dok prolazimo pored njegovog kreveta, njegova ostarela baka Hajat Bibi nam prilazi izbezumljena, želeći da ispriča njenu priču.
Kaže da su talibani pomogli da njen unuk bude doveden u bolnicu, ali da ne zna šta će dalje.
„Oslanjam se na milost božju.
„Nemam kome drugom da se obratim.
„Potpuno sam izgubljena“, Hajat Bibi izgovara očiju punih suza.
„Borim se sama.
„Toliko me boli glava da mislim da će eksplodirati“.
Glavnog portparola talibanske vlade Zabihulaha Mudžahida smo pitali šta preduzimaju da ubede međunarodnu zajednicu da pruži veću pomoć.
„Pomoć je smanjena zbog lošije ekonomije u zemljama donatorima.
„I desile su se dve velike katastrofe – kovid-19 i rat u Ukrajini.
„Tako da ne možemo da očekujemo pomoć od njih.
„Nećemo dobiti pomoć ako sa njima razgovaramo“, rekao nam je.
„Moramo da se oslonimo samo na sebe.
„Naša privreda se stabilizovala i dodeljujemo ugovore za iskopavanje ruda koji će otvoriti hiljade radnih mesta.
„Ali, naravno, ne kažem da treba smanjiti pomoć, jer i dalje imamo problema“.
Da li shvata da su talibanska pravila jedan od razloga, jer donatori nisu želeli da daju novac zemlji u kojoj su vlasti uvele stroga ograničenja za žene?
„Ako se pomoć koristi kao sredstvo pritiska, onda će Islamski Emirat Avganistan očuvati njegove vrednosti po svaku cenu.
„Avganistanci su u prošlosti podneli velike žrtve da bi zaštitili njihove vrednosti, pa će izdržati i smanjenje pomoći“, naglašava Mudžahid.
Njegove reči nisu uteha mnogim Avganistancima.
Dve trećine stanovništva ne zna kako će obezbediti sledeći obrok.
U hladnoj, vlažnoj, jednosobnoj kući u uličici u Kabulu upoznajemo ženu koja kaže da joj talibani ne dozvoljavaju da na ulici prodaje voće, povrće, čarape, i druge stvari.
Dodaje da je i ona jednom bila privedena.
Njen muž je poginuo u ratu.
Ima četvoro dece koje treba da izdržava.
Zamolila je da joj se ne navodi ime.
Samo nekoliko minuta pošto je počela da priča, briznula je u plač.
„Trebalo bi da nam bar dozvole da radimo i pošteno zarađujemo.
„Kunem se bogom da ne izlazimo iz kuća da bismo radili išta loše.
„Izlazimo samo da zaradimo za hranu za našu decu, a oni nas tako maltretiraju“, kaže ona.
Sada je primorana da njenog dvanaestogodišnjeg sina šalje da radi.
„Pitala sam brata talibana čime ću da nahranim decu ako ne zarađujem.
„Odgovorio je da im dam otrov, ali da ne izlazim iz kuće“, kaže ona.
„Talibanska vlast mi je dva puta dala nešto novac, ali to nije bi približno iznosu koji mi je neophodan“.
Pre nego što su talibani preuzeli vlast, tri četvrtine javne potrošnje činio je strani novac koji je dobijao prethodni režim.
To je obustavljeno u avgustu 2021. godine, što je dovelo do vrtoglavog pada privrede.
Agencije za pomoć su obezbedile privremenu, ali ključnu podršku da se situacija premosti, ali većina tih sredstava je potrošena.
Ne može se dovoljno naglasiti ozbiljnost situacije.
Činjeno je to toliko puta u poslednjih godinu dana.
Milioni žive na suvom hlebu i vodi.
Neki neće preživeti zimu.
Pogledajte i ovaj video:
Dodatno izveštavanje: Imodžen Anderson, fotografije Amir Perzada
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
