Beograd, saobraćaj i ulice: Zašto se gužva beogradski asfalt

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U NS su putevi mnogo gori nego u BG. Ne mozes se prestrojiti od grebena koji su se stvorili izmedju traka, posebno na Futoskom putu. A najzanimljiviji su vozaci GSP koji se odmah sa stanice ukljucuju u voznu traku, da ne bi usli u zutu jer je ona, valjda, zabranjena za saobracaj?!@#$&! Zutu traku pojedinci koriste za parkiranje jer vide da nema saobracaja ali vozaci GSP apsolutno nisu upoznati da je to traka kojom treba da voze!

2. Podsećanja radi, prvog proleća Vučićeve vlasti nisu na vreme počeli sa krpljenjem zimskih udarnih rupa ni po prestonici. Štedelo se za druge političke prioritete. Tada su vozači gradskih autobusa štrajkovali, ali ne zbog malih plata, nego što od bolova više nisu mogli da voze po rupama. Tek tada su se počele skromno popunjavati samo najveće rupe. Ovi problemi su u svetu već rešeni različitim sastavom asfalta ili betona, na najopterećenijim mestima. Nije potrebno da Zorana ili Toma – Mona izume nešto novo, samo neka narede jednom od savetnika da prepiše uspešna rešenje od stranaca. Prosto k’o šamar.

   1. Koliko sranja su žuti ološi napravili ni mađioničar nije u mogućnosti da popravi za deset godina.A krađa od dece ometene u razvoju to što je Pajtić i njegovi ojadili,nema veze.Lopuže

      1. Dokle ćete više da se vadite na žute? Narednih 100 godina? Njih više i nema, raspadaju se po šavovima, što su i zaslužili. Dok ne pohapsite te što su krali ne spominjete ih.

3. Zato što ima previše ugrađivanja u taj asvalt, pa ga na kraju premalo ostane.

4. Nažalost u našoj lepoj Srbiji se odavno ne kontroliše kvalitet a krade se i zaobilazi mnogo toga.U mojoj ulici je asfalt od ’75 i odličan je.Pitam se kako je to moguće…..

   1. Zato što je Vesić tada možda tek rođen i nije mogao da krade…

   2. Ćuti, ne govori ime ulice, možda grUdonačelnik čita. Ako zna

      1. E ti ćeš plonkeru da pričaš ko je pismen.Pogledaj šta si tupane napisao.

5. Situacija je posebno problematična oko autobuskih stanica zbog čestog kočenja vozila velike težine, navode stručnjaci.
   ——————-
   DA li se ikada neko od ovih „stručnjaka“ vozio autobusom, gde priučeni vozači se zaleću na autobuske stanice a onda panično koče više puta pritiskajući kočnicu, umesto da se laganim kočenjem zaustave. Takav priučeni način vižnje ne samo da oštećuje kolovoz nego i kičme putnika jer priučenim vozačima je neko zaboravio da kaže kakav je uticaj naglog kočenja na putnike. Na primer ozbiljne studije dokazuju da ni najsnažniji putnik ne može da se održi na nogama pri sudaru autobusa koji ide brzinom od samo 18 kilopetara na čas. A „beogradski vozači autobusa“ su došli u Beograd jer su ih izbacili kao traktoriste, a obzirom da su „vozači deficitarni“ primaju svakog koji ima „dozvolu“. Da se uvede kontrola vožnje, većina beograskih vozača autobusa bi trebalo da bude otpuštena jer dovode u opasnost putnike svojim suludim vožnjama i kočenjima na „sec“
   Obzirom da su putnici „građani drugog reda“ moraju da trpe iživljavanje vozača autobusa isto kao i asfalt

   1. Bravo! Sve si u pravu. Imam isto misljenje. 1 od 5 zna da vozi.

6. Zašto? Beograd je rastao neplanski kao iz vode, oko 1900 imao je oko 80 000 stanovnika a sada oko 2 miliona. Za 100 g bila su 1 i 2 svetski rat i Slobin rat s NATO. U nas je sve uvek bilo dnevno političarenje, struke nikada nisu imale autonomiju. Da bi imali kvalitetnu ulici treba ispuniti puno stnadarda, počev od ispitivanja terena na kome će prolaziti, od toga zavisi koliko (i kavih) slojeva će biti kao podloga… Sve je to žrtvovano zarad pravljenja privida da je Srbija isto što i razvijeni svet. Po meni, sa „takvim glavama – pameću“ pravo je čudo da postoje i ovakve „krpež“ ulice… Laganje (pravljenja privida normalnosti) ima svoju cenu. Beograd je grad koji nema metro, nije rešen problem kanalizacije, neprerađene otpadne vode se izlivaju u reke, divlje deponije….

7. Blago nama sve mudrojebi oko nas.A zašto na Đilas ovom mostu na Adi nema priključnih saobraćajnica,zašto je bulevar uništen,Despota Stefana uništen,podzemni kontejneri-raspali se itd.Ima ja zauzima da nabraja danima jajarenjr i lopovluka.

   1. Jesi li, botino, ikad prošao “Đilasovim mostom”?
      Ima priključne saobraćajnice i od Sajma i od Ade i od Rakovice.
      U suprotnom smeru ima od Nbg buvljaka.
      Koju još želiš, možda jednu za gondole iz pravca Kalemegdana ili Beograda na močvari?

8. Zastor, odnosno habajući sloj asfalta na delu auto-puta kroz Beograd koji je postavljen u periodu od 2010. do 2012. godine je od SMA (Stone Matrix Asphalt) asfalta. Po dostupnim informacijama to je jedini zastor na auto-putevima u Srbiji koji je urađen od SMA asfalta koji je inače oko 30% skuplji od AB (asfalt-beton) asfalta. Inače, u Sloveniji je prošle 2019. godine proizvedeno 112.000 tona SMA asfalta koji se ugrađuje samo u zastore, odnosno habajući sloj auto-puteva i brzih puteva. Jedan od razloga »gužvanja« asfalta na saobraćajnicama, a pogotovo na autobuskim stajalištima je nepoštovanje procedure i specifikacije tipa AB asfalta koji se ugrađuje. Pored toga, treba opet pogledati u Sloveniju, tačnije u Ljubljanu pa videti, da se u zastor na autobuskim stajalištima umesto SMA asfalta ugrađuje beton u kome pored sedimentnog agregata ima i metamorfnog agregata, pa taj beton ima izgled kao pas »dalmatinac«; svetle boje sa crnim pegama. Naime, beton sa 100% sedimentnog agregata se posle 3-4 godine uglača, pa postaje malo klizav pod uticajem atmosferskih padavina, dok dodatak metamorfnog agregata to sprečava u mnogo dužem vremenskom periodu.