Deca i rad: Zašto je u Americi sve više maloletnika koji rade teške i opasne poslove

Za četrnaestogodišnju B. ostajanje budnom na času predstavljalo je pravu borbu.

Često bi propuštala sve časove u srednjoj školi Volnat u Grend Ajlendu, gradiću u američkoj saveznoj državi Nebraska.

Međutim, sa nastave nije izostajala iz tinejdžerskog bunta ili zbog bežanja.

Ponekad je B, čija je porodica poreklom iz Gvatemale, bila suviše umorna da bi na časove išla posle smene od 11 uveče do pet ujutru, šest dana nedeljno, čisteći mašine za komadanje životinjskih lešina u lokalnoj klanici.

Ponekad je, još gore, pokušavala da zaleči hemijske opekotine od proizvoda kojima je morala da rukuje, poput industrijskog izbeljivača.

• Deca ulice u Srbiji sve ugroženija, a za sistem neuhvatljiva
• Izrabljivanje dece – kakve je nove opasnosti donela pandemija
• Prva američka država koja je tinejdžerima ograničila korišćenje društvenih mreža

Prema sudskim spisima, B. je bila jedna od 31 maloletnika koje su federalni inspektori otkrili prošle godine da rade ilegalno kao noćni čistači u pogonu klanice u Grend Ajlendu.

Angažovali ih je Sanitarna služba prerađivača mesa (PSSI).

„Radnici sa kojima smo razgovarali delovali su nervozno i uporno su bacali poglede ka nadzornicima dok smo ih ispitivali“, kaže Šenon Reboledo, zvaničnica američkog Ministarstva za rad koja je otkrila B.

„Većina radnika sa kojima sam kasnije razgovarala su potvrđeni kao maloletnici ili da su radili za PSSI kao maloletnici“, glasi njeno zvanično svedočanstvo u ovom sudskom slučaju.

Sveukupno gledano, ministarstvo je optužilo PSSI za angažovanje najmanje 102 dece, u osam različiti saveznih država.

U februaru je PSSI platio kaznu od 1,5 miliona dolara, nakon što je vlada otkrila da su „deca radila sa opasnim hemikalijama i čistila opremu za preradu mesa kao što su testere, cirkulari ili otvarači glava“.

Istražitelji su otkrili da je najmanje troje maloletnika pretrpelo povrede dok je radilo za PSSI.

Ali daleko od toga da je slučaj B. neuobičajen.

Sjedinjene Američke Države – jednu od najbogatijih zemalja na svetu – zahvatio je talas ilegalnog dečjeg rada.

Federalni inspektori pronašli su 2022. skoro 4.000 dece koja su radila ilegalno.

To je najveći zabeleženi broj otkako je 2023. Ministarstvo rada počelo da vodi tu statistiku, kada su inspektori pronašli 1.400 maloletnika u istoj situaciji.

Taj trend nisu mogli da predvide čak ni neki koji decenijama istražuju dečji rad.

„Svakako nisam mislio da ću se u ovom stadijumu karijere odjednom baviti dečjim radom u Americi, posle više od 30 godina profesionalnog bavljenja dečjim radom u mnogo siromašnijim zemljama. I zato to zaista jeste iznenađenje“, kaže za BBC ekonomista Erik Edmonds, profesor na koledžu Dartmut.

Dečji rad nudi očigledne prednosti poslodavcu: zakonodavstvo u nekim saveznim državama omogućuje maloletnicima da budu plaćeni polovinu minimalne plate za odrasle.

Sve veći broj drugih država razmišlja o tome da sledi njihov primer, ohrabrene profesionalnim lobističkim grupama u Vašingtonu.

Reforma zakona o dečjem radu u saveznoj državi Ajovi stupila je na snagu ovog meseca (1. jul), proširivši poslove i sate tokom kojih tinejdžeri mogu da rade.

Ajova je najnovija država koja je usvojila zakone u suprotnosti sa federalnim propisima o dečjem radu.

Međutim, ali anketa iz maja Instituta za ekonomsku politiku, vašingtonske ekspertske grupe, pokazala je da je u poslednje dve godine najmanje 14 od 50 američkih država razmatralo predlog da se zakonski smanji ograničenje za dečji rad.

Osam država već je odobrilo takve zakone.

Predlozi zakona dozvoljavaju, na primer, zapošljavanje četrnaestogodišnje dece u šestočasovnim noćnim smenama i obavljanje dužnosti na zahtevnim mestima, kao što su industrijske praonice.

Tinejdžeri u nekim saveznim državama sada mogu da rade na rizičnim ili fizički zahtevnim zanimanjima (kao što su rušenje zgrada ili prerada mesa) od 16. godine.

Oni mogu čak i da služe alkohol u barovima, iako sami ne mogu legalno da ga kupe pre 21. godine.

Ali to je u suprotnosti sa nacionalnim, federalnim zakonom, prema kom deca starosti od 14 i 15 godina smeju da rade maksimalno tri sata dnevno tokom školskih časova i nikad posle perioda od sedam uveče.

On deci zabranjuje da rade u sektorima kao što su građevinarstvo i prerada hrane, koje američki zakon smatra opasnim i „opresivnom za decu“.

Adolescenti od 16 i 17 godina ne smeju da rade sa eksplozivima, u rudarstvu ili na izgradnji puteva.

„Ovo nije problem iz 19. veka“

Niko ne zna prave razmere problema, budući da ne postoji zvanična statistika o zaposlenoj deci u zemlji.

„Početkom sedamdesetih Sjedinjene Države su prestale da sakupljaju podatke o zaposlenoj deci mlađoj od 16 godina, pod pretpostavkom da u zemlji prosto nema dece mlađe od 16 godina koja rade“, kaže profesor Edmonds.

Ali federalne inspekcije u kompanijama mogu nam pružiti neku predstavu o razmerama ovog problema, a eksperti se slažu da statistika ukazuje na to da taj problem samo raste.

Posle izveštaja o porastu dečjeg rada od 69 odsto prošle godine u odnosu na 2018, američko Ministarstvo za rad saopštilo je krajem februara da je već otvorilo najmanje 600 istraga samo 2023. godine.

U jednom slučaju iz februara pokazalo se da je više od 100 migrantske dece – od kojih su neka imala samo 13 godina – bilo ilegalno zaposleno da čisti klanice u nekoliko saveznih država.

„Ovo nije problem iz 19. veka, ovo je današnji problem.

„Ovo je problem na čijem ćemo rešavanju svi morati da se angažujemo“, rekao je tadašnji ministar za rad Marti Volš u saopštenju objavljenom 27. februara.

Nedostatak radne snage

Ovo povećanje dečjeg rada u SAD izazvano je nizom faktora koji vrše pritisak na društveno i ekonomski ugroženu decu da prihvataju poslove koje poslodavci teško mogu da popune.

SAD trenutno imaju skoro potpuno ispunjen kapacitet zaposlenja – stopa nezaposlenosti u aprilu od 3,4 odsto najniža je zabeležena u poslednjih pet decenija, a samo u junu bilo je otvoreno skoro 340.000 novih radnih mesta.

Američkim poslodavcima sve je teže da popune radna mesta zbog nestašice kandidata, a nadnice u SAD su tokom protekle godine rasle brzinom iznad inflacije.

Sve to ukazuje na nestašicu radnika, situaciju kojoj ne pomažu mere za obeshrabrivanje imigracije, kao što je automatsko izbacivanje migranata bez papira koji su prešli granicu sa Meksikom.

Deca i adolescenti bez pratnje, međutim, ne mogu tek tako da budu izbačena iz zemlje ako pređu američku granicu bez dozvole.

Kao posledica toga, broj maloletnih migranata koji prelaze u SAD je eksplodirao.

Samo 2021. godine, u američkom pritvoru bilo je skoro 139.000 maloletnika koji su prešli granicu bez pratnje, a 2022. taj broj je bio 128.000.

Jednom kada su predata migracionim agentima, ova deca i tinejdžeri smeju da provedu maksimum 72 sata u pritvorskom centru za migrante, pre nego što se prebace u prihvatilišta, gde federalna vlada mora da im obezbedi hranu, zdravstvenu negu i obrazovanje.

U roku od 30 dana, njih obično predaju nekoj vrsti sponzora – u idealnim slučajevima roditeljima ili članu porodice, ili, ako to nije moguće, porodičnom prijatelju ili poznaniku.

Između 12 i 14 odsto dece puštene 2021. i 2022. godine bilo je predato sponzorima sa kojima nisu bila u rodbinskoj vezi ili dalekim rođacima, prema reviziji izvršenoj u junu u Kancelariji za preseljenje izbeglica, povezanoj sa američkim ministarstvom za zdravlje i ljudske usluge.

Pravnici za dečju migraciju rekli su za BBC da, u stvarnosti, američka vlada ne zna šta se dešava sa ovom decom nakon što su predata starateljima.

„Mi znamo da se ova deca obično smeštaju kod siromašnih porodica, koja već imaju mnogo dece, sa finansijskim poteškoćama, bez dokumentacije“, rekao je advokat koji direktno radi na procesu starateljstva nad decom, a koji je želeo da govori pod uslovom da ostane anoniman zbog delikatnosti teme.

„Ne bi me iznenadilo da dve trećine njih radi.“

Američko Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga nije odgovorilo na BBC-jev zahtev za komentar.

Pogledajte video o deci migrantima u američkom pritvoru:

Deca na udaru

U razgovoru za BBC, stručnjaci kažu da su se deca našla na udaru konkretnih oblasti poslovanja kojima nedostaje radnika.

„Iako je istina da je sve veća potražnja za radnom snagom, ovaj faktor sam ne objašnjava porast kršenja propisa u vezi sa dečjim radom“, kaže Čavi Kini Nana, profesorka sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Mičigenu, stručnjakinja za građansko i krivično pravo koja besplatno zastupa žrtve trgovine ljudima.

„Ovaj nalet izaziva korporativna pohlepa, koju podržavaju lobisti i političari, i spremnost da se iskoriste ugrožene radničke populacije kako bi se obezbedili radnici po najnižoj mogućoj ceni.“

Profesorka Nana tvrdi da nije slučajnost što je poslednjih godina došlo do drastičnog skoka broja maloletnika bez pratnje na granici, baš kao i skoka u kršenju propisa u vezi sa dečjim radom.

Ona veruje da su kompanije prepoznale izvor radne snage koji može lako da se iskoristi.

„To su deca u stranoj zemlji bez staratelja ili sredstava za život (u mnogim slučajevima). Oni su videli priliku da uštede na troškovima rada i prigrabili je.“

Ona misli da su kompanije svesne da rizikuju novčane kazne ako ilegalno uposle migrantsku decu, ali prosto uračunavaju te troškove u svoj poslovni model.

„Ono što su uštedele angažovanjem ugroženih radnika, sa malom šansom pozivanja na bilo kakva prava, mnogo je više od mogućih kazni“, kaže profesorka Nana.

„A u svetlu sve brojnijih dokaza o dečjem radu, šta je uradilo nekoliko saveznih država? Usvojilo je zakone koji omogućuju zapošljavanje dece a na da ih zaštite.“

BBC je više puta pokušao da stupi u vezi sa direktorom srednje škole Volnat u Grand Ajlendu, u Nebraski, ali on nije bio dostupan za komentar.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]