Od 4. avgusta 2020. godine, prošlo je 1.095 dana – za četrdesetšestogodišnju Laru Hajek, bilo je to 1.095 dana ležanja u komi.

Bila je kod kuće kad je nepoznata količina amonijum nitrata eksplodirala u luci, izazvavši više od 200 smrti, hiljade povreda i masivno razaranje u delovima glavnog grada.

To je bila jedna od najvećih nenuklearnih eksplozija svih vremena – odnela je 200 života, a uništila hiljade.

Tri godine kasnije, mnogi još žive sa ožiljcima, dok istraga tapka u mestu.

• U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
• Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan
• Eksplozija u Bejrutu: Predsednik Libana neće međunarodnu istragu, UN upozorava na humanitarnu krizu
• Bejrut i Balkan: „Libanci su kao feniks koji se diže iz pepela“

Lara je brzo dovezena u bolnicu, ali je zbog povrede mozga pretrpljene upala u stanje kome nekoliko sati posle udara.

I dalje je u komi.

„Poražavajuće je za sve nas što se osećamo kao da su svi ostali preboleli i nastavili dalje“, kaže Larin brat Elijas.

Njihova majka provodi noći u bolnici sa Larom.

I dalje se nada da bi njena ćerka jednog dana mogla da se oporavi.

„Samo nas vera i nada održavaju u životu“, dodaje Elijas.

Pored emocionalnog bola, Larino stanje ostavilo je porodicu u finansijskim nedaćama.

Država nije pokrila ništa od bolničkih troškova.

Upitan zašto nije, Elijas odgovara: „O kojoj vi državi govorite?“

Više nego ikada, porodice žrtava osećaju se napušteno.

To samo produbljuje njihovu tugu.

Šta se desilo u eksploziji u Bejrutu?

• Procenjuje se da je eksplodiralo 2.750 tona amonijum nitrata u skladištu u luci glavnog grada
• Poginulo je najmanje 218 ljudi
• Ranjeno je najmanje 7.000 ljudi
• Stotine hiljada ljudi je raseljeno
• Oštećene su desetine hiljada stanova
• Prema Svetskoj banci, eksplozija je izazvala materijalnu štetu od 3,8 do 4,6 milijardi dolara
• Imenovana su dvojica istražnih sudija – oba su naišla na pravne prepreke koje su obustavile njihov rad
• Istraga više od godinu dana tapka u mestu

Eksplozija u Bejrutu u grafikama

„Uporno ću tražiti pravdu“

Jusra Al Amin nikad ne skida medaljon sa slikom Ibrahima, njenog najmlađeg sina.

Radio je u luci kad je došlo do eksplozije.

Telo je pronađeno u ruševinama, četiri dana posle eksplozije.

Svako jutro odlazi na njegov grob, ponekad i dvaput dnevno.

Obučena u crno, njen bol i bes su i dalje veoma živi.

Prisustvovala je svakom sastanku porodica žrtava, obično svakog četvrtog u mesecu.

Ona se i dalje nada da će dobiti pravdu, uprkos svim preprekama – a njih je mnogo.

Istraga eksplozije u luci potpuno je zastala otkako je istražni sudija pozvao visoke zvaničnike na razgovor.

Bivši poslanici i ministri, šefovi bezbednosnih tela, pa čak i bivši premijer, odbili su da se pojave pred sudijom.

Protiv njega je podizana jedna tužba za drugom.

Više pravosudno telo koje bi trebalo da se pozabavi tim slučajevima i odluči da li sudija može da nastavi istragu ne može to da učini jer nema kvorum – neophodan broj članova.

Pogledajte video: Izjave očevidaca posle eksplozije

Komplikacije se samo množe.

Mnogi u zemlji izgubili su računicu šta je sve do sada postignuto u istrazi – samo znaju da je ona potpuno zastala.

Međutim, porodice žrtava odbijaju da odustanu u potrazi za pravdom.

„Oni se možda smeju sada, ali ništa ne traje večno“, kaže Jusra za političare.

„Nastaviću da se borim za pravdu za svog sina do poslednjeg dana života… Nikad nas neće umoriti.“

Grupe za zaštitu ljudskih prava kao što su Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč kritikuju „flagrantno političko mešanje“ i „pravosudnu farsu“ u istrazi eksplozije u Bejrutu.

U saopštenju izdatom u januaru prošle godine, Amnesti i druge grupe pozvale su na osnivanje međunarodne komisije za utvrđivanje činjenica oko katastrofe.

Život sa bolom

„Kriminalac ne može da bude i sam sebi sudija“, kaže Trejsi Nadžar, koja je u eksploziji izgubila trogodišnju ćerku Aleksandru.

U medaljonu oko vrata nosi pramen Aleksandrine kose.

Od tada je dobila drugu bebu – dečaka, ali to nije ublažilo bol.

„Što više vremena prolazi, samo nam sve više nedostaje i osećamo njeno odsustvo“, kaže ona.

„I nije samo to – bes ključa u nama zbog odsustva pravde, ali postali smo jači.“

Ona zna da je put do pravde u Libanu veoma dug, ali kaže da istina nije samo pravo njene ćerke i svih žrtava, već i svakog Libanca.

Posle 4. avgusta 2020. godine, imala je opciju da napusti zemlju, ali je sa mužem odlučila da ostane i bori se.

Sada preispituju tu odluku.

„Otkako smo dobili Aksela – Aleksandrinog brata – stvari su se zakomplikovale zato što su kriminalci i dalje u bekstvu.

„Ništa se nije promenilo od 4. avgusta. Ko može da garantuje da se ovo neće ponoviti?“.

„On je ubijen“

Tri godine kasnije, većina žrtava je nepokolebljiva u potrazi za pravdom i odgovorima.

Tanija je u eksploziji izgubila Fredija, muža sa kojim je bila u braku 20 godina, i uporno tvrdi da je njegova smrt bila zločin.

„On je ubijen, To je prava reč“, kaže ona.

Poziva na osnivanje međunarodne komisije za utvrđivanje istine.

Insistira da ta komisija ne treba da zameni libansku istragu, već da se vodi paralelno, pružajući žrtvama i rodbini objektivne dokaze, neophodne da se slučaj vodi unutar i izvan Libana.

U međuvremenu, preostaje joj da se bori sa nesmanjenom tugom.

„Vreme je samo produbilo ranu. Naravno, naučila sam da živim sa bolom, da izađem na kraj s njim.

„Ali toliko me boli da ga osećam u svom telu. Boli više nego ikad.“

Porađaj posle eksplozije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]