One su poznate kao Izraelove oči na granici sa Gazom.
Godinama su tamošnje mlade regrutkinje imale samo jedan zadatak.
Da satima sede u izviđačkim bazama, tražeći znake bilo čega sumnjivog.
U mesecima pred napade Hamasa od 7. oktobra one jesu počinjale da viđaju stvari: vežbe napada, lažno uzimanje talaca i zemljoradnike koji se ponašaju neobično sa druge strane ograde.
Noa, kojoj to nije pravo ime, kaže da bi prosleđivale informacije o onome što su viđale obaveštajnim i višim oficirima, ali da su bile nemoćne da urade više od toga.
„Mi smo bile samo oči“, kaže ona.
Nekima od ovih žena bilo je očigledno da Hamas planira nešto – da, prema Noinim rečima „postoji balon koji samo što ne pukne“.
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
- Napad Hamasa na Izrael: Koje su sve frakcije učestvovale i zašto su Izraelci bili zatečeni
BBC je sada razgovarao sa ovim mladim ženama o eskalaciji sumnjivih aktivnosti koje su zapazile, izveštajima koje su podnosile i onome što su doživele kao izostanak reakcije viših oficira izraelske vojske.
Videli smo i Vocap poruke koje su ove žene slale u mesecima pre 7. oktobra, govoreći o incidentima na granici.
Za neke od njih to je postao predmet crnih viceva: ko će biti na dužnosti kad konačno usledi neizbežni napad?
Ove žene nisu bile jedine koje su zvonile za uzbunu, a kako niče sve više svedočanstava, bes prema izraelskoj državi – i pitanja u vezi sa njenom reakcijom – samo raste.
BBC je razgovarao i sa ožalošćenim porodicama koje su izgubile ćerke i sa stručnjacima koji vide reakciju izraelske vojske na ove žene kao deo šireg obaveštajnog propusta.
Izraelska vojska je saopštila da je „trenutno usredsređen na eliminisanje pretnje od terorističke organizacije Hamas“ i odbila je da odgovori na pitanja BBC-ja.
„Problem je što vojska nije povezala tačkice“, kaže za BBC jedna od bivših komandirki jedne od graničnih jedinica.
Da jesu, kaže ona, shvatili bi da Hamas priprema nešto do tada neviđeno.
Šai Ašram (19) je bila jedna od žena na dužnosti 7. oktobra.
U telefonom razgovoru sa porodicom, tokom kog su oni mogli da čuju odjekivanje pucnjeva u pozadini, rekla je da su „u bazi teroristi i da će se desiti nešto krupno“.
Ona je bila jedna od više od desetak izviđačica koje su stradale.
Ostale su uzete za taoce.
Dok je Hamas napadao, žene u Nahal Ozu, bazi na oko kilometar od granice sa Gazom, počele su da se opraštaju jedne od drugih u zajedničkoj grupi u Vocapu.
Noa, koja nije bila na dužnosti taj dan i čitala je te poruke od kuće, seća se kako je pomislila: „To je to“.
Napad od kog su toliko dugo strepele počeo je stvarno da se dešava.
Zbog lokacije njihovih baza, žene iz ove vojne jedinice – poznate kao tacpitanijot, na hebrejskom – bile su među prvim Izraelcima na koje je Hamas naišao nakon što je nagrnuo iz Gaze.
- Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata
- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
„Naš posao je da zaštitimo sve građane“
Žene sede u prostorijama nadomak granice, zureći satima svakog dana u prizore uživo sa sigurnosnih kamera duž visokotehnološke ograde i sa balona koji lebde nad Gazom.
Ima nekoliko ovih jedinica uz ogradu sa Gazom i nekih drugih na različitim položajima duž izraelske granice.
Sve su sastavljene od mladih žena, starosti od poznih tinejdžerskih godina do ranih dvadesetih.
One ne nose oružje.
U slobodno vreme, ove mlade žene uče plesne korake, kuvaju večeru zajedno i gledaju televiziju.
Za mnoge od njih, vreme provedeno u vojsci prvi je put kako ne žive sa porodicom i opisuju kako su stvarale sestrinske veze među sobom.
Ali one kažu da su zaduženja shvatale veoma ozbiljno.
„Naš posao je da zaštitimo sve građane. Mi imamo veoma težak posao – sedite na smeni i ne smete ni da trepnete ili ni na čas da pomerite pogled. Morate uvek da budete usredsređeni“, kaže Noa.
Članak koji je objavila izraelska vojska krajem septembra navodi tacpitanijot kao izraelske elitne obaveštajne jedinice koje „znaju sve o neprijatelju“.
Kad god ove žene vide nešto sumnjivo, one podnose raport komandirki i unose to u kompjuterski sistem da bi procenili viši oficiri.
Penzionisani general-major Izraelskih odbrambenih snaga Eitan Dangot kaže da tacpitanijot igraju ključnu ulogu u „pritiskanju dugmeta da nešto nije u redu“ i da zabrinutost koju oni prenose komandiru treba da budu prosleđena više uz hijerarhijsku lestvicu „kako bi se stvorila obaveštajna slika“.
On kaže da izviđanje pruža ključno „parče slagalice“ u razumevanju bilo kakvih pretnji.
U mesecima pred napad Hamasa, viši izraelski oficiri davali su javne izjave da je pretnja koju predstavlja Hamas zauzdana.
Ali bilo je mnogo znakova duž granice da nešto veoma nije u redu.
Krajem septembra, posmatračica iz Nahal Oza piše u Vocap grupi prijateljica iz jedinice: „Šta, još jedan događaj?“.
Sledi brzi glasovni odgovor: „Devojko, gde si bila? Imali smo po jedan svakog dana poslednje dve nedelje.“
Izviđačice sa kojima smo razgovarali opisuju čitav dijapazon incidenata koje su primetile u realnom vremenu u mesecima pre 7. oktobra, što je zabrinulo neke da bi mogao da se sprema napad.
„Videli bismo ih kako vežbaju svaki dan kako bi izgledao pravi napad“, kaže za BBC Noa, koja još služi u vojsci.
„Čak su imali i model tenka čije su zauzimanje uvežbavali.“
„Imali su i modele oružja na ogradi i pokazivali kako će ga dići u vazduh i koordinisali zauzimanje snaga, ubijanje i otimanje ljudi.“
Eden Hadar, još jedna posmatračica iz baze, seća se da su na početku njene službe u delu koji je ona nadgledala Hamasovi borci uglavnom radili vežbe fizičke spremnosti.
Ali u mesecima pre nego što je napustila vojsku, u avgustu, primetila je „prebacivanje na pravu vojnu obuku“.
U drugoj bazi duž granice, Gal (nije joj pravo ime), kaže da je takođe gledala kako se obuka pojačava.
Ona je gledala, preko izviđačkog balona, kako se „u srcu Gaze“ gradi replika modela automatizovanog izraelskog oružja na granici, kaže ona.
Nekoliko žena takođe opisuje postavljanje bombi i njihovo detoniranje blizu granice – poznate kao izraelski Gvozdeni zid – naizgled da bi se testirala njihova snaga.
Snimak od 7. oktobra kasnije će pokazati velike eksplozije pre nego što Hamasovi borci projure na motociklima kroz rupe na ogradama.
Za bivšu posmatračicu Roni Lifšic, koja je još bila u službi ali nije bila na smeni kad je Hamas napao, stvar koja ju je najviše zabrinjavala prethodnih nedelja bila je redovna patrola vozila punih Hamasovih boraca, koja bi zastajala kod kula osmatračnica na drugoj strani granice.
Ona se seća kako su ljudi „pričali, upirali prstom u kamere i ogradu, pravili fotografije“.
Ona kaže da je uspela da ih identifikuje kao pripadnike Hamasovih elitnih snaga Nukba zbog njihove odeće.
Izrael je rekao da je to bila jedna od „vodećih jedinica“ iza napada u oktobru.
Ronin iskaz se poklapa sa iskazom druge žene iz baze koja je govorila za BBC.
- 100 dana od nezamislivog napada koji je pokrenuo razarajući rat
- Napad Hamasa na festival u Izraelu: „Teško mi je da slušam muziku“
- Hamas silovao i sakatio žene u napadu na jug Izraela, saznaje BBC
Emotikoni srca i gifovi
Neke od posmatračica takođe govore o sve brojnijim slučajevima pokušaja upada preko granice.
U porukama koje je sa nama podelila jedna vojnikinja pominju se šifrovano kombiji duž granice, kao i to da izraelska vojska zaustavlja ljude koji pokušavaju da pređu u Izrael, što ona kaže da je počelo da se dešava sve češće.
Članice jedinice čestitaju jedne drugima na ovim presretanjima sa emodžijima srca i gifovima.
U poruci koju je posmatračica Šahaf Nisani poslala majci u julu, ona piše: „Dobro jutro, mamice. Završila sam sada smenu i imali smo pokušaj upada preko granice, ali ovaj događaj je zaista bio uznemirujući… Sa ovako nečim se niko do sada nije sreo.“
Žene su takođe počele da primećuju neobične promene u obrascima ponašanja duž granice.
Zemljoradnici iz Gaze, hvatači ptica i goniči ovaca počeli su više da prilaze ogradi, kažu one.
Posmatračice sada veruju da su ti ljudi sakupljali obaveštajne informacije pred napade.
„Znamo ih sve po liku i znamo tačno njihovu rutinu i sate. Odjednom smo počeli da viđamo hvatače ptica i farmere koje ne poznajemo.
„Videli smo kako dolaze na nove teritorije. Njihova rutina se promenila“, kaže posmatračica Avigejl, koja je tražila da ostane anonimna da bi govorila o onome što je videla.
Noa se takođe seća kako su prilazili „sve bliže i bliže“ ogradi.
„Ptičari bi ostavljali kaveze na samoj ogradi. To je čudno, zato što mogu da ostave kaveze bilo gde.
„Zemljoradnici bi takođe prilazili sasvim blizu ograde u oblasti koja nije poljoprivredna i nema drugog razloga da to rade sem da sakupljaju informacije o sistemu i da vide kako da ga zaobiđu.
„To nam je bilo sumnjivo“, kaže ona.
„Sve vreme smo o tome pričale.“
Nije svako sa kim smo razgovarali bio svestan značaja onoga što je video.
Hamas se oduvek obučavao za napad, a neke od žena nisu anticipirale da se on priprema za bilo šta na nivou onoga što se desilo 7. oktobra, rekla je jedna.
Nekoliko posmatračica koje su se plašile masivnog napada rekle su za BBC da su osećale da niko ne obraća pažnju na njihova upozorenja.
Kad je primetila kombije na granici, Roni kaže da je protokol bio da uzbuni komandirku i potom nastavi da posmatra sve dok vozila više nisu bila u njenoj odeljku.
Ona bi to ubacila u kompjuterski sistem i to bi potom bilo „prosleđeno dalje“.
Ali, kaže ona, „nema predstavu“ gde su ti izveštaji zapravo završavali.
„Verovatno kod obaveštajaca, ali da li su oni nešto radili sa tim ili nisu, ja stvarno ne znam“, kaže ona.
„Niko nam nije odgovorio ni na šta što smo raportirale i prenele.“
Noa kaže da ne može ni da prebroji koliko puta je podnosila izveštaj.
Svako u jedinici je „to shvatao veoma ozbiljno i prosleđivao bi dalje, ali na kraju ljudi izvan jedinice nisu radili ništa po tom pitanju.“
Avigejl kaže da čak i kad bi viši zvaničnici dolazili u bazu, „niko nije govorio sa nama ili nas pitao za mišljenje ili nam govorio nešto više o onome što se dešava.“
„Samo bi došli, dali nam zadatak i otišli“, kaže ona.
- Sto dana rata u Pojasu Gaze: Hiljade mrtvih, područje pretvoreno u ruševine i pepeo
- Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate
- Napad Hamasa na Izrael: Koje su sve frakcije učestvovale i zašto su Izraelci bili zatečeni
„Zašto smo ovde ako nas niko ne sluša?“
Kao komandirka u vlastitoj jedinici, Gal kaže da bi posmatračice predavale informacije njoj koje je ona potom prosleđivala njenom pretpostavljenom.
Ali ona kaže da iako je to bilo uvršćeno u „procene situacije“ – kad oni višeg ranga u bazi razgovaraju o izveštajima koje su podnele posmatračice – činilo se da se ništa ne radi po tom pitanju.
Nekoliko žena kaže da su izražavale nezadovoljstvo i brige članovima porodice.
Šahafina majka Ilana seća se kako je ova govorila: „Zašto smo ovde ako nas niko ne sluša?“
„Rekla mi je da devojke vide da nešto nije u redu. A ja sam je pitala: ‘Da li ste se žalile?’
„I nije mi baš jasno kako funkcioniše vojska, ali mi je bilo jasno da nije problem u bazi, već u činovima iznad njih“, koji je trebalo nešto da preduzmu, kaže ona.
Ali uprkos brigama Šahaf, njena porodica, kao i svi drugi, imali su potpuno poverenje u vojsku i izraelsku državu, i verovali su da čak i ako se nešto planira, to će biti brzo osujećeno.
„Poslednjih meseci je iznova i iznova govorila da će biti rata, ‘videćete’. A mi smo joj se smejali zato što smo mislili da preteruje“, priseća se Ilana, duboko uzdišući između svake reči.
Šahaf je bila među prvima koji su stradali 7. oktobra, kad je Hamas zauzeo Nahal Oz.
To će postati najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela, kada je poginulo oko 1.300 ljudi, prema kabinetu premijera, a 240 njih uzeto za taoce.
U vazdušnim i kopnenim napadima koje je pokrenuo Izrael kao odgovor na napade poginulo je više od 23.000 ljudi u Gazi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.
Iako to nisu znali u to vreme, tacipitanijot nisu bile jedine koji su ukazivale na problem, a njihove opaske nisu bile jedini obaveštajni podaci o tome da se nešto sprema.
Prema izveštaju objavljenom u Njujork tajmsu, opsežni nacrt u kom se detaljno iznosi šta sprema Hamas nalazio se u rukama izraelskih zvaničnika više od godinu dana pre 7. oktobra, ali je on bio odbačen kao pusti snovi.
Iskusna analitičarka u izraelskoj obaveštajnoj službi Jedinica 8200 upozorila je tri meseca pre napada da je Hamas izvršio intenzivnu vežbu obuke koja je bila slična onoj izloženoj u tom nacrtu, ali je njena zabrinutost bila odbačena, piše list.
O vežbama koje su sprovodili Hamas i druge oružane grupe takođe je pisano javno na društvenim mrežama.
Žene „nisu dobile pažnju koju je trebalo da dobiju“
„Znaci su žuborili posvuda“, kaže penzionisani general-major Eitan Dangot.
„Da ste ih sve sakupili na jedno mesto, doneli biste odluku ranije i preduzeli nešto da to sprečite.“
„Nažalost, to nije urađeno.“
On kaže da iako kompletna istraga još nije sprovedena, očigledno je da izveštaji posmatračica „nisu dobili pažnju koju je trebalo da dobiju“.
„Ponekad to ima veze sa samouverenošću viših oficira… ‘U redu, čujem vas, ali znam to bolje od vas. Imam iskustva. Stariji sam od vas. Imam stratešku sliku u glavi i to ne može da bude ono što mi govorite’, na primer.“
„Ili to ponekad može biti naprosto šovinizam“, kaže on.
„U obaveštajnom svetu, morate da sedite za okruglim stolom i sakupljate informacije i potom da sklopite slagalicu. Kad su ovi ljudi u pitanju, kad želite da znate šta se stvarno dešava, morate da sednete sa njima, da saslušate pažljivo šta vam govore, da vidite kako izgleda njihov način analiziranja.“
Brigadni general Amir Avivi, bivši zamenik komandanta Gazanske divizije, ne veruje da je seksizam bio faktor, ali se slaže da je trebalo više da se učini povodom zabrinutosti koje su iznele posmatračice.
„Ne mogu da kažem zasigurno šta se desilo, ali mnogu da kažem šta se očekuje“, kaže on.
„Očekuje se da kad ljudi na granici obavljaju svoj posao i izraze zabrinutost i vide stvari koje moraju da se prouče i procene, vi onda morate da ih saslušate. Zato što su oni profesionalci. Oni su ti koji su stvarno oči bataljona, brigade i divizije.“
On kaže da je „najveći propust“ bila „pretpostavka da je Hamas odvraćen“ – pretpostavka „da, vežbaju, da imaju plan, ali da ga neće izvršiti.“
IDF je obećao istragu u budućnosti i odgovorio na zahteve BBC-ja rekavši: „Pitanja ovog tipa biće postavljana u kasnijim stadijumima.“
Posmatrači imaju različita mišljenja o tome zašto izveštaji nisu naišli na veću reakciju, ali Avigejl deli stav nekoliko njih sa kojima smo pričali: „To je zato što smo mi najniži vojnici u sistemu… Tako da se naša reč smatra manje profesionalnom.“
„Svi su nas doživljavali samo kao oči, oni u nama ne vide vojnika“, kaže Roni.
Tri meseca posle napada, preživele pripadnice tacpitanijota ožalošćene porodice ubijenih ne mogu da se izbore sa onim što se desilo dok čekaju na istragu.
U sobi Šai Ašram, na toaletnom stočiću vojne beretke, na kojem su crteži i njene fotografije u vojnoj uniformi.
Njen otac, Dror, kaže da ponekad uđe u sobu i plače.
„Veoma je volela svoj posao. Volela je vojsku i volela je da bude vojnikinja“, kaže on.
„Ja sam taksista i kupim ljude sa železničke stanice i kad vidim vojnikinju čiji otac dolazi po nju, to me povredi. Ljubomoran sam.“
„Prati me to svuda“
U vlastitoj porodičnoj kući, Noa svaki dan gleda stare snimke prijateljica na društvenim mrežama kako pevaju i plešu u bazi.
Ona spava svaku noć na sofi, plašeći se da bude sama u svojoj sobi.
„Prati me to svuda – u noćnim morama i mislima, u nesanici i gubitku apetita“, kaže ona.
„Nisam ista osoba koja sam bila.“
Skrolujući kroz čet na Vocapu koji je vodila sa drugim pripadnicama tacpitanijota, ona pokazuje na njihova imena i kaže: „poginula“ ili „oteta“.
U njihovoj bazi Nahal Oz, prostorija u kojoj su pripadnice tacpitanijota radile sada je u ruševinama, a ekrani na koje su one motrile dok se Hamas pripremao za napad spaljeni su i ogaravljeni.
Dok je Hamas prohujao kroz Nahal Oz, ubio je desetine ljude.
Među mrtvima su mnoge od žena koje su pažljivo motrile granicu za izraelsku državu i koje su se usudile da strahuju – uprkos tome što su znale za ogromnu moć i resurse Izraela – da bi ovako nešto jednog dana moglo da se desi.
Dodatno izveštavanje: Idan Ben Ari.
Dizajn i vizuelizacija: Tural Ahemdzade, Met Tomas i Geri Flečer.
Urednik: Semjuel Horti
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
