Klimatske promene: Vodeće zemlje proteruju fosilna goriva, deca u Australiji traže spas za planetu

Vodeće države sveta preduzele su dalje značajne korake kako bi pomogle u ograničavanju klimatskih promena.

Ministri zaštite životne sredine Grupe sedam saglasili su da ispune klimatske ciljeve u skladu sa ograničenjem porasta globalnih temperatura na 1,5 stepeni Celzijusovih.

To je daleko ambicioznije od prethodnog maksimuma od dva stepena Celzijusovih.

Ministri su se takođe saglasili da zaustave direktno finansiranje elektrana na ugalj u siromašnijim zemljama do kraja 2021. godine.

Saopštenje je ostavilo prostora za različita tumačenja, ali odluka će poslati jasnu poruku razvojnim bankama koje još finansiraju energiju uglja u siromašnim zemljama.

• Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Klimatske promene i Greta Tunberg: Jedan za sve – ima li smisla truditi se

Takođe postoji važna posvećenost zaštiti 30 odsto prirodnog zemljišta do 2030. godine kako bi se podstakao divlji svet i pomoglo smanjivanju emisije ugljen-dioksida.

Ministri zaštite životne sredine Velike Britanije, SAD, Kanade, Japana, Francuske, Italije i Nemačke učestvovali su u virtuelnom sastanku G7.

Internet sastanak vodila je Velika Britanija, a vladin izvor rekao je za BBC Njuz: „Prilično smo ohrabreni ishodima“.

Odluke koje su donete važan su korak na putu ka vitalnom globalnom klimatskom samitu u Glazgovu u novembru pod nazivom KOP26.

Potez da se njihove politike usklade kako bi ograničile rast globalnih temperatura do 1,5 stepeni Celzijusovih podrazumeva mnogo brže akcije za smanjenje emisija do 2030. godine, umesto do sredine veka.

Prema jednoj studiji, ako svet želi da dosegne nultu emisiju fosilnih goriva do sredine veka, od sada ne može da bude novih projekata koji se baziraju na uglju, nafti ili gasu.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) kaže da od 2025. trebalo zabraniti prodaju novih bojlera na fosilna goriva ako svet želi da postigne nultu emisiju do sredine ovog veka.

Ministri G7 saglasili su se da je potrebno mnogo više novca za pomoć privredama koje brzo rastu, poput Indije i Indonezije, da dobiju čistu tehnologiju.

Ova odluka biće predstavljena na sastanku ministara finansija G7 4. juna.

„Postupno ćemo ukinuti novu direktnu vladinu podršku za međunarodnu energiju fosilnih goriva koja intenzivno koristi ugljenik“.

Očekuje se da ovo znači ugalj i naftu.

Ali nema datuma za usvajanje politike.

U izjavi se još navodi „Obavezujemo se da preduzmemo konkretne korake ka apsolutnom okončanju podrške za ukidanje termoelektrana za proizvodnju uglja do kraja 2021. godine.“

Ministri su se saglas da svet treba da pređe na vozila sa nultom emisijom.

G7 su se pridružile Indija, Australija, Južna Afrika i Južna Koreja koji imaju status gostiju na sastanku.

Nedostajala je Kina.

Taktika Velike Britanije nije da svali krivicu na najvećeg svetskog emitera ugljenika, već postavljanje izazova.

Jedan izvor iz Velike Britanije rekao je: „Mi kažemo: Ovo je ono što radimo da bismo zaštitili planetu – šta ćete vi učiniti da zaštitite sebe i planetu?“.

Zemlje G7 sada moraju da dokažu da imaju politike kojima će ispuniti vlastite namere

Iz Vlade Velike Britanije za BBC Njiuz je rečeno da podržavaju izveštaj IEA, ali da neće opozvati nedavne dozvole za bušenje u Severnom moru.

Ministri su takođe odbili da zaustave predloženi rudnik uglja Kumbrija i nastavljaju program izgradnje puteva vrednim 27 milijardi funti i železničkim projektom HS2 – što će povećati emisije.

• UN: Svet treba da proglasi „klimatsko vanredno stanje“
• Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
• Ograničimo ljudski uticaj na prirodu da bi sprečili njeno propadanje

Australijski školarci na ulicama zbog klimatskih promena

Hiljade australijske dece napustilo je školske klupe kako bi učestvovale u protestima, pozivajući na akciju protiv klimatskih promena.

Australija se već dugo suočava sa kritikama zbog odbijanja postavljanja ambicioznijih ciljeva o suzbijanju štetnih emisija.

Dejvid Soranio, sedamnaestogodišnjak koji je prisustvovao protestu u Sindeju, rekao je za BBC da je zabrinut za budućnost i da želi da vlada vidi pokret mladih „koje treba slušati“.

„Uplašeni smo i zabrinuti. Sumnjamo da možda neće biti budućnosti za generacije posle nas, pa čak i za našu generaciju“, rekao je.

Soranio je rekao da je u zapadnom Sidneju, gde živi, doživeo sve veće talase vrućina i loš kvalitet vazduha.

„Plašim se i za moju širu porodicu na Filipinima koja se, zbog klimatskih promena, suočava sa sve ozbiljnijim tajfunima“, rekao je Soranio.

„Nadam se da će vlada čuti naš glas“, dodao je on.

Demonstranti takođe traže da budu obustavljeni novi projekti sa ugljem, naftom i gasom u Australiji, među kojima je kontroverzni rudnik Adani.

Indijsko preduzeće Adani enterprajzis izazvalo je kritike u delovima Australije zbog razvoja novog termalnog rudnika uglja.

Demonstranti takođe žele stopostotnu proizvodnju i izvoz obnovljive energije do 2030. godine, zajedno sa planovima za prestankom korišženja fosilnih goriva.

Premijer Skot Morison suočava se sa stalnim kritikama zbog klimatske politike i međunarodnim pritiskom da pojača napore za smanjenje emisija.

Na globalnom klimatskom samitu prošlog meseca, Morison je odbio pozive za ambicioznije ciljevi u vezi sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida.

„Buduće generacije… zahvaliće nam se ne na onome što smo obećali, već na onome što radimo“, rekao je Morison na samitu.

Australija je jedan od najvećih svetskih emitera ugljen-dioksida po glavi stanovnika.

Prema podacima, zemlja se u proseku zagrejala za 1,4 stepeni Celzijusovih otkako su 1910. godine počela merenja.

To je dovelo do povećanja broja ekstremnih vremenskih događaja poput šumskih požara.

Prema vladinoj odluci, tranzicija će u najvećoj meri biti oslonjena na gas, a planira se izgradnja nove gasne elektrane od 465 miliona američkih dolara u Novom Južnom Velsu.

Kritičari tvrde da Australija ne bi trebalo da se toliko usredsređuje na gas, već da više ulaže u obnovljive izvore energije.

„Jednostavno rečeno, gas u Australiji više nema ekonomsko opravdanje… on povećava emisije u trenutku kada ostatak sveta smanjuje emisije i stvara vrlo malo radnih mesta“, rekao je je Niki Hatli, ekonomista u Savetu za klimu.

Pratite Rodžera na Tviteru @RHarrabin

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]