Korona virus: Misteriozno niska stopa smrtnosti u Japanu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Naravno mali br gojaznih ljudi,potpuno drugačiji nacin ishrane,malo secera,Masti su depoi TESKIH metala pogotovo aluminijuma,.

2. Odstampajete ovo i podelite kao liflet tzv kriznom stabu na sumanutim kzn da i oni nesto nauce o bolesti i psihologiji.

3. Vekovna socijalizacija kroz samodisciplinu i odgovrnost. Zen verziji budizma, 12. vek, praktikuje dnevne obaveze kao što su čišćenje, spremanje i kuvanje a to se smatra duhovnim vežbama, koje se ne razlikuju od meditacije. Naglasak budizma na čistoći samo je pojačao ono što je Japan već odavno primenjivao. Ključni koncept u šintu je kegare (nečistoća ili prljavština), suprotnost čistoti. Primeri za kegare variraju od smrti i bolesti do bukvalno bilo čega neprijatnog. Česti rituali pročišćavanja neophodni su da bi se kegare držao na udaljenosti. „Ako pojedinca zadesi kegare, to može da pogodi i društvo u celini“, objašnjava Noriaki Ikeda pomoćni sveštenik šinta u hramu Kanda u Hirošimi. „I zato je od ključne važnosti održavati čistoću. To vas pročišćava i pomaže vam da izbegnete nanošenje nesreće društvu. Zbog toga je Japan veoma čista zemlja.“Ova briga razumljiva je u slučaju, na primer, zaraznih bolesti. Ali ona funkcioniše i na prozaičnijim nivoima, kao što je sakupljanje smeća za sobom. Primera ritualnog pročišćenja ima mnogo u svakodnevnom životu. Časovi u školama svakog dana se završavaju rečima: „U redu, narode, današnji raspored čišćenja izgleda ovako. Prvi i drugi red čiste učionicu. Treći i četvrti red, hodnik i stepenište. Peti red čisti toalete.“