Ljubav i zlostavljanje: Šta je prinudna kontrola i kako je prepoznati u vezi

Kada je Sara* imala skoro šesnaest godina, počela je da se zbližava sa momkom iz iste godine u školi, po imenu Zek*.

Posle nekoliko nedelja razgovora, pozvao ju je da ide sa njim na svirku.

U početku je bila nervozna jer nije navikla da izlazi sama, pa je pitala da li i njeni prijatelji mogu da dođu.

„Želim da budemo samo mi“, priseća se ona kako je rekao.

„Ovo je prilika sada ili nikad da budemo zajedno.“

Sari je zaista počeo da se dopada Zek i kada ju je stalno pozivao da rade stvari, samo njih dvoje, znala je da i on oseća isto.

Dakle, iako se plašila da šeta sama noću, otišla bi da provede vreme sa njim.

Nekoliko meseci kasnije zvanično su postali par.

Pre kućne zabave na koju su išli, Sara je isprobavala odeću.

„Taj autfit malo previše otkriva“, rekao je.

Verujući Zekovom mišljenju, Sara se odlučila za drugačiju haljinu.

• Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
• Evo kako izgleda seksualno zlostavljanje
• „Jedeš li ga s mirom?“ – kampanja za pravnu pomoć žrtvama nasilja stigla i do podgoričke pekare

Kada bi Sara razgovarala sa drugim momcima na svojoj godini, Zek bi počeo da govori da pokušava da ga učini ljubomornim.

„Zašto bi inače razgovarala sa njima?“.

Bila je sigurna da je to bio bezazlen razgovor, ali možda je bio u pravu ako se tako osećao, pomislila je.

Zek je tada počeo da eksperimentiše sa drogama, redovno pohađajući nastavu.

Tada mu je Sara rekla da je zabrinuta za njega.

„Prestani da me kontrolišeš.“

Svaki put kada je pokrenula tu temu, Zek ju je optužio da pokušava da ga kontroliše.

Jedne noći je proguglala: „Da li sam osoba koja kontroliše?“.

Što je više vremena Sara provodila sa Zekom, manje je viđala prijatelje.

Zek je rekao da je to normalno na početku nove veze.

„Ionako mi se nisu svideli tvoji prijatelji.“

Pogledajte video: Somborske šnajderke – „Zašivanje“ rana porodičnog nasilja

Rezultati najvažnijih ispita su brzo objavljeni.

Zek je dobio dve petice (ocena A) i četvorku (ocena B), a Sara je dobila jednu peticu i dve četvorke.

„Znate, to se očekivalo.“

Sara je upisala univerzitet prvog izbora, dok je Zek odlučio da ponovo polaže neke ispite.

„Ne idi, zašto želiš da me ostaviš ovde?“ upitao je.

Kako je sve više očajnički želeo da Sara ne ide na univerzitet, Zek je potencirao da nema smisla da ide.

„To je gubljenje novca. Ja ću biti hranilac, inače ne bih mogao da živim sam sa sobom.“

Sara, koja sada ima 23 godine, kaže da prvih nekoliko godina njihove veze „nije bilo loše“.

„Ono što hoću reći je da nije bilo tako loše kao što izgleda.“

Šta je prinudna kontrola?

Prinudna kontrola se često ne može svesti na jedan događaj u vezi, već je to gomilanje reči, ponašanja i pretnji koje ponižavaju, izoluju i kontrolišu žrtvu, ostavljajući je bez slobode i veoma malo „sebe“.

Žrtve opisuju doživljavanje emocionalnog zlostavljanja kao rasparčavanje osećaja samopouzdanja i autonomije, sve dok jedina „normalnost“ koju poznajete nije zlostavljač.

Priroda prinudne kontrole znači da mogućnost da sami vidite obrazac zlostavljanja može biti neverovatno teška, a u nekim slučajevima i skoro nemoguća.

Kako onda znati kada privrženost i ljubomora postaju kontrolirajuće i prinudne? A kada to postaje krivično delo?

To su neka od pitanja koja pokušava da razreši dokumentarac BBC-ja Da li je ovo prinudna kontrola?

U novom dokumentarcu, grupa mladih ljudi diskutuje i raspravlja o tome da li je izmišljeni slučaj, koji nije povezan sa Sarom i Zekom, pravno prinudna kontrola.

Kroz emisiju se naglašavaju i raspršuju uobičajene stigme i mitovi oko emocionalnog zlostavljanja.

Da li biste mogli da uočite prinudnu kontrolu pre nego što bude prekasno?

‘Rekao je da može da mi slomi vrat ako želi‘

Da bi skrenula pažnju na sve oblike zlostavljanja, vlada je učinila da „edukacija o odnosima“ bude obavezna u školama, stupajući na snagu u septembru 2020.

Nastavni plan i program uključuje podučavanje učenika da identifikuju finansijsko, emocionalno i fizičko zlostavljanje u odnosima tinejdžera i odraslih.

Ovo je nešto što Sara kaže da bi volela da je imala pristup pre veze sa Zekom.

Za nju je „prelepa si“ ubrzo eskaliralo u „imaš sreće što sam sa tobom jer te niko drugi ne bi želeo“.

Ustajanje iz kreveta i oblačenje zahtevalo je detaljno odobrenje Zeka za odeću.

„Zaista me je ubedio da nije u redu ako mu ne pokažem šta nosim.“

A viđenje njenih prijatelja je postalo nepostojeće, nakon što im je njen dečko tajno poslao poruku govoreći: „Usput, Sara vas mrzi i priča o vama iza vaših leđa“.

Zek je često govorio da nema novca ni za hranu ni za život, pa Sara kaže da mu je stalno slala velike sume novca.

Ali onda bi bila kažnjena.

„Radiš to samo da bih se osećao loše“, rekao je.

Pogledajte video: „Ne možeš da prepoznaš nasilje ako ne možeš da ga nazoveš“

Na univerzitetu, ako je želela da ide u noćni izlazak, Zek bi joj rekao da ne može i stalno joj je govorio da će je „nepoznati stranac silovati i drogirati“ i da će Zeku izazvati preveliku brigu i nesanicu.

Kada bi izašla, što je bilo jako retko, bila bi zatrpana porukama i pozivima sa pitanjem gde je i šta radi.

„Počela sam da primećujem da je moj život zaista ograničen na univerzitetu“, priseća se Sara.

„Osećala sam se kao da ne mogu da budem deo dešavanja ili da sklapam prijateljstva.

„Verujem da moji cimeri misle da je (naša veza) čudna, jer sam ga uvek pitala za dozvolu, ali sam mislila da je to normalno. Ubedio me je da je to normalno.“

Pre nego što je Sara to shvatila, ponižavanja koja su je bolela postala su strah za njenu bezbednost.

Trenutak kojeg se najviše seća je kada ju je Zek posetio na univerzitetu.

Platila mu je da dođe da je vidi i proveli su dan zajedno.

Bila je sklupčana na Zekovim grudima u krevetu.

Tada joj je rekao: „Sada bih mogao da ti slomim vrat, da želim.“

Sara kaže da je pritisak da uradi ono što joj je rečeno uvukao i u intimne delove njihove veze, „on bi mnogo pričao o tome kako je gledao prilično eksplicitnu i nasilnu pornografiju“.

„Nećeš to da radiš u spavaćoj sobi, pa to moram da nađem na drugom mestu“, rekao je.

Sara se više puta uplašila za život.

• Influenser Endrju Tejt je bio nasilan, kaže za BBC njegova bivša devojka
• Dejvid Kerik: Serijski silovatelj u policijskoj uniformi
• BBC istraga: Britanski tajni agent nemilosrdno zlostavljao partnerke

U besu, Zek bi bacao stolice, razbijao stvari i pretio joj kao da je to normalno – kao kada je ljubi.

„Kada bih pružila ruku i dodirnula ga da pokušam da ga smirim, gurnuo bi me od sebe“, kaže Sara.

„Nisam više želela da idem da ga vidim. Plašila sam ga se.“

Tek na trećoj godini univerziteta, kada su joj trenuci „slobode“ bili na izmaku, Sara je osetila da je napuštanje Zeka jedina opcija.

Trenutak za koji Sara kaže da se ističe, jeste kada ju je njena cimerka pozvala da sednu i prokomentarisala da je zaista zabrinuta da će joj odnos kontrole uništiti život.

„Bila sam zaista nesrećna i nisam to shvatala. Veza ne bi trebalo da te natera da sumnjaš u sebe svaki dan.“

„Stvarno sam pomislila: ‘Da li želim ovo do kraja života?'“

Nažalost, kao i mnoge nasilne veze – zlostavljanje nije prestalo kada je veza prestala.

Pogledajte video: „Zašto sam branila mog bivšeg momka zlostavljača – prevaranta sa Tindera“

Šta kaže zakon?

Svake nedelje dve žene budu ubijene kao posledica nasilja u porodici.

Ovi slučajevi su ponekad povezani sa prinudnom kontrolom, kaže ekspert za kriminologiju doktorka Džejn Monkton Smit.

Prinudna kontrola može da utiče na bilo koji pol ili seksualnost – 13 odsto onih koji su pozvali liniju za pomoć ManKind Initiative traži podršku za ovu vrstu zlostavljanja.

Prinudna kontrola postala je nezakonita 2015. godine pod krivičnim delom „kontrolisanje ili prinudno ponašanje u intimnim ili porodičnim odnosima“.

Da bi se prešao prag da to bude krivično delo, prinudna kontrola mora da izazove strah kod nekoga da će protiv njega biti upotrebljeno nasilje u najmanje dva navrata.

Ili im izazvati ozbiljnu uzbunu ili uznemirenost što ima značajan negativan efekat na njihove uobičajene svakodnevne aktivnosti.

Iako se uglavnom procesuira zajedno sa drugim krivičnim delima poput nasilja u porodici, sve više pojedinačnih slučajeva počinje da dolazi na sud.

Advokatica Kler Ciborovska, koja se pojavljuje u dokumentarcu, kaže za BBC da viđa sve više slučajeva prinudne kontrole među mladim ljudima od 16 i više godina.

„Kada ste mladi, niko ne ulazi u vezu očekujući da će ona biti nasilna, ali svako se može naći u toj poziciji.

„Ponekad ovi mali, suptilni znaci mogu da počnu da se uvlače – to se može desiti tokom dužeg vremenskog perioda.“

„Do tog trenutka, vi ste uključeni u vezu kada se stvari pogoršaju. Zato je važno da mladi ljudi znaju šta je prinudna kontrola, mogu rano uočiti znake i osećati se sposobnim da pričaju o tome.“

• „Moj suprug je bio anđeo, sve dok me jednog dana nije silovao“
• „Užasno je teško, silovana sam sa sedam godina“ – slučaj iz Srbije pokrenuo lavinu ispovesti u regionu
• Žene pitaju: „Zašto muškarci siluju?”

U nekim slučajevima, Kler kaže da počinilac izbegava fizičko nasilje jer ostavlja očigledan trag.

„Oni su prilično manipulativni i paze da ne počine nikakav fizički zločin, jer ga je mnogo teže otkriti ako se radi samo o aspektu prinudne kontrole, iako i dalje psihički ima ogroman negativan uticaj na žrtvu.“

Kada je Sara otputovala da raskine sa Zekom, bila je prestravljena: „Osećala sam se tako odgovornom za njegov život.“

Ne sluteći kako će podneti raskid, Sara mu je rekla na ulici jer je želela da bude u javnosti sa drugim ljudima, tako da on nije mogao da je povredi.

Mesecima nakon što je raskinula sa njim, Zek je nastavio da je maltretira.

„Ako mu ne odgovorim, pretio bi da će se ubiti.“

Kada je blokirala njegov broj, Zek se pojavio na pragu njene kuće.

I drugi put, kod njene mame.

„Shvatila sam da ne mogu u potpunosti da pobegnem dok se ne preselim, i kada on više ne bude znao moju adresu.“

Više od godinu dana otkako je prošlo iskustvo, Sara se bacila na druženje, u srećnoj je vezi i, kaže, ponovo počinje da se oseća svojom.

Da li doživljavate prinudnu kontrolu?

Prema vodećoj dobrotvornoj organizaciji za zlostavljanje u porodici, neki uobičajeni primeri prinudnog ponašanja su:

• Izolacija od prijatelja i porodice;
• Uskraćivanje osnovnih potreba, kao što je hrana;
• Nadgledanje vremena;
• Nadgledanje putem onlajn komunikacionih alata ili špijunskog softvera;
• Preuzimanje kontrole nad aspektima svakodnevnog života, kao što su gde možete ići, koga možete videti, šta možete da obučete i kada možete da spavate;
• Lišavanje pristupa uslugama podrške, kao što su medicinske usluge;
• Neprestano vas vređa, na primer kaže vam da ste bezvredni;
• Ponižava, degradira ili dehumanizuje vas;
• Kontroliše finansije;
• Upućuje pretnje ili zastrašuje.

*Imena su promenjena.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]