Dok sam pisala ovaj tekst povremeno sam proveravala Instagram, Fejsbuk i TikTok.
Odgovarala sam i na poruke drugaricama.
U isto vreme razmišljala sam o tome šta radi moj pas, kako bih volela da opet krenem u teretanu, pitala se da li su mi potrebne nove patike i koji film mogu da gledam kad dođem kući.
I baš u pokušaju da se usredsredim, postalo mi je jasno da je rasejanost moje podrazumevano stanje.
Spremam doručak i razgovaram na telefon, gledam film i prelistavam društvene mreže, pišem tekst i mislim o drugim obavezama koje me čekaju.
Iako se tada osećam preplavljeno – ne odustajem, jer znam da nemam baš mnogo slobodnog vremena.
Tako skoro svakoga dana praktikujem multitasking – pokušaj obavljanja više zadataka istovremeno.
A čini se da nisam jedina.
Ljudi su sporiji i prave više grešaka kada prelaze brzo sa jednog na drugi zadatak ili ih rade istovremeno, ukazao je Dejvid Badre, neuronaučnik u BBC podkastu Science Focus.
„Danas je gotovo nezamisliv život bez multitaskinga zbog očekivanja kojima pritiskamo sebe na dnevnom nivou“, objašnjava psihološkinja Kristina Stanković za BBC na srpskom.
„Zavisnost od tehnologije koju sve više razvijamo svakako čini da sve drugo obavljamo uz nju, što našu pažnju stalno čini rasutom“, dodaje ona.
A možemo li, u moru obaveštenja, mejlova i kratkih rokova, da se usredsredimo na samo jedan zadatak?
Svakog 22. februara, obeležava se Svetski dan pojedinačnih zadataka (Single tasking day), a osmišljen je sa idejom da uradimo baš to – posvetimo se jednoj obavezi u jednom trenutku.
Preporučuje se da, kad smo u prilici samo šetamo ili samo čitamo knjigu ili skuvamo ručak – bilo šta što nam prija, ali da je telefon utišan ili sklonjen od nas.
Ili, ono što su mnogi od nas zaboravili, da slušamo muziku – i ništa više.
Savetuje se i pisanje rukom, jer usmerava misli i pažnju.
Zašto mozak voli multitasking?
I meni nekad pomaže da obaveze stavim na papir.
Kada ih zapišem, deluju jasnije i dostižnije, kao da svaka ima određeno mesto i vreme.
Tada pokušavam da idem redom, ali ne uspe mi uvek.
Zašto je tako teško zadržati pažnju?
Jedan od razloga leži u fenomenu poznatom kao „ostatak pažnje“.
Istraživanja pokazuju da kada preusmerimo pažnju sa jednog zadatka na drugi, deo našeg uma i dalje ostaje vezan za prethodni.
Kada se kasnije vratimo tom zadatku, moramo da se podsetimo gde smo stali, dok istovremeno osećamo blago ometanje onim što smo u međuvremenu radili.
To povećava kognitivno opterećenje i usporava nas.
Zato su brojne studije pokazale da su ljudi generalno sporiji i manje precizni kada rade dva zadatka istovremeno.
Ipak, mozak voli novine.
Svaki put kada prebacimo pažnju na nešto novo, aktivira se sistem nagrade i oslobađa se dopamin, neurotransmiter povezan sa motivacijom i osećajem iščekivanja, pisao je ranije BBC.
Na prvi pogled, deluje da je rešenje jednostavno – završiti jedan zadatak pre nego što započnemo sledeći.
Međutim, postoji još nešto.
Kada nam je rok kratak, primorani smo da suzimo izbore i donosimo jednostavnije, manje kognitivno zahtevne odluke.
Time se smanjuje mentalni napor od prethodnog zadatka – lakše ga ostavljamo iza sebe i prelazimo dalje.
Važno je i kakvi su zadaci koje pokušavamo da radimo paralelno.
Multitasking je najteži kada su zadaci slični, jer koriste iste mentalne resurse.
‘Jedno po jedno’
Anđela Tošić radi kao konobarica, a njena smena podrazumeva primanje porudžbina, pamćenje posebnih zahteva gostiju, komunikaciju sa šankom i kuhinjom, kao i stalno praćenje ko je tek seo, a ko čeka račun.
Naizgled, njen posao zahteva stalni multitasking.
Ipak, kaže da se trudi da svaku radnju u glavi razdvoji.
„Ako pokušam da mislim na sve odjednom, pogrešim narudžbinu ili zaboravim sitnicu.
„Zato sebi ponavljam – prvo ovaj sto, pa sledeći“, objašnjava ona za BBC na srpskom.
Dodaje da joj koncentracija znači i manje stresa.
„Kada radim jedno po jedno, imam osećaj da kontrolišem situaciju.
„Čim krenem da jurim sve odjednom, uhvati me panika“, dodaje.
- Kako nam mobilni telefoni menjaju mozak
- Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi“
- Ljudi koje kažnjavaju zbog ispoljavanja osećanja na poslu
Ljudi su generalno loši u obavljanju više zadataka istovremeno, objasnio je neuronaučnik Badre.
„To je zato što ljudski mozak koristi različite resurse za obavljanje istih zadataka: pažnju, jezik, motoriku, vizuelnu obradu.
„Neki od tih resursa su zajednički, što znači da dva zadatka koji se oslanjaju na isti resurs ne mogu istovremeno da funkcionišu, tako na primer ne mogu da izgovorim dve reči u isto vreme“, dodao je.
Kultura ubrzanja
Termin multitasking pojavio se 1960-ih godina 20. veka i koristio u računarstvu za opisivanje sistema koji mogu da izvršavaju više procesa istovremeno.
Razvojem računara i interneta, a posebno pojavom pametnih telefona početkom 21. veka, multitasking prestaje da bude tehnički pojam i postaje svakodnevna ljudska praksa.
Danas ljudi istovremeno rade, komuniciraju, gledaju društvene mreže i planiraju naredne obaveze – često bez jasne granice između rada i odmora.
Multitasking je, međutim, povezan i sa širim društvenim okvirom, objašnjava Pavle Kanjevac, sociolog i doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.
„Multitasking proističe i iz kapitalističkog uređenja društva i potrebe da se radnici što efikasnije iskoriste“, dodaje.
Kapitalizam je sistem u „kome je važno da se radi brzo, mnogo i neprekidno“, dodaje.
Kultura ubrzanja može se razumeti kroz ideje sociologa Hartmuta Rosa.
Ros veruje da savremeno društvo mora biti stalno u pokretu kako bi zadržalo stabilnost, što podrazumeva stalni ekonomski rast i pojavljivanje novih proizvoda na tržištu, ukazuje Kanjevac.
Kako se društvo ubrzava, ubrzava se i tempo života.
„Ljudi su izloženi pritisku da budu neprekidno aktivni i produktivni, što multitasking čini gotovo normom, a brzina je promenila i slobodno vreme.
„Ono postaje deo potrošačkog društva, kroz industriju zabave, muzike i serija, a način na koji ga provodimo sve je manje stvar ličnog izbora“, zaključuje on.
Pogledajte video: Da li je ASMR orgazam za mozak?
‘Multitasking mi pomaže’
„Život je previše brz i ja moram da mu se prilagodim“, kaže 26-godišnja Katarina Ilić.
Iako veruje da joj je lakše da obavlja jedan po jedan zadatak, često ih radi istovremeno, pokušavajući da „proširi“ dan i postigne što više.
„Pošto i radim i studiram, nemam mnogo slobodnog vremena.
„Ako stanem, imam osećaj da zaostajem“, objašnjava ona za BBC na srpskom.
Dok odgovara na poruke, proverava mejlove i planira obaveze za narednu nedelju, istovremeno razmišlja o tome šta je sve ostalo nedovršeno.
Ipak, priznaje da je takav tempo često umori i da se, uprkos stalnoj aktivnosti, na kraju dana pita koliko je zaista bila koncentrisana.
Iako se često kritikuje, multitasking ima i određene prednosti, pokazuju istraživanja.
Prvi je efikasnost kod svakodnevnih, ponavljajućih zadataka, poput slaganja veša i slušanja muzike.
Tada kombinovanje može uštedeti vreme.
A, subjektivni doživljaj da „radimo više stvari“ može povećati motivaciju.
„Važno da budemo svesni kada nas multitasking čini produktivnim, a kada narušava kvalitet zadataka koje treba da obavimo u isto vreme“, ukazuje psihološkinja Stanković.
A bitno je i da „smanjimo očekivanja od sebe na dnevnom nivou kako bismo podigli kvalitet načina na koji smo prisutni u onome što radimo“, dodaje ona.
Dok završavam tekst, tri puta sam proverila telefon.
Jednom sam odgovorila na poruku, jednom otvorila Instagram, a jednom samo pogledala koliko je sati.
Od multitaskinga je ipak teško odustati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Zašto je ‘spor život’ postao trend
- Ekstremna iscrpljenost i sagorevanje: Kako do njih dolazi i šta preduzeti
- Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
- Tračarenje na poslu može biti dobro po vas – kažu naučnici
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
