Prethodnih nedelja prolili smo litre znoja radeći, šetajući ili čak odmarajući se kod kuće i mnogi od nas pomislili su – kako je i kada postalo ovoliko toplo u Srbiji?
„Trudite se da ne izlazite iz domova za vreme najtoplijeg dela dana, uvek nosite sa sobom flašicu vode i izbegavajte dugo boravljenje na suncu“, preporuke su koje se svakodnevno mogu čuti i pročitati tokom letnjih meseci.
Prolazili su kroz slične nedaće i znatno starije generacije, samo što nije bilo načina da dobiju informacije o vremenskim uslovima, jer organizovanog praćenja i osmatranja nije bilo u Srbiji sve do kraja 19. veka.
Sredinom tog veka, Vladimir Jakšić, meteorolog, statističar i entuzijasta, doneo je meteorologiju u Srbiju.
Sve se definitivno promenilo izgradnjom Provizorne astrološke, seizmološke i meteorološke opservatorije u Beogradu i prvim zvaničnim merenjima i opažanjima vremenskih prilika 13. jula 1887. godine.
- Vremenska prognoza i Marko Čubrilo – Kamenko Katić 21. veka
- Šta sve vrućina radi ljudskom telu
- Leto jeste vrelo, ali nije to ništa novo
Najzaslužniji za to bio je meteorolog i prvi upravnik opservatorije, Milan Nedeljković, a u tome mu je pomogla jedna društvena nepogoda.
Da se te godine nije izlila reka Sava, pitanje je da li bi Kraljevina Srbija odobrila izgranju opservatorije.
„U to vreme, vojska je takođe želela zemljište preko puta današnjeg Hrama Svetog Save, što je tada bila periferija Beograda“, priča za BBC na srpskom Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Meteorološka tradicija koju Srbija ima jedna je od najdužih u Evropi i svetu, tvrdi on.
Republički hidrometeorološki zavod Jugoslavije bio je jedan od osnivača Svetske meteorološke organizacije (SMO) 1950. godine.
Put koji je meteorologija prešla od Jakšićevih pionirskih eksperimenata, prvih zvaničnih merenja i objavljivanja prognoza vremena 1912. doveo je dotle da danas ljudi u Srbiji sa velikom sigurnošću znaju šta ih očekuje kada izađu iz kuće.
Vladimir Jakšić – korak ispred vremena
Vladimir Jakšić bio je meteorolog i statističar koji je prvi vršio merenja i osmatranja u Srbiji.
On je bio sin Jakova Jakšića, glavnog blagajnika kneza Miloša Obrenovića, školovao se u Austriji i Nemačkoj, da bi po povratku u Srbiju postao profesor Liceja i Velike škole i član Društva srpske slovesnosti.
U dvorištu kuće u beogadskom naselju Senjak postavio je termometar pomoću kojeg je merio temperaturu vazduha i atmosferske prilike od 1. januara 1848, a 1855. godine počeo je da meri i vlažnost vazduha.
Dnevnici u kojima je vodio evidenciju meteoroloških merenja i osmatranja danas se čuvaju u Muzeju Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
U jednoj od beleški iz 1854. godine, Jakšić primećuje razlike između klime u Srbiji i drugim zemljama Evrope poput Austrije, Belgije ili Rusije.
„Sa našom se klimom već i u tome obziru zadovoljiti moramo, što mrazevi rano prestaju, a pozno nestaju.
„Još nam nije poznato da njih i u maju i septembru biti može kao, na primer, u Beču, Briselu, Petrogradu i drugim gradovima što ih ima“, zapisao je pionir u oblasti meteorologije u Srbiji.
Jakšić je zaslužan što je do 1857. organizovana mreža od 27 meteoroloških stanica u Srbiji koja je smatrana najgušćom u Evropi, piše na Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
„Išao je korak ispred vremena – ne samo da je vršio meteorološka merenja, već je još tada kao statističar uvideo značaj obrade podataka kako u meteorologiji, tako i u drugim naukama“, objašnjava Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Institucionalizacija meteorologije u Srbiji
Na osnovama koje je postavio Jakšić, nastavio je da radi profesor astronomije i meteorologije Milan Nedeljković.
On je diplomirao na Sorboni, Kolež de Fransu i Pariskoj astronomskoj školi, i zaslužan je za izgradnju prve Provizorne astronomske, seizmološke i meteorološke opservatorije u Srbiji koja je zvanično počela sa radom 26. marta 1887.
Ova zgrada i danas postoji u Karađorđevom parku u Beogradu i u njoj je danas smešten Centar za klimatske promene „Milanković“ pod okriljem Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Nekoliko meseci posle izgradnje opservatorije počela su i prva zvanična meteorološka merenja i osmatranja u Srbiji 13. jula 1887. godine.
Međutim, Nedeljkoviću nije bilo lako da ubedi državu da donese odluku o izgradnji opservatorije na jugozapadnom delu Vračara koji je tada smatran periferijom Beograda.
Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kaže da je i vojska želela plac na Vračaru, što je stvari činilo samo težim.
„Onda je te godine došlo do izlivanja reke Save i taj nesrećni događaj doprineo je da ljudi uvide značaj meteorologije, pa je opservatorija ipak izgrađena na tom mestu“, prepričava Mihajlović.
Nedeljković je ubrzo zatražio od tadašnjeg ministra prosvete i crkvenih dela Kraljevine Srbije Vladana Đorđevića da se izgradi institucionalizovana mreža meteoroloških stanica u Srbiji.
U septembru 1888. godine Đorđević je doneo Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže metoroloških stanica, a opservatorija u Beogradu kojom je rukovodio Nedeljković postala je mesto gde prikupljani i obrađivani podaci iz cele zemlje, navodi se na sajtu RHMZ.
- Iz jakne u bermude – nagla tropska vrelina za početak leta u Srbiji
- „Bogovi su ljuti“ – kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
- Glečeri u svetu se ubrzano tope
Iako su meranja i osmatranja vršena i nekoliko decenija ranije, ona sa izgradnjom opservatorije i uspostavljanjem jasnih pravila rada postaju svrsishodnija i preciznija, kaže Goran Mihajlović.
„Za meteorologiju je ključan standard i zato su istorijski važne 1887. i 1888. godina kada je osnovana opservatorija i postavljena su pravila osmatranja i sakupljanja podataka“, objašnjava on.
Pre osnivanja meteorološke opservatorije, pristup merenjima i osmatranjima nije bio ni sistemski ni kontinuirani, objašnjava ovaj meteorolog.
„Profesor je bio zanimljiv zbog toga što je i živeo u opservatoriji, a postoje anegdote da je kralj Petar I Karađorđević često dolazio kod njega na kafu i da mu je čak i poklonio jedan set šoljica koji nažalost nije sačuvan“, priča Mihajlović.
Posle Nedeljkovića, ovom ustanovom rukovodili su mnogi istaknuti naučnici i intelektualci kao što su Pavle Vujević i Milutin Milanković.
Čak i tokom Prvog svetskog rata, meteorološka merenja i opažanja su nastavljena, a od 1916. do 1918. godine na čelu opservatorije našao se austrijski meteorolog Viktor Konrad kao stečajni upravnik u vreme austrougarske okupacije Srbije, navodi se na sajtu RHMZ.
Kako nastaje vremenska prognoza?
Objavljivanje prognoze vremena u Srbiji počelo je 1912. godine, a građani su prvi put takve informacije mogli da pročitaju u dnevnom listu Politika.
Goran Mihajlović iz RHMZ kaže da je to nalrepoznatljiviji deo posla jednog meteorologa, iako postoji još mnogo stvari kojima se oni bave, a nisu tako vidljive.
„Oduvek je glavni razlog postojanja meteorologije bila težnja ljudi da se zaštite od lošeg vremena, ali i da iskoriste povoljne vremenske prilike“, objašnjava on.
U početku vremenska prognoza nije bila dovoljno precizna, da bi se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka prešlo na numerički model izrade prognoze, što je značajno popravilo situaciju, kaže Goran Mihajlović.
„Danas imamo veliku uspešnost prognoze – ono što je nekada bila pouzdana prognoza za dva dana, danas je to za sedam dana“, ističe.
Za uspostavljanje prognoze vremenskih prilika koristi se meteorološki model – sistem jednačina koje opisuju matematički model atmosfere.
Prema podacima sa sajta Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji za prognozu vremena koriste se dva modela – ETA model i WRF-NMM model.
„Stručnjaci iz Srbije učestvovali su na stvaranju ETA modela u Sjedinjenim Američkim Država, pa možemo da se pohvalimo da imamo vlastiti meteorološki model“, ističe Dragan Mihić, klimatolog i rukovodilac grupe za monitoring klime u RHMZ.
Kao polaznu tačku meteorolozi uzimaju informacije koje su im već poznate i koriste jednačine koje opisuju fiziku atmosfere kako bi došli do prognoze za naredni period.
„Izračunate kako će tog dana izgledati polja pritiska, temperature i vlage i onda analizirate te podatke i dajete prognozu.
„Tim metodom deset do petnaest dana unapred dobijate pouzdane rezultate“, kaže Goran Mihajlović.
Ovaj stručnjak napominje da je merenje temperature vazduha lakše i pouzdanije od merenja nekih drugih parametara, te da se prognoze meteorologa prilično retko razlikuju od realnih vremenskih uslova.
„Temperatura je najbolje prognoziran parametar zato što je to kontinualna veličina, za razliku od padavina koje je teže predvideti“, ističe on.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- U srcu vatrenih stihija u Kanadi i na Kipru: „Sunce se ne vidi od dima“
- Vreli talas u Kanadi obara rekorde – prvi put izmereno 46,6 stepeni Celzijusa
Klimatske promene i Srbija – zašto nam postaje sve toplije?
Prethodni mesec bio je šesti najtopliji jun u Srbiji od 1951. godine, a samo je u tri navrata izmerena manja količina padavina u ovom mesecu u prošlih 70 godina, prema podacima kojima raspolaže Centar za klimatske promene „Milanković“.
Tokom juna je bilo nekoliko vrelih dana zbog kojih je prosečna temperatura za taj mesec značajno porasla.
Prvih 20 dana je proteklo u okvirima proseka, a onda je usledio toplotni udar i par vrelih dana kada je temperatura prelazila i 38 stepeni Celzijusa.
„Afrička vazdušna masa se pomerila na sever, ne samo na Balkan, već sve do Rusije, i za to možemo da kažemo da je uticaj klimatskih promena, pa se tople klimatske zone šire na sever,“ objašnjava za BBC na srpskom Goran Pejanović, pomoćnik direktora Centra „Milanković“.
Ipak, koliko god nam se temperature zabeležene u junu i julu ove godine činile visoke, one nisu ni blizu apsolutnog rekorda zabeleženog u Srbiji.
Goran Mihajlović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda na Košutnjaku kaže da su 24. jula 2007. prevaziđeni rekordi na gotovo svim stanicama u zemlji, a temperatura od 44,5 stepeni Celzijusa koja je tada izmerena u Smederevskoj Palanci je najviša zabeležena temperatura u Srbiji.
Izrazito vreli dani često dugo ostaju u sećanju, ali toplotni talas od nekoliko dana ne znači da je taj mesec bio značajno iznad proseka za određeno doba godine.
S druge strane, prosečne temperature u letnjim mesecima mogu biti visoke čak i kada u tom periodu nije bilo ekstremno toplih dana.
„Na primer, tokom leta 2019. nije bilo mnogo dana sa temperaturom od preko 35 stepeni Celzijusa, ali su noći bile tople i prosečne temperature su bile zaista visoke“, obajšnjava Mihajlović.
- Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine
- Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
- UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
- Vrućina i alkohol – koju granicu ne treba prelaziti
Zbog emisije gasova, poput metana i ugljen-dioksida, udebljava se pokrivač u atmosferi planete i temperatura počinje da raste.
„Zato imamo globalno povećanje temperature vazduha za jedan stepen u odnosu na predindustrijski period sa kraja 19. veka, dok na severnoj polulopti, na kojoj se Srbija nalazi, to povećanje ide i do dva i po stepena“, napominje Pejanović iz Centra za klimatske promene „Milanković“.
Ovaj klimatolog kaže da se očekuje povećanje za još jedan stepen do 2050, a postoji mogućnost da će do kraja veka prosečna temperatura na Zemlji biti veća za četiri ili pet stepeni u odnosu na predindustrijski period.
Šta to u praksi znači?
Ukratko – sve veći broj prirodnih nepogoda koje će imati veće razmere, upozorava Pejanović.
„Doći će do porasta broja toplotnih talasa, povećanja količine padavina što može dovesti do poplava i učestalijih velikih letnjih suša kojih smo imali šest od 2010. do danas“, tvrdi klimatolog.
Kako bi se makar donekle predupredio takav scenario, neophodno je da okretanje ka obnovljivim izvorima energije i na taj način smanjimo emisije štetnih gasova, dodaje on.
Kako izgledaju meteorološke stanice danas?
Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti Republike Srbije propisuje izgled i poziciju na kojima su locirane meteorološke stanice.
Stanice, koje se u žargoni nazivaju meteorološkim kućicama, postavljaju se na dva metra visine od prirodnog tla, a zaklon „kućica“ okrenut je prema severu kako bi se izbegao direktan uticaj sunčevog zračenja pri otvaranju.
Za razliku od temperature, brzina i smer duvanja vetra se meri na 10 metara visine da bi se izbegao prizemni uticaj objekata i zgrada koji bi mogao da naškodi ispravnosti merenja.
U bliskom okruženju meteorološkog kruga nije dozvoljeno podizanje visokih objekata koji bi mogli uticati na vremenske prilike i umanjiti preciznost merenja i osmatranja.
Stanice su po pravilu imaju metalnu ogradu kako bi se sprečio ulazak životinja u meteorološki krug.
Sva ova pravila postoje kako bi se podaci širom sveta prikupljali na isti način i bili uporedivi, podvlači Goran Mihajlović.
„Iz tog razloga ponekad ljudi imaju osećaj da izmerene vrednosti nisu u skladu sa njihovim osećajem – leti im se recimo čini da je toplije ako se kreću po suncu ili su u automobilu“, dodaje on.
Podaci se sakupljaju svakog sata, dana i meseca u godini.
Oblačnost i vidljivost su predmet osmatranja koje vrše stručnjaci, dok se preko instrumenata dolazi do informacija o temperaturi, pritisku i vlažnosti vazduha.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama širom sveta, upotrebljavaju se i stanice sa obučenom posadom i automatske stanice.
U Srbiji ima 28 glavnih meteoroloških stanica sa posadom koje rade 24 sata, a postoji i 15 automatskih stanica od kojih su četiri na teritoriji Kosova i Metohije, kaže Mihajlović iz RHMZ.
Uprkos napretku tehnologije „živa informacija“ sa terena ostaje nezamenljiva, što su uvidele određene zapadne zemlje koje su pokušale da potpuno pređu na automatske stanice, ali su ubrzo vratile posade u stanice, ističe ovaj metorolog.
Zbog čega tehnologija ne može potpuno da nadomesti ulogu čoveka u meteorološkim merenjima i osmatranjima?
„Ako se pokvari senzor u automatskoj stanici i pokaže da je temperatura vazduha 50 stepeni, taj podatak će automatski ući u sistem.
„Zato su neophodni iskusni osmatrači na terenu koji će u toj situaciji znati da temperatura ne može da se promeni za 30 stepeni u nekom kratkom vremenskom intervalu“, objašnjava pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
