Nemački kancelar Olaf Šolc i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se da prošire privrednu saradnju, tokom prve posete jednog od lidera G7 zemalja Pekingu od početka pandemije korona virusa.
Poseta je izazvala kontroverzu u Nemačkoj i zabrinutost u nekim zemljama Evrope, nakon što je kineski lider zacementirao vlast na nedavnom partijskom kongresu.
Šolc je govorio o „ravnopravnim ekonomskim vezama“, a Si Đinping je na pozvao veću saradnju u „vremenima promena i previranja“.
- Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
- Skupo plaćena greška – Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
- Pet razloga zašto je kineska privreda u nevolji
Poseta nemačkog lidera usledila je posle spora među članovima vlade u Berlinu oko namere kineske kompanije da kupi značajan udeo u delu luke Hamburg.
Ne manje od šest vladinih ministara je burno reagovalo.
Sporazum bi, kako su tvrdili, dao Kini značajan uticaj na vitalnu nemačku infrastrukturu.
Nemačke službe bezbednosti takođe su pozvale na oprez.
Ali izgleda da nemački kancelar insistira da dogovor bude ostvaren.
On je navodno pogurao sporazum, iako je ograničio veličinu i uticaj kineskog udela, smanjivši ga na 24,9 odsto.
Niko nije sasvim siguran zašto je izgledao tako odlučno.
Šolc, bivši gradonačelnik Hamburga, i dalje je blizak gradskim vlastima koje tvrde da posao predstavlja vitalnu investiciju.
Ali ima i onih koji sumnjaju u skriveni motiv – da Olaf Šolc nije želeo da se pojavi u Pekingu bez „poklona“ za Sija Đinpinga.
To je kod nekih izazvalo zabrinutost.
Obrve mnogih u Nemačkoj su podignute i zbog odluke kancelara da u Kinu povede i delegaciju nemačkih poslovnih rukovodilaca.
To je bila standardna praksa za njegovu prethodnicu Angelu Merkel, koja je vodila politiku „Promene kroz trgovinu“, verujući da privredne veze mogu da utiču na političke odnose sa zemljama poput Kine i Rusije.
Poseta nemačkog kancelara usledila je posle Kongresa Komunističke partije Kine, na kojem je predsednik Si dobio istorijski treći mandat i izazvao zabrinutost na Zapadu zbog iskazanih namera prema Tajvanu, koji Peking smatra svojom teritorijom.
„Signal koji se šalje je da želimo da proširimo i intenziviramo našu ekonomsku saradnju, a to je nešto što se mora dovesti u pitanje“, kaže Feliks Banažak, političar iz Zelene stranke, partnera u koalicionoj vladi Šolca.
Zeleni dugo traže oštriji stav Nemačke prema Kini.
Pre samo nekoliko dana, ministarka inostranih poslova te stranke Analena Berbok oštro i javno je podsetila Šolca da je njegova vlada došla na vlast obećavajući da će ponovo prilagoditi strategiju prema Kini.
Banazak kaže da njegova zemlja mora da uči iz prethodne zavisnosti od ruske energije.
„Moramo da bude nezavisniji od određenih država, posebno ako su to države koje ne dele naše vrednosti“, kaže on.
Ali Olaf Šolc je svestan složenosti i dubine veza Nemačke sa Kinom, koja ostaje najveći nemački trgovinski partner, iako Nemačka više uvozi nego što izvozi.
Više od milion nemačkih poslova zavisi od tog odnosa.
Uzmimo za primer automobilskog giganta Dajmler, koji više od trećine vozila prodaje u Kini.
U prvoj polovini ove godine nemačka preduzeća investirala su u Kinu više nego bilo kada ranije.
Hemijska kompanija BASF upravo je otvorila novu fabriku u južnoj Kini i očekuje da uloži 10 milijardi evra u nju do kraja ove decenije.
Uoči posete, čelnik nemačkog udruženja automobilske industrije ukazao je koliko se Nemačka oslanja na kineske sirovine i upozorio da bi „razdvajanje“ bilo ekonomska i geostrateška greška.
Njegov kolega iz Udruženja malih i srednjih preduzeća takođe je savetovao da se ne menja kurs, rekavši da „savet može biti samo da se sada ne razbija nijedan kineski porcelan“.
Uoči posete Pekingu, Šolc je rekao da je njegov cilj da otkrije koliko je saradnja još moguća jer je „svetu potrebna Kina“ u borbi protiv globalne pandemije i klimatskih promena.
„Ako se Kina menja, onda se i naš pristup Kini mora promeniti“, rekao je on.
Dodao je i da odlazi u Peking kao nemački kancelar, ali i kao Evropljanin, želeći da razbije zabrinutost i strahove evropskih partnera.
Mnogi u Berlinu i šire smatraju da bi Šolcov odgovor na promenu Kine možda mogao da bude odlučujući test za njegov kancelarski mandat.
Leti perje u Evropi zbog Šolcove posete Kini
analiza Katje Alder, BBC urednice za Evropu
Nemačka je najmoćnija ekonomija Evropske unije i verovatno najuticajnija članica, tako da je važno šta ona kaže i radi.
Jednom sam sugerisala da bi se bivša kancelarka Angela Merkel povremeno mogla posmatrati kao evropski Donald Tramp zbog načina na koji je imala tendenciju da Nemačku stavi na prvo mesto.
Šira zabrinutost EU ignorisana je u korist unosnih nemačkih energetskih i trgovinskih ugovora sa Rusijom i Kinom.
Ona je zahtevala mere štednje EU za mediteranske zemlje članice tokom krize u evrozoni kako bi zaštitila nemačke poreske obveznike od zajedničkog duga.
U glavama mnogih lidera EU, Olaf Šolc je naslednik Angele Merkel u mnogo čemu, ne samo po poziciji kancelara.
Za njegov ogroman paket pomoći nemačkim preduzećima sa visokim cenama energije smatra se da im daje nepravednu konkurentsku prednost na jedinstvenom evropskom tržištu.
A zbog njegovog puta u Kinu, koji jeste bio najavljen, ali nije koordinisan sa ostalima u EU, leti perje širom Evrope.
Predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je upozorio Šolca da rizikuje da bude izolovan.
Kako se Evropa, a pre svega Nemačka, odvikava od zavisnosti od ruskog gasa, pitanje je sledeće: da li se Berlin, zaslepljen perspektivom poslovnih dogovora, vezuje previše za Kinu?
Makron se godinama se zalagao za to da EU postane manje zavisna od Pekinga iako su ga kritičari optuživali za protekcionizam.
Ali posle rupa u globalnom lancu snabdevanja tokom pandemije kovida-19, korišćenja energenata kao vrste oružja od početka ruske invazije na Ukrajinu i predsedavanja Donalda Trampa Amerikom, postalo je jasno da Evropa više ne treba da se oslanja toliko na SAD u pogledu bezbednosti.
Makronovim insistiranjem na tome da Evropa bude ujedinjenija i samopouzdanija, diversifikacija njenih trgovinskih partnera počela je da se čini razumnom Briselu.
Ali su mnogi zabrinuti jer smatraju da je Olaf Šolc u raskoraku sa tim.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
