Jedan od tri sačuvana pečata srednjovekovnog srpskog vladara vratio se u Srbiju posle više od devet vekova nakon što je Istorijski muzej potvrdio da je otkupio ovaj deo kulturno-istorijske baštine na nadmetanju aukcijske kuće Artemida Aste iz San Marina.
Na prednjoj strani pečata prikazan je Svetog Stefana, jedan od prvih hrišćanskih bogoslužitelja i zaštitnika srednjovekovne dinastije Nemanjića, a na zadnjoj nalazi se natpis „Pečat Stefana velikog župana Nemanje“ na grčkom jeziku.
Početna cena ovog istorijski neprocenjivo značajnog komada bila je 1.000 evra, a posle 70 ponuda, Istorijski muzej ga je otkupio privatnom nagodbom sa prodavcem uz posredstvo aukcijske kuće 12.000 evra.
„Brzo je cena dostigla 8.500 evra, pa smo kontaktirali aukcijsku kuću i preko nje vlasnika“, rekla je Dušica Bojić, direktorka muzeja na konferenciji za medije.
„Pristali smo na cenu koju je dao prodavac koji nam je rekao da su mu se još desetak kolekcionara javilo, ali je odlučio da ipak nama proda svestan značaja“, dodala je ona.
- Kakva arheološka blaga krije Srbija
- Pet arheoloških otkrića u Srbiji koja su obeležila 2022.
- Susret neandertalaca i praljudi kod Niša – šta nam govore novootkriveni fosili
Prema Zakonu o javnim nabavkama, državne ustanove ne mogu da se nadmeću u licitacijama i aukcijama, ali to mogu da čine preko posrednika koji je u ovom slučaju bio Goran Ristović, umetnik koji za Istorijski muzej radi precizne replike srednjevekovnih predmeta.
„Ministarstvo kulture će kroz budžet za narednu godinu dati Muzeju novac kojim će refundirati ovu kupovinu“, rekla je direktorka muzeja.
Ovakvi načini kupovine predmeta za muzeje su uobičajeni, a kao zastupnici su uglavnom Ministarstvo inostranih poslova, ambasadori i konzuli, kao i pojedinci, kazala je ona.
Bojić je dodala da je cena od 12.000 evra (oko 1,4 miliona dinara) bez provizije aukcijskoj kući, kao i bez PDV-a.
„Nadam se da će Ministarstvo finansija izaći u susret i shvatiti značaj kupovine ovog predmeta i neće naplatiti PDV“, dodala je Bojić.
Identitet prodavca nije poznat javnosti, osim da je iz Grčke.
Istorijski muzej je ranije na aukcijama kupio pečat kneza Strojimira, jednog od prvih slovenskih vladara na Balkanu, iz devetog veka, pisma kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović i monogram njihove snaje, kraljice Drage, rekla je direktorka Istorijskom muzeja za BBC na srpskom.
Da li je ovo zaista pečat Stefana Nemanje?
Iz aukcijske kuće Artemida Aste za BBC na srpskom su ranije potvrdili autentičnost pečata.
„Potrebno je iskustvo da se utvrdi autentičnost, ali godinama prodajemo vizantijske pečate, pa smo stekli potrebno znanje da ih prepoznamo“, navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Pri utvrđivanju autentičnosti angažuju se arheolozi, istoričari i istoričari umetnosti, a vrše se i fizičko-hemijske analize koje potvrđuju starost, kao i korišćeni materijal.
„O autentičnosti predmeta najpre svedoči dobro dokumentovani kontekst u okviru koga je on pronađen, a daljom analizom dolazi se do dodatnih podataka o predmetu i vremenu u kome je nastao, a mogu ići i u smeru dodatnog potvrđivanja autentičnosti, ako za to postoji potreba“, kaže Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.
Međutim, tokom ilegalnih iskopavanja nema potvrde, a kada dođe do muzeja ili aukcijske kuće neophodne se opsežne analize radi potvrđivanja ili utvrđivanja autentičnosti“, ističe Crnobrnja za BBC.
Jedan od onih koji su u Srbiji potvrdili autentičnost pečata bio je Benjamin Hekić, saradnik Istorijskog muzeja koji je doktorirao na temi srednjevekovnih pečata.
„Kako je sačuvan mali broj pečata iz ovog perioda morali smo da proverimo autentičnost, pa smo se konsultovali i sa saradnicima sa Univerziteta Sorbona Pariz, kao i iz nemačke akademije nauka“, rekao je Hekić na konferenciji za medije Istorijskog muzeja.
Ipak, on je dodao da cena jeste velika, ali da ovakvi predmeti imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost.
- Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
- Viking, Sloven ili Sovjet – pitanje staro 11 vekova
Kako je pečat Stefana Nemanje dospeo na aukciju?
Pečat Stefana Nemanje se najverovatnije nalazio na nekom dokumentu koji je veliki župan poslao i njime potvrdio sopstveni identitet, kaže doktor Crnobrnja.
„Velika je verovatnoća da je izvan teritorije koju danas Srbija obuhvata ovaj pečat (bula) otišao već ubrzo nakon što je nastao, odnosno stavljen na akt zbog koga je izrađen“, objašnjava Crnobrnja.
On kaže da je „tužna okolnost što je pečat u nekom trenutku odvojen od povelje na kojoj se nalazio, i kao takav se prodaje.“
„To se moglo desiti bilo kad u proteklih 800 godina, ali je nemoguće utvrditi na kakvoj povelji se nalazi, kao i kada je sa nje skinut.“
U pisanom odgovoru za BBC, iz aukcijske kuće Artemida Aste navode da su ovaj komad dobili „zajedno sa drugim vizantijskim i pečatima iz južne Italije“.
„Osoba koja je donela te pečate nije bila svesna vrednosti baš ovog predmeta“, kažu iz ove aukcijske kuće.
Iako je, kako navode, za ovakve predmete uobičajena cena od 50 do 500 evra, za pečat Stefana Nemanje su odredili 1.000 evra, a za samo nekoliko dana cena je višestruko uvećana.
Ko je bio Stefan Nemanja
- Rodonačelnik srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića
- Rođen je početkom 12. veka u tvrđavi Ribnica u Podgorici, današnjem glavnom gradu Crne Gore
- Uz pomoć Svetog rimskog carstva i Kraljevine Ugarske sa kojima je ratovao protiv Vizantije osvaja teritoriju Raške kao knez sa sedištem u gradu Rasu nedaleko od današnjeg Novog Pazara u jugoistočnom delu Srbije
- Raškom je vladao kao knez, vizantijski vazal i veliki župan od 1168. do 1196. godine
- Njegov sin je potonji veliki župan i kralj Raške Stefan Prvovenčani, kao i Rastko koji se zamonašio i dobio ime Sava, a kasnije kanonizovan kao svetac u Srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog borbe za samostalnost, autokefalnost, ove crkve
- Ostavio je veliki broj zadužbina – manastira od kojih su najpoznatiji Studenica, Đurđevi stupovi, kao i Hilandar na Svetoj gori gde je sa sinom Rastkom proveo poslednje godine života
- Preminuo je 13. februara 1199. godine u Hilandaru gde je proveo poslednje tri godine kao monah Simeon, a kasnije je i kanonizovan kao svetac
Pogledajte i video: Da li je beogradski spomenik nadmašio skopski
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
