Peking će uskoro postati prvi grad domaćin i Letnjih i Zimskih olimpijskih igara. Ali mnogo toga se promenilo između 2008. i 2022. godine.
Ova put su raspoloženje, stav vlade domaćina i globalna očekivanja bitno drugačija.
Izveštavao sam sa Pekinških igara 2008. godine i još živim u kineskom glavnom gradu.
Ove 2022. godine atmosfera definitivno više nije ista.
- Amerika će platiti zbog bojkota Olimpijskih igara – poruka iz Kine
- Zašto neke zemlje diplomatski bojkotuju Zimske olimpijske igre u Pekingu
- Kada se sudare sport i politika: Istorija otkazivanja i bojkota Olimpijskih igara
Letnje olimpijske igre će, naravno, uvek biti veća stvar nego Zimske olimpijske igre, prosto zato što ima mnogo više zemalja koje na njima učestvuju.
A onda je, naravno, tu i kovid.
Nemoguće je biti domaćin „normalnih“ Olimpijskih igara sa epidemijama korona virusa koje bukte u gradovima svuda oko Pekinga, u zemlji koja je i dalje posvećena strategiji „održavanja broja slučajeva Kovida na nuli“.
Jedna posledica ovoga je da se karte ne prodaju za javnost.
Umesto toga, državna preduzeća i druge organizacije Komunističke partije dele ih svojim ljudima od kojih se očekuje da se strogo pridržavaju mera za zaustavljanje širenja virusa, kao što su potencijalni karantin i višestruka testiranja pre i posle događaja.
Međutim, čak i da nema Kovida-19, današnja Kina nije ona Kina iz 2008. godine.
Uz katastrofu koju je izazvala zimska snežna oluja širom juga zemlje, 2008. je počela kao godina iz pakla.
Potom je došao ustanak koji su poveli monasi sa Tibeta, praćen katastrofalnim zemljotresom u Sečuanu u kom se procenjuje da je stradalo 70.000 ljudi.
Zemljotres i očajnička trka sa vremenom da se pronađu preživeli dovela je do masovnog međunarodnog saosećanja prema Kini.
U vreme kad su započinjale Olimpijske igre, tadašnji lideri Komunističke partije su uspeli da iskoriste ovu dobro volju da predstave Kinu u najboljem mogućem svetlu.
Istakli su njenu privredu u porastu; mnoštvo zapanjujućih novih arhitektonskih remek-dela; uzavrele, zabavne gradove i društvo koje je postalo mnogo otvorenije, sa uzbudljivom umetničkom scenom, nezavisnim bendovima i sve većom izloženošću idejama iz inostranstva.
Četrnaest godina kasnije, Partija ima novo vođstvo sa drugačijim prioritetima.
Stav prema globalnoj percepciji Kine, pod predsednikom Sijem Đinpingom, više je ovakav: pretrpeli smo 100 godina poniženja u 20. veku, sad je došlo naše vreme, a na vama ostalima je da nam udovoljite dok se penjemo na mesto na svetskoj sceni koje nam po pravu pripada.
Kina iz 2008. „zagledana u budućnost“
Posle krvavog gušenja pobune na Trgu Tjenenmen 1989, Peking je izgubio pravo da budu domaćin Olimpijskih igara 2000. u korist Sidneja.
Da bi se osigurale Olimpijske igre 2008, najavljene su određene promene kako bi se pokazalo da se Kina promenila i da je dostojan domaćin.
Jedna takva promena bila je popuštanje ograničenja za putovanja stranih dopisnika.
Sve do tada, novinarima je bila potrebna dozvola lokalnih vlasti da bi putovali bilo gde u zemlji.
Bio sam na jednom prijemu 2008. i, zajedno sa grupom drugih novinara, ćaskao sa Ćinom Gangom iz Ministarstva spoljnih poslova koji je danas kineski ambasador u SAD.
Pitali smo ga misli li da će se pravila koja važe za novinare vratiti na staro kad se završe Olimpijske igre.
„Nema šanse“, rekao je on smešeći se i imitirajući rukom menjanje brzine u kolima.
„Kina ima samo jednu brzinu, a to je napred.“
U to vreme svakako je mogao da se stekne taj utisak.
I, na mnogim frontovima, Kina očigledno jeste pošla napred.
Da ste bili u Pekingu samo za poslednje Olimpijske igre i vratili se tek sad, očigledno biste primetili razliku.
Na primer, infrastruktura javnog prevoza u gradu je eksplodirala.
Sistem podzemne železnice 2008. godine imao je samo četiri linije, od kojih su dve bile dodate neposredno pred Olimpijske igre.
On se sada, sa 27 linija i 459 stanica (a očekuje se da ih bude još), razvio u najveću transportnu mrežu na svetu.
- Zimske olimpijske igre u Kini: Sportisti upozoreni da ne govore o ljudskim pravima
- Upozorenje za olimpijce – u Pekingu koristite jeftine telefone koje možete da bacite
Prostori koji nestaju 2022. godine
Međutim, ako bi posetilac povratnik zagrebao malo dublje, mogao bi da otkrije i da se značajno smanjila tolerancija prema idejama koje nije odobrila Komunistička partija.
Neki bi čak rekli da ona ubrzano potpuno nestaje.
Poslednjih nedelja, izvršen je pritisak na disidente da ne talasaju u vreme kad su sve oči uprte u Kinu.
Ovo se desilo i 2008. godine.
Razlika je sada u tome što nije ostalo toliko mnogo intelektualaca ili pravnika za humanitarno pravo koje treba ućutkati.
Oni su svi već odavno pohapšeni.
Čak su i obični univerzitetski profesori nervozni kad treba davati intervjue u slučaju da se njihovi komentari dožive kao da predstavljaju njihovu zemlju u lošem svetlu.
Štaviše, jedna grupa intelektualaca, doživljena kao problematična, upravo je isključena iz opcije grupnog deljenja na najvažnijoj lokalnoj društvenoj mreži Vičet.
Jedna od njih, Žang Jihe rekla je za BBC:
„Isprva sam bila ljuta zato što moj glas više ne može da se čuje.
Kasnije sam, međutim, shvatila da je bes beskorisno osećanje i samo će naškoditi mom zdravlju.“
Ona je rekla da ne očekuje da nova ograničenja nametnuta njoj i drugima – uvedena zbog Olimpijade – popuste čak ni posle Olimpijskih igara.
To nije sve što se promenilo.
- Zašto izgleda kao da se Kina vraća socijalizmu
- Kako izgleda kineska „nulta kovid“ politika i da li radi
Pred Olimpijske igre 2008. godine, u Pekingu je postojao jedinstven, nesputani noćni život.
Moli ste da budete sigurni da će bilo koji posetilac iz inostranstva biti oduševljen energijom scene.
Sve se dešavalo na jednom mestu.
Ova metropola i dalje ima mnogo toga da ponudi, ali beskrajan niz rušenja uklonio je mnoga kreativna mala mesta koja su radila s koca i konopca.
Razgovarao sam nedavno sa jednim kineskim arhitektom koji se našalio da je pre 10 godina imao osećaj da izlazi svako veče.
Onda se nasmejao i dodao: „Možda je to zato što sam bio mlađi“, a potom zastao, razmislio i dodao:
„Grad je tada bio drugačiji. Imao sam mnogo prijatelja stranaca.“
Arhitekte su u to vreme bile glavne zvezde grada.
Otvarane su mnoge nove spektakularne zgrade, od esherovske CCTV kule, preko predivne kupole u kojoj se nalazi Nacionalni centar za izvođačke umetnosti, do pekinškog aerodroma sa krovom u obliku zmajevih krljušti.
Olimpijske građevine takođe su oduzimale dah.
Kontroverzni umetnik Ai Veivei radio je kao savetnik za „Ptičje gnezdo“, gradski nacionalni stadion.
U ono vreme, sećam se da sam ga intervjuisao o tom i svim drugim zadivljujućim, svetskim građevinama u gradu, kao i o tome šta misli šta bi grad mogao da postane u budućnosti u pogledu revolucionarne arhitekture.
„Ne, ne, sa svim ovim je svršeno“, rekao je on.
Nisam razumeo.
„Taj prozor, taj trenutak u vremenu, sada se zatvorio“, rekao je on.
Ono što je ovaj umetnik, koji sada živi u izgnanstvu u inostranstvu, želeo da kaže jeste da se pred-olimpijski prostor za hrabri, umetnički izraz u arhitekturi zatvarao, čak i pre nego što su se Olimpijske igre okončale.
Bio sam pomalo skeptičan, ali već 2014, predsednik Si je praktično to izgovorio naglas kad je na velikom kulturološkom simpozijumu rekao da mu je dosta „uvrnute arhitekture“.
Vrlo brzo će, međutim, oči čitavog sveta ponovo biti uprte u Ptičje gnezdo, za ceremonije otvaranja i zatvaranja na Zimskim olimpijskim igrama 2022.
Manje svetskih vlada će imati svoje predstavnike, posle niza diplomatskih bojkota zbog navodnih kršenja ljudskih prava, naročito u Sinkjangu, gde su zvaničnici optuženi za teška kršenja ljudskih prava nad etničkom populacijom Ujgura.
I baš kao što su poslednjih godina stavovi Pekinga postali tvrđi prema drugim administracijama, veliki broj stranih vlada takođe je učvrstilo stavove prema Kini.
Sve je manje spremnosti da se zažmuri nad lošim postupanjem Partije prema vlastitim građanima.
- Kako Kina namerno raseljava Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
- Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini
Kako će se doživeti Olimpijske igre 2022?
Do određene mere makar, kulturološka vizija u ceremonijama za ove Olimpijske igre biće dosledna, sa filmskim režiserom Džangom Jimoum ponovo zaduženim za njih.
Njega neki optužuju da se prodao od dana njegovih oštrih filmova o Kulturnoj revoluciji i Velikom koraku napred, kad se veruje da su milioni umrli od gladi, ali on je dobio velike pohvale na račun raskošne vizuelne gozbe iz 2008.
On bi mogao da tvrdi da Olimpijske igre naprosto pružaju novo platno na kom može da se prikaže vizija Kine – gde je bila i kuda ide.
Imajući u vidu koliko je drugačiji položaj Kine u svetu postao, biće fascinantno videti šta je on smislio za ceremonije ovih Zimskih olimpijskih igara.
To bi moglo da utiče na način na koji će ostatak sveta doživeti čitave Olimpijske igre.
Ovaj događaj će se prenositi na televiziji.
Temperature su ledene.
Ne možete doći do karata.
Jedini stranci prisutni na događaju biće oni koji na njemu učestvuju ili rade, a sve što će oni videti od Pekinga jeste ono što može da se vidi unutar ogromnog zaštitnog mehura od Kovida.
Svi ti faktori takođe su oblikovali u šta će se pretvoriti ove Olimpijske igre.
Ali – za vladu nervoznu zbog bilo čega što bi moglo da pođe naopako – ako ovo postane istorijski trenutak koji će se presedeti kod kuće, možda je to nešto što je ona savršeno zaslužila.
Pogledajte video: Kako se menjala Kina
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
