Sve do prošle godine za većinu neudatih žena u Kini nije bilo zaista moguće da postanu majke – praktično govoreći. Ali u toku je društvena promena, a ona utiče i na zaokrete u politici.
U svom stanu na obodu Šangaja, Dženg Meili ljuljuška bebu.
Dok on srećno guguče, ona mu govori da će uskoro morati da izađe da bi zaradila novac za njega.
Nakon što njegova majka odlazi na posao, o dvomesečnom Heng Hengu staraće se njegova baka – koja se nedavno preselila u najveći kineski grad da bi pomogla ćerki da odgoji dete.
- Zašto mnoge Kineskinje odbijaju da postanu majke
- Broj stanovnika Kine opao prvi put posle 60 godina
- „Izabrala sam da budem samohrana majka“
To što nema oca u Heng Hengovom životu u Kini bi naišlo na neodobravanje mnogih, a naročito u konzervativnijim ruralnim i regionalnim oblastima.
Uverenje da dete ne sme da se donese na ovaj svet bez majke i oca i dalje ovde je i dalje naširoko zastupljeno.
U slučaju Dženg Meili, ona kaže da je imala sreće što se preselila u Šangaj da vodi firmu jer je biti samohrana majka u ovom mega-gradu mnogo prihvaćenije.
„Zahvalna sam na toleranciji Šangaja“, kaže ona.
„Ja sam iz ruralnog Henana, oblasti koja bi gajila iskazala mnogo diskriminacije prema meni kao samohranoj majci.“
Ona je postala samohrana majka pošto porodica njenog dečka nije prihvatila njegov izbor neveste.
Smatrali su da je njen položaj u društvu suviše skroman.
I zato je on raskinuo s njom – iako je bila trudna sa njegovim detetom.
Pitam njenu majku Žao kako se osećala kad je čula vest da će njena ćerka, koja ima 25 godina, zadržati bebu.
„Kako sam se osećala? Bila sam skrhana“, kaže ona.
„Veoma je teško odgojiti dete kad ste sami. I, u našem rodnom mestu, kritikovaće vas komšije.“
Da li se njeno mišljenje promenilo sada kada je postala baka?
„Sad kad ga vidim, stvarno sam srećna“, kaže ona sa širokim osmehom na licu.
Dženg Meili ima opcije koje mnoge neudate žene nemaju zato što vodi vlastitu firmu.
To joj pruža više samostalnosti i kontrole nad vlastitim životom.
Iako njen mali salon za masažu još uvek ima problema posle kovida, ona ne mora da traži odsustvo od poslodavca ili da se bori za prihvaćenost društva na radnom mestu zato što je rodila sina koji će odrasti bez oca.
Naravno, nije bilo lako da Dženg Meili održi svoju firmu u životu tokom tako burnog ekonomskog perioda, uz dodatne izazove rađanja, plus svesti o tome da – iako se stavovi menjaju – i dalje ima onih koji će je osuđivati.
Ona kaže da nijedna njena prijateljica nije podržala njenu odluku da zadrži dete.
One su smatrale da će to umanjiti njene šanse da na kraju pronađe muža i da nije u redu da dete odrasta bez oca.
„Dok sam bila trudna, odlazila sam u bolnicu sama“, kaže ona.
„U to vreme se moja radnja mučila da preživi i, kad sam se osvrnula oko sebe, jesam zavidela ženama koje su odlazile tamo sa muževima.“
„Ali sam odlučila da postanem samohrana majka. Odlučila sam da ga rodim i morala sam to da prebrodim.“
Ipak, nisu samo mišljenja ljudi ta koja značajno otežavaju da postanete samohrani roditelj.
Pre 2016. godine, vlada je to praktično zabranjivala ne dozvoljavajući zvaničnicima da izdaju krštenice, bez priloženog dokaza o braku između oca i majke.
Drugi problem bio je zahtev da se prilože lični podaci oba roditelja da bi dete dobili hukou – dokument o identitetu koji je svim kineskim državljanima neophodan da bi se, na primer, upisali u školu.
Kad sam prvi put stigao u Kinu pre dve decenije, sećam se da su mi neudate žene govorile da nemaju drugog izbora nego da abortiraju ako slučajno zatrudne zato što dete ne može da preživi u zemlji bez svih neophodnih papira.
Čak i nakon što su se ovi propisi promenili, većini neudatih žena je ostalo praktično nemoguće da razmišljaju o rođenju deteta sve do prošle godine, zato što nisu mogle da dobiju zdravstveno osiguranje neophodno za plaćanje bolnice ili plaćeno porodiljsko odsustvo.
Ove dve stvari sada su se navodno promenile, mada, u praksi, poslodavac mora da podnese prijavu u ime radnika da povlastice postanu važeće – a neke kompanije i dalje odbijaju to da urade.
Advokatkinja koja radi na slučajevima u ovoj oblasti rekla nam je da je imala klijentkinju čiji je šef u ogromnoj franšizi odbijao da pokrene proceduru da ona dobije plaćeno porodiljsko odsustvo.
Pristali su to da urade tek kad je tužila kompaniju.
„Zavisi od otvorenosti kompanije i svesti poslodavca o pravima njihovih zaposlenih“, kaže advokatkinja, koja je želela da ostane anonimna.
„Međutim, lokalna politika je zapravo nedefinisana, a kompanije se ponekad kreću u sivoj zoni kad je ovo u pitanju.“
Neki šefovi ne znaju da su se propisi promenili, dodala je advokatkinja.
Drugi nisu u toku zato što naprosto ne žele da budu.
Oni možda smatraju samohrano roditeljstvo naprosto nečim pogrešnim.
Profesorka Jeng Džuhua sa pekinškog univerziteta Minzu kaže da, prema kineskom zakonu, sve majke i njihova deca moraju da uživaju isti status nezavisno od njihovog bračnog statusa.
„Ali što se tiče primene, stvari ne idu baš tako glatko“, kaže ona.
„Zašto? Zato što mnogi ljudi i dalje ne mogu da razumeju i nisu tolerantni prema samohranim majkama.“
Profesorka Jeng, ekspertkinja za demografiju, kaže da su propisi doneti bez uvažavanja samohranih majki.
„Kineska regulativa je pravljena isključivo za bračne parove“, dodaje ona.
„Preduslov je brak. Samohrani roditelji su još uvek novina ovde i predstavljaju način razmišljanja koji se veoma razlikuje od tradicionalnih etičkih normi.“
Jedan faktor koji je motivisao promenu među političarima je ostarelo stanovništvo u zemlji.
Nakon više decenija politike jednog deteta, vlada bi sada volela da mladi parovi imaju više beba, ali mnogi se ne odazivaju tom pozivu, iz finansijskih razloga.
Oni misle da nemaju dovoljno sredstava da odgoje više dece.
U tim okolnostima, ako žena koja je sama želi da ima dece, oni na poziciji moći odučili su da ih u tome treba ohrabriti.
Posetivši izložbeni centar u jugoistočnom gradu Hangdžouu, srećemo Peng Ćingćing, među igračkama, pelenama i planinama mlečne formule na komercijalnom sajmu posvećenom proizvodima za bebe.
Peng Ćingćing, koja vodi onlajn platformu za prodaju, i sama je u poodmaklom stadijumu trudnoće i neudata, i, kao Dženg Meili, kaže da joj je olakšalo to što je poslovna žena.
- Kupio ženu, terao je da mu rađa decu i godinama je držao u lancima
- Tajvan zahvatio talas #MeToo optužbi posle Netfliksove serije
- BBC razotkriva muškarce u Aziji koji prodaju snimke pipkanja žena u podzemnoj železnici
„Moja majka mi je oduvek govorila da žene treba da postanu nezavisnije, samouverenije i jače“, kaže mi ona.
„Ne želim da se udam u drugu porodicu samo zbog deteta.“
Ova tridesetogodišnjakinja kaže da trenutak nije bio pravi za brak kad je slučajno zatrudnela sa mnogo mlađim dečkom, ali da je želela da zadrži bebu.
Ona kaže da je status žena koji se menja u Kini, naročito što se tiče njihove finansijske samostalnosti, znači da sada mogu da se prave izbori koji nisu bili mogući pre samo nekoliko godina.
„Tradicionalno, žene su se oslanjale na muškarce i porodicu za izdržavanje. Kako mi zarađujemo više, muškarci i žene su sve ravnopravniji. Žene čak mogu da upošljavaju ljude da im pomažu“, kaže ona.
Ali ogromna većina solo žena u Kini je na mnogo nižim platama i ostaju zavisne od sistema ovakvog kakvog je da bi dobijale pomoć.
Advokatkinja koja radi na slučajevima prava žena na radnom mestu objašnjava da su isplate tokom porodiljskog odsustva povezane sa visinom plate.
„Za singl majke iz naroda ti prihodi su veoma niski“, kaže ona.
„Bez odgovarajućeg plaćenog porodiljskog odsustva, one ne mogu da prežive. To je veoma praktično pitanje.
„Ovih dana, vlada ohrabruje porodice da imaju više beba. Neke pokrajine čak imaju novčane nagrade. Ali za samohrane majke, takva pomoć ne postoji. Izuzetno je diskriminatorno.“
Žene koje se porađaju van braka mogu da se suoče i sa drugim oblicima diskriminacije, kaže ona.
One u javnim službama možda neće moći da dobiju političku dozvolu Komunističke partije (koja potvrđuje da je neko pošten, lojalan građanin).
Odsustvo takve zvanične dozvole može da znači izostanak unapređenja ili čak nemogućnost da se uopšte dobije državni posao.
Ali profesorka Jeng kaže da misli da će, kako društvo postaje sve tolerantnije prema neudatim majkama, takva diskriminacija postepeno nestajati.
Ako nacionalna vlada u budućnosti bude tražila od lokalnih zvaničnika da strože sprovode propise koji omogućuju singl ženama da postanu roditelji, to bi takođe moglo da bude od pomoći, kaže ona.
Što se tiče Dženg Meili, ona kaže da bi to trebalo da bude izbor za same žene.
Pitam je kakav bi savet dala drugim ženama koje se nađu u istoj situaciji kao ona, a ona na to odgovara: „Zavisi od njihove lične situacije, ali ako vole decu, treba da ih imaju.“
„Nemojte izgubiti dete zbog onoga što govore drugi ljudi ili zbog pitanja kojima vas obasipaju spolja.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
