Porodica u Srbiji: Zašto očevi provode samo 11 minuta dnevno sa decom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jel moguce da roditelji prihvate da radjaju decu korporacijama? Sve manje se pitaju roditelji, sve vise se pita drzava na koga ce vasa deca liciti. Praviti decu je neodgovorno, i od takvih ljudi ne treba ocekivati da budu odgovorni roditelji.

2. Majke imaju više vremena za bavljenje decom, barem u prvim godinama njihovog života, daleko više od očeva. U besparici koja obično prati roditeljstvo u Srbiji, očevi su često prinuđeni da nalaze dodatne poslove ili rade prekovremeno kako bi obezbedili potreban novac. Ovde je matematika veoma jednostavna – ne možeš biti 12 ili 14 sati na poslu i posvetiti detetu nešto više od 2-3 sata dnevno, i to uglavnom na račun vlastitog odmora i spavanja.

3. Da pogadjamo? Manite se trenera i ostalih fensi poslova, dajte prosek, a prosek je fizikalac u Srbiji, pogotovo gradjevinac. E sad, nagradno pitanje: Zašto za Dan primirja nisu radili mnogi Domovi zdravlja u sred epdemije a čak i oni koji su dežurali, nisu radile laboratorije? A gradilišta su sva radila, ponajviše čedo BW. Zašto su ti očevi manje očevi od drugih uglađenijih profesija? Zašto je tim očevima svaka subota radna a administraciji i bankama svaka neradna? Jel to ta konačna podela liste na „našu“ i ostalu decu? Ovde se isključuje svaka priča o zakonu i ljudskim pravima i počinje tamna strana robovlasništva ili umiveno, neo kapitalizma.

4. Od njihovog rođenja buo sam sa mojim ćerkama, toliko da su me kolege u šali pitali: „Da li si proverio grudi, moguće da se dobio mleko?“ Čim su mogle da vežbaju rekreativnu gimnastiku, još su pahađale obdanište, kada bih se vratio sa posla, vozeči sportski bicikal 6. km. u jednom pravcu zaključao bih za ogradu ispred zgrade, čerkice bih stavio u auto, naravno 101, i odvezo bi ih u obližnju salu SP„Partizan“ da vežbaju. Kada je starija navršila 8. godina htela je da postane balerina. Bez daljeg pitanja odvozio sam je na časove baleta u sale Opere i baleta u Skoplju, gde smo živeli. Svake subote bi obe devojčice došle ujutru u naš bračni krevet i pored majke i oca i dogovarli se i pravili nedeljeni plan rada i zabave. Nažalost, tada nije više bilo zabave za decu nego na televiziji crtani film u trajanju od 5. minuta neposredno pre večenjeg dnevnika. No, nalazili smo u tv programu po neki dobar dečiji film i emisiju.
   Za učenje svih predmeta, osim engleskog i slikanje zašta je bila odgovorna majka, bio sam ja odgovoran. Zato su čerke osvajale sva prva mesta i nagrade iz matematike, slikanja, pisanja eseja, poezije. Obe su bile prvaci u školii za matematiku. Mlađa sa 10. g. uzrasta postala je prvak Makedonije u gimnastici, pa prvak u atletici sa 14. g., a sa 18. g. prvak Makedonije, a druga u Jugoslaviji, u mačevanju. Iste godine je izabrana za lepoticu Ohrida, kada je već zarađivala kao manekenka.
   Starija ćerka sa 16. godina izabrama lepotica večeri među mladima na letovanju u Bečićima; sa sedamnajest je prestala da se takmiča u znanju matematike jer je odlučila da postane slikarka, što je i diplomirala. A kada otišla da se u Njujorku usavršava u Institut za dizajn, menađer joj ubrzo predložio da konkuriše na Katedri za dizajn na NJujorškom univerzitetu, što je izabrana među pet od 600. kandiata van Amerike, da studira dizajn za film i televiziju. No kako se te godine desio napad na Kule, sledečeg leta nije dobila vizu u Skoplju za da se vrati da studira u SAD. Došla je nova ekipa na čelu sa konzulkom porekolm Albanka, sa novim intsrukcijam za ulazak u SAD. Nismo uspeli ni preko dekanke Fakuluteta u Njujorku, niti preko bivšeg predsednika Makedonije, Kira Gligorova, koji je venčani kum moga tasta dok su bili na studije u Beogradu 1939, jer mu je ambasador, s kim se znao, odgvorio, da nema pravo da se meša u rad konzulata.Nisu ni meni dali vizu dva meseca kasnije kada sam trebao da odem da pmažem ćerki oko tek rođene druge njene ćerka i dve godne starije prve.
   Slikarka sada živi i radi u Londonu, a kada joj je sin navršio sedam godina odlučili se da zajedno vežbaju karate, i već sa tek navršenih osam godina postao je prvaj Engleske u karate, a sa 12. godina i u takvondu. Dok njegova starija sestra sa 14. godina postala je pobednik u sviranju violine, kada je dobila stipendiju Engleskog kraljesvkog dvora. No, sa 18, poželela je da studira psihogiju, zašta je dobila državnu stipendiju na najboljem državnom Univeritetu u Bristolu, 100 milja od Londona. Dok je dve godine radila na magistraturi zrađivala je radeći i svirajući violinu u papu.
   Mlađu ćerku smo poslali 1990. da dovrši četvrtu godinu matematičke gimnazije kod Los Anđelesa, zašta smo platili samo povranu katru, jer je bila smeštena kod porodice bez dece i sve je bilo na njihovom trošku. Sa namerom da konkuriše i studra na najpretsižnijem tekničko-tohnološkom univerzitetu MIT. Sada živi i ima svoju kompaniju u San Francisku. Odem kod njih samo kada sam im potrevba, kao četiri meseca 2015/16. kada sam trebao da uzimma mlađu ćerku iz škole za da je odvezem do Gradstskog pozorišta gde je prvo pripermala pa nastupala u glavnoj ulozi među dvanestoro dece i osmoro odrraslih glumaca, ge je i pevala.
   Starija ćerka joj je primnljena na Njujorški univerzitte da studirara psiholgiju, sada sluša onlajn predavanja

   1. Tebra jesi realan