Premijer liga i Mančester junajted: Iza kulisa odlaska Aleksa Fergusona u penziju

Čitava jedna decenija je prošla od kada je Mančester junajted potvrdio vest da ser Aleks Ferguson odlazi u penziju, izazvavši time tektonske poremećaje.

Priča se u medijima pojavila noć pre zvaničnog saopštenja, bez obzira na nadljudske napore koje je Junajted preduzeo ne bi li sakrio tu tajnu.

Deset godina kasnije, čini se da se klub još uvek nije oporavio od Fergusonovog odlaska – Škotlanđanin je i dalje najtrofejniji trener u istoriji britanskog fudbala.

Sa Mančester junajtedom osvojio je 13 titula osvajača Premijer lige, pet trofeja u FA Kupu, četiri Liga kupa, dve Lige šampiona, titulu osvajača Kupa pobednika kupova, jedan Superkup Evrope, Interkontinentalni Kup i Svetski Kup u organizaciji Svetske fudbalske federacije (FIFA).

Dodajte svemu ovome i tri titule osvojene u Škotskoj, četiri Kupa Škotske, škotski Liga kup, jedan Kup pobednika kupova i jedan Superkup Evrope koje je osvojio kao menadžer Aberdina.

U autobiografiji pod nazivom Aleks Ferguson, danas 81-godišnjak, u detalje objašnjava zbog čega je odlučio da posle 27 godina obavljanja jednog od najtežih i najcenjenijih poslova u modernom fudbalu – podnese ostavku.

• Zašto protestuju navijači Mančester Junajteda i ko su Glejzeri
• Novi vlasnik Mančester Junajteda: Petrohemijski magnat ili šef katarske banke
• Kad Crveni đavoli nalete na ćirilicu: „Zašto samo Mata piše normalno“
• Odbegle krave i Bekamove posete: Život u najmanjoj ligi na svetu

„Idem u penziju“, rekao je supruzi Keti negde u vreme Božića 2012. godine.

„Zbog čega ćeš to da uradiš“, upitala ga je ona.

„Keti, koja je u oktobru mesecu ostala bez sestre Bridžit, bila je u dubokoj žalosti i brzo se složila da je to bila najbolja odluka. Ja sam, po ugovoru, bio u obavezi da do 31. marta obavestim klub da li ostajem ili tog leta odlazim u penziju“, napisao je Ferguson.

Tako su se zakotrljali točkovi koji su najavili Fergusonov odlazak.

U isto vreme, to je bio i pokušaj da se jedna od najvećih priča Premijer lige, u klubu koji je uvek bio pod lupom javnosti – zataška.

BBC Sport je u to vreme sa izvorima u Junajtedu razgovarao o celoj situaciji koja je 19. maja, mečom protiv Vest Bromič Albiona, okončana neverovatnim 5:5 rezultatom.

Bila je to poslednja utakmica u kojoj je Ferguson bio menadžer Mančester junajteda.

Signali nakon Real Madrida

Ferguson je početkom 2013. godine izvršnog direktora Junajteda Dejvida Gila obavestio o svojim planovima.

Prvobitno je Gil organizovao sastanak da bi Fergusona obavestio o tome da zapravo on da narednog leta ode iz kluba.

Pošto je tesno sarađivao sa Fergusonom više od deset godina, Gil je želeo da menadžer Junajteda bude među prvima koji će saznati za njegovu nameru.

Nadao se da će raskidom sa Junajtedom poboljšati šanse da bude izabran u moćni izvršni odbor Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA).

U svakom slučaju, Gil je bio iznenađen Fergusonovom odlukom da tekuća sezona i za njega bude poslednja na Old Trafordu.

Ove vesti su mesecima skrivane od javnosti.

Mesecima nakon 31. marta, koji je bio označen kao krajnji rok, samo nekolicina odabranih, među kojima su bili i vlasnici Junajteda, braća Glejzer, znali su za Fegusonov odlazak koji se nadvijao nad klubom.

Međutim, ako se danas osvrnemo na te događaje, jasno je bio vidljiv i ogroman signal koji je nagoveštavao da nešto nije bilo u redu.

Junajted je 5. marta bio eliminisan iz Lige šampiona nakon kontroverzne situacije tokom utakmice protiv Real Madrida – bili su u prednosti u trenutku kada je krilni napadač Mančestera Nani dobio crveni karton.

Na klupi, Ferguson je kiptio od besa.

Kada su se igrači vratili u svlačionice, Gil je otišao na razgovor sa Majkom Felanom, Fergusonovim pomoćnikom.

Felan je inače regularno menjao Fergusona na konferencijama za štampu posle mečeva u Premijer ligi, tokom sedmogodišnjeg bojkota emitera, koji je menadžer Junajteda započeo nakon osporavanog dokumentarnog filma o njegovom sinu Džejsonu.

Ferguson je intervjue nakon meča na konferencijama za štampu davao je samo posle utakmica koje je klub igrao u evropskim kupovima, jer je to bio i deo ugovorne obaveze.

Bez obzira na značaj utakmice i situaciju bez presedana u evropskim takmičenjima, Gil je obavestio Felana da će on morati da zauzme mesto uznemirenog i ljutitog Fergusona na konferenciji za medije.

Ferguson je potvrdio tu informaciju.

Smatralo se da bi Ferguson mogao da kaže nešto zbog čega bi kasnije zažalio.

Felan je medije obavestio da je Ferguson bio „uzrujan“ i da „nije bio u stanju“ da im se obrati.

Ono što su znali Ferguson i Gil, a čega nisu bili svesni ni Felan ni predstavnici medija, bilo je da je ovaj poraz označio kraj nadanjima da će Fergusonov imati poslednju šansu da još jednom osvoji trofej za kojim je najviše i žudio.

Kombinacija neverice i besa koju je iskazao povodom suđenja turskog arbitra Džunejta Čakira, pojačana je spoznajom da više neće biti šanse za iskupljenjem.

U kontekstu Lige šampiona, ovo je predstavljalo kraj.

• Ponekad histeričan, često kao nastavnik kojeg ste mrzeli u školi: Fudbalski genije Pep Gvardiola
• FK Holivud ili Bajern: Minhenskoj mašini je potrebna generalka
• Zašto je Mesi otišao u Ameriku
• Zavirite u fabriku fudbalskih talenata Benfike vredniju od milijardu evra

Novi plan

Početkom aprila, krug ljudi koji je znao za dešavanja u klubu je počeo da se širi.

Međutim, čak i tada, on se proširio samo na one koji su, iz operativnih razloga, morali da budu obavešteni da Ferguson odlazi i kojima se na kraju krajeva i verovalo.

Nekoliko nedelja kasnije, 22. aprila, Junajted je obezbedio titulu kada je Robin van Persi postigao het-trik u pobedi od 3:0 protiv Aston Vile.

Van Persi je prethodnog leta došao iz Arsenala, tek nakon što je od Fergusona dobio lične garancije da nema nameru da ode sa kormila Junajteda.

Ipak, Škotlanđanin je promenio mišljenje, a osvajanje titule je samo utabalo stazu da se odluka sprovede.

U to vreme nije bilo predviđeno da Junajted organizuje paradu autobusom sa otvorenim krovom povodom proslave osvajanja titule u Premijer ligi.

Poznato je bilo da parade nije bilo ni nakon osvojene titule u Premijer ligi i Ligi šampiona 2008. godine, niti naredne sezone kada su ponovo osvojiti titulu i stigli do finala Lige šampiona.

Međutim, s obzirom da je Mančester siti upravo paradom proslavio uspehe 12 meseci kasnije, nikome nije bilo neobično što je sada i Junajted poželeo svečanu proslavu.

Klupski tim odgovoran za obeležavanje važnih momenata je dobio signal da krene u pripreme.

Na kraju krajeva, tako im je barem bilo rečeno, radilo se o jubilarnoj, dvadesetoj tituli.

U pozadini svega je bilo saznanje da će to u isto vreme biti i obeležavanje Fergusonove poslednje titule, ali i dalje je malo ko znao šta se u stvarnosti dešava.

Objava Fergusonovog odlaska je bila zakazana za sredu, 8. maj.

U utorak ujutru je sazvan sastanak na kojem je trebalo da prisustvuju različiti članovi osoblja.

Rečeno im je da se pripreme za važno saopštenje, najvažnije moguće, za sledeće jutro.

Ton koji je dominirao ovim sastankom nagoveštavao je da se radi o nekom velikom transferu ili novom sponzorskom ugovoru.

Međutim, na kraju sastanka, jedan usamljeni glas je odlučno dobacio – „kralj je mrtav, živeo kralj“.

Svi prisutni koji su znali da Ferguson odlazi su bili iznenađeni.

Nije postojala vest koja bi ovoliko uzbudila prisutne, to je bilo potpuno jasno.

Po završetku sastanka počele su da se šire glasine, prvo širom Junajtedovog trening kampa Karington, a zatim i na svečanosti tradicionalno organizovanoj povodom dana golfa koju su, na ekskluzivnoj lokaciji Danam forest u Češiru, organizovali nekadašnji igrači Junajteda.

Kako su se spekulacije zahuktavale, osoblju koje je bilo upoznato sa odlukom je postalo jasno da im tajna polako izmiče iz kontrole.

Stariji članovi stručnog štaba su počeli da dobijaju poruke o glasinama koje su stizale sa golf manifestacije.

Šefovima zaduženim za klupski sajt je naloženo da se narednog dana u šest ujutru pojave na Old Trafordu.

Oni koji su imali dobre veze sa medijima su bili bombardovani pozivima, da bi na kraju odlučili da isključe telefone.

Objava

Priča o Fergusonovom odlasku se u onlajn medijima pojavila kasnije te večeri.

Prvi je bio Telegraf, ali odmah nakon njega su se oglasili i ostali nacionalni mediji.

Do sledećeg jutra, vest su prenele i sve radio i TV stanice.

Ferguson nije bio srećan – želeo je da on bude taj koji će objaviti ovu vest.

Kada su članovi tima sa kojim je bio najbliži stigli na posao, sazvao je sastanak. Izvinio se zbog načina na koji je informacija procurela, ali je takođe i potvrdio da napušta klub.

Sastanci su bili kratki, ne duži od 10 minuta.

Nastavljene su pripreme za preostala dva meča – protiv Svonsija i Vest Broma – kao da se ništa nije ni dogodilo, iako su svi bili zatečeni.

U prethodnom periodu Ferguson je učestvovao na brojnim sastancima na kojim je bila planirana turneja po Australiji.

Bio je dobrog zdravlja i ništa nije moglo da nagovesti značajnu odluku koju je doneo.

• Maradona sa Karpata: Georgi Hadži želi da vrati Rumuniju na stazu fudbalske slave
• Kako se san španskog fudbalskog kluba Malaga pretvorio u noćnu moru
• Senke nad Marsejom i Bernarom Tapijem

Zatim je Ferguson poželeo da vidi igrače.

U isto vreme, pripremano je i zvanično saopštenje.

Reakcija igrača je bila tipična za grupu mladića kojima se obraća neko stariji.

Pljuštali su vicevi o tome da u svlačionici više neće biti „peglanja“, osećalo se olakšanje što Ferguson konačno odlazi, kao i predviđanja da će se ionako predomisliti i vratiti sledeće sezone.

Atmosfera na Old Trafordu je bila sve ozbiljnija i napetija.

Određen broj osoblja koje je ranije dolazilo na posao je upozorio obezbeđenje da se nešto ozbiljno događa.

Oni su jednostavno prepričavali ono što su mogli da pročitaju ili čuju posredstvom različitih medija.

Odgovorni za protok informacija su se okupili u Loži 30 ili u „Ratnoj sobi“, kako su je interno nazivali, na prvom nivou istočne tribine.

Radi se o najprivatnijoj od svih loža na stadionu.

Nedavno je mogla da se vidi u promotivnom videu koji je Ferguson snimio sa suvlasnicima Reksama, Rajanom Rejnoldsom i Robom Mekilenijem, u cilju promocije pripremnih utakmica održanih pre nekoliko nedelja u San Dijegu.

Kako su firme koristile sponzorstvo klubova u Premijer ligi da uzimaju novac naivnim fudbalskim navijačima

Konačna verzija medijskog saopštenja je završena samo 10 minuta pre nego što je puštena u javnost.

Saopštenje je u sebi sadržalo nekolicinu podužih citata iz izjava Fergusona, Gila i kopredesdavajućih, braće Džoela i Avrama Glejzera.

Provereno je, pa zatim još jednom, da bi svi bili sigurni da u njemu nema nikakvih grešaka.

Svima je bilo jasno kakva će se lavina obrušiti u trenutku kada budu poslali zvaničnu objavu.

Naravno, sajt Mančester junajteda jedno vreme nije mogao da izdrži promet i broj posetilaca, pa je njegov rad bio obustavljen.

A u kantini u Karingtonu, Ferguson, koji je bio u društvu svog sina Džejsona, obraćao se ostatku osoblja.

Bilo je to veoma emotivno pre podne.

U nekoliko navrata je morao da zastane ne bi li se pribrao.

Nikoga nije iznenadilo što je špsče serije sličnih obraćanja, osetio potrebu da se vrati domu u Vilmslou, ne bi li razbistrio glavu.

Poslednje utakmice

Četiri dana kasnije, objavljene su Fergusonove finalne zabeleške.

Za razliku od mnogih menadžera koji ih nikada niti pišu niti čitaju, on je uvek voleo da izvesno vreme razmisli o poruci koju želi da saopšti.

„Sada je pravo vreme“, rekao je.

„Bilo mi je važno da organizaciju ostavim u najboljem mogućem stanju i mislim da sam uspeo u tome“.

Odao je počast supruzi i porodici, igračima i osoblju, klupskim legendama i prijatelju ser Bobiju Čarltonu, Gilu i porodici Glejzer.

Završio je zahvalnicom navijačima:

„Bila mi je čast i neverovatna privilegija da imam priliku da predvodim vaš klub i zauvek ću se sa radošću sećati vremena provedenog u ulozi menadžera Mančester Junajteda“.

Pre početka utakmice sa razglasa su se čule pesme My Way Frenka Sinatre i UnforgettableNeta Kinga Kola.

U „Fergijevoj eri“ Rio Ferdinand nikada nije postigao pobedonosni gol, ali pogodak u 87. minutu poslednje Fergusonove utakmice je predstavljao prikladan kraj ove epohe.

Pljuštala je kiša kada se iznenada pojavio u šesnaestercu, dao gol i dobio ovacije prepunog stadiona.

Tipično za njega, uzeo je mikrofon i rekao: „Nemam unapred pripremljen govor, samo ću iz glave da vam se obratim“, pre nego što je tokom narednih četiri minuta pronašao prave reči.

Između ostalog, mogle su da se čuju i reči poput „vi ste najfantastičnije iskustvo u mom životu“ i „vaš posao je sada da stanete uz novog menadžera“.

Tokom počasnog kruga oko terena, Fergusonu su se pridružili njegovi unuci.

Nedelju dana kasnije, na gostovanju Vest Bromu, sve se i zaista završilo.

Igrači Junajteda su Fergusonu uručili Roleks sat iz 1941, označavajući tako godinu njegovog rođenja.

Dali su mu i knjigu fotografija koja je bila posvećena njegovim godinama provedenim u Junajtedu – u njoj su se nalazile i slike njegove porodice koja je sa njim bila do poslednjeg dana na Hotornsu.

Stručnim štabom je noć pre utakmice otišao na večeru, mada je atmosfera tokom noći, s obzirom na neizvesnost koju su svi osećali, više bila sumorna nego slavljenička.

Ferguson je pred samu utakmicu navodno bio opušten u svlačionici i ponašanje mu je bilo kao i pred svaki meč.

S obzirom da je pre nego što je počeo da se bavi fudbalom bio predstavnik sindikata u brodogradilištu u Glazgovu, Fergusonovo poslednje obraćanje u svlačionici se ticalo sistema vrednosti karakterističnih za radničku klasu.

Tražio je od igrača da uvek ističu svoj karakter, da igraju na način na koji se igra u Mančester junajtedu i da igraju do pobede.

Našalio se sa četvrtim sudijom Krisom Fojem dok je prolazio kroz špalir sačinjen od igrača oba kluba.

Kao i obično, na klupi je seo između Felana i trenera prvog tima Renea Molenstina.

Zabeležena je i dobro poznata slika kako nervozno žvaće žvaku u trenutku kada je Romelu Lukaku het-trikom za Vest Brom poravnao rezultat nakon vođstva Junajteda od 5:2.

Ipak, oni koji su se nalazili u njegovoj blizini, kažu da nije bilo njegove uobičajene ljutnje.

Nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, Rajan Gigs ga je usmerio na čelo igrača koji su pozdravljali navijače.

Pol Skols je trebalo da bude uz njega jer se pripremao za sopstveni – drugi po redu – odlazak u penziju ali, medijski stidljivog veznjaka po običaju nije bilo nigde na vidiku.

Pogledajte video: Maj 2013 – poslednji Fergusonov pozdrav navijačima

U svlačionici nakon utakmice, Gigs se osvrnuo na komični rezultat.

S obzirom na to da je Dejvid Mojes, tada još uvek aktivni menadžer Evertona, već bio proglašavan za Fergusonovog naslednika, Gigs se našalio rečima: „Dejvid Mojes je upravo dao ostavku“.

Ceo Fergusonov trenerski tim je zatim po običaju otišao na razgovor sa menadžerem Vest Broma, takođe Škotlanđaninom, Stivom Klarkom, koji je u obraćanju pred ovaj meč rekao: „Razmere i širina njegovih reči samo govore o obimu njegovog nemerljivog doprinosa fudbalskoj igri“.

U program objavljen pred samu utakmicu, Vest Brom je uključio i do tada neviđen dodatak od 40 strana posvećen Fergusonu.

Kasnije su mu uručili i zvaničnu brošuru objavljenu pre meč koju su potpisali svi igrači.

Kraj epohe

Kada se osvrnemo na ovaj period, jasno je da je Junajted počinio niz grešaka.

Nekolicina članova osoblje se kobne večeri našla na piću u predgrađu Mančestera da porazgovaraju o svemu što se dešavalo i da razmotre sledeće korake Junajteda.

Nije bilo nikakvih velikih sastanaka koji bi se bavili budućnošću kluba.

Ferguson je, razumljivo, odlučio da se u potpunosti skloni da ne bi sputavao Mojesa koji je preuzimao tim.

Iznenađujuće, ali Junajted nije otkupio Mojesov ugovor sa Evertonom, tako da je on počeo normalno da radi tek 1. jula, punih mesec i po posle Fergusonove poslednje utakmice.

Mojes se medijima prvi put obratio, zajedno sa kapitenom Nemanjom Vidićem, na konferenciji za štampu tokom promocije pripremne turneje, nekoliko dana nakon tog datuma.

Ali on je u tom trenutku već morao da žuri i na kraju nikada nije uspeo da uđe u normalan ritam.

U roku od narednih 12 meseci, pored Fergusona, Gila i Skolsa, klub su napustili i Felan, Molenstin, trener golmana Erik Stil, Ferdinand, Vidić i bek Patris Evra.

Gigs je otišao u penziju.

U naredne dve godine, otišli su i cenjeni Pol Mekginis, trener juniorskog tima, kao i direktor akademije Brajan Mekler.

To je zaista bio kraj jedne epohe.

U Mančester Junajtedu stvari nakon toga nikada više nisu bile iste.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]