„Možete li samo da odete kućama?“.
Bilo je to pitanje koje je zvučalo umorno, a koje je sredovečna Francuskinja uputila grupi mladića koji su proleti kraj nje, dok je masa policajaca za razbijanje demonstracija sa odbrambenim štitovima jurila za njima.
Bilo je to u ranim satima u nedelju ujutro na Jelisejskim poljima, u turističko-potrošačkom raju u centru Pariza.
Vazduh je bio zasićen mirisom suzavca.
Sve se to dešavalo pete noći uličnih nereda koji su zahvatili Francusku od ubistva Naela, francusko-alžirskog tinejdžera, koje je počinio policajac u pariskom socijalnom naselju.
- Francuska: Porodica ubijenog tinejdžera poziva na prekid nasilja, trećina uhapšenih mlađa od 17 godina
- Mračna kolonijalna prošlost uhodi Francusku
- Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“
Moje kolege i ja snimali smo haos svuda oko nas kad sam shvatila koliko mnogo ljudi u Francuskoj postavlja isto pitanje kao i iznervirana gospođa.
Činovi nasilja širom Francuske opali su značajno tokom ove noći, nakon što je izgrednike verovatno posramila Naelova baka, koja se pojavila na francuskoj televiziji da bi apelovala na mlade da se smire.
Pričala sam sa još jednom članicom porodice koja je tražila da ostane anonimna zato što su napetosti još velike.
Vidno uznemirena, ona mi je rekla da oni žude za tim da izgrednici ostanu kod kuće.
Naelova rodbina nikad nije pozivala na činove mržnje, pljačku ili destrukciju u njihovo ime, insistira ona.
Štaviše, oni se svi brinu da će nasilje skrenuti pažnju sa onoga što svi najviše žele: pravde.
Za njih to znači da policajac koji je ubio Naela bude osuđen i zatvoren.
Emanuel Makron se žarko nada da će demonstranti – i vandali koji su im se prikačili – ostati kod kuće.
I to iz mnogih razloga.
Njegov drugi mandat na funkciji francuskog predsednika obeležen je čestim građanskim nemirima – zbog penzione reforme i sada, smrti tinejdžera.
To mu baš ne popravlja procenat podrške.
Učitelj Abdul, koji živi u istom naselju odakle je i ubijeni tinejdžer, rekao mi je da je apsolutni krivac za sve Makron.
Njegove privredne reforme su katastrofa.
Francuska se urušava, rekao mi je on, zajedno sa prosvetnim sistemom.
Abdul je ubeđen da su nezadovoljni, nezaposleni mladi ljudi iz zapostavljenih naselja makar delimično odgovorni za ulično nasilje.
Oni stoje iza kulisa, potpirujući ove tinejdžere, kaže on.
Abdulove komšije iznose mobilne telefone svako jutro da fotografišu zadimljene ostatke najnovijeg razaranja u neredima.
Rekli su nam i da bi voleli da mladi okončaju nasilje.
Studentkinja Silija kaže da se brine da bi nasilje moglo da se završi odmazdom protiv čitave njene zajednice.
U nedelju uveče, majke iz Olnea, radničkog kvarta nadomak Pariza, same su izašle na ulice, mašući transparentima koji pozivaju na okončanje nasilja.
Makron je apelovao na „mame i tate“ izgrednika da ih zadrže kod kuće i podalje od društvenih mreža, koje, kako je rekao, omogućavaju kruženje „zapaljivog materijala“.
Kriza slabi političku poziciju Makrona, jer se nalazi na udaru levice i desnice oko toga šta je najbolje učiniti sledeće.
Levica ga optužuje da zapostavlja siromašne i marginalizovane.
Desnica zahteva da čvršće uguši nasilje, uvodeći vanredno stanje u čitavoj zemlji.
Ali posledice tako nečega bile bi nezgodne za francuskog predsednika.
On se brine da bi takvo gušenje izazvalo još veći gnev na ulicama – i dodatno ukaljalo reputaciju Francuske u svetu.
Makron je bio prisiljen da zbog aktuelne krize napusti prošlonedeljni samit lidera EU na kom se raspravljalo o gorućoj temi u Evropi: ruskoj invaziji na Ukrajinu.
A ovog vikenda predsednik je morao da otkaže dugo očekivanu državnu posetu važnom savezniku u EU Nemačkoj – prvu nekog francuskog predsednika posle 23 godine.
Za to vreme, u svetu sporta, postavljaju se pitanja da li Francuskoj može da se veruje da bude bezbedni domaćin međunarodnih događaja kao što je najveće biciklistička trka na svetu Tur de Frans.
Ona se završava za tri nedelje na Jelisejskim poljima – omiljenom mestu izgrednika, kao što smo saznali na početku ovog članka.
Svetski prvenstvo u ragbiju treba da počne u Francuskoj u septembru.
Ako razgovarate sa demonstrantima, saznaćete da mnogi od njih tvrde da je ostanak kod kuće u njihovim socijalnim naseljima daleko od jednostavnog.
Oni se osećaju nebezbedno, kažu, zbog redovnih sukoba sa policijom.
Ujedinjene nacije su optužile francuske snage bezbednosti za sistemski rasizam.
Aktivisti poput Ase Traore, čiji je brat umro pre sedam godina posle njegovog hapšenja, rekla nam je da biti mladi crnac ili Arapin u socijalnim naseljima u Francuskoj znači biti redovno izložen policijskoj brutalnosti i rasnom profilisanju.
Sve dok Francuska ne prizna da je ovaj problem endemski, kaže ona, biće još mnogo Naela.
Ali generalni sekretar jednog od najvećih policijskih sindikata, Unite SGP, otvoreno negira optužbe za sistemski rasizam.
Žan-Kristof Kuvi kaže da Francuska nije „SAD.
Mi nemamo getoe“, kaže mi on.
„Naše snage zastupaju francusko multikulturno društvo sa policajcima raznoraznih porekla.
„Pronaći ćete možda jedan odsto rasista, baš kao i u ostatku društva, ali ne više od toga.“
Kuvi nije želeo da razgovara o detaljima Naelovog slučaja jer je istraga o njemu još uvek u toku.
I zato sam ga pitala kako bi on unapredio odnose policije sa naseljima.
„Najbolji način da se pođe dalje je vratiti se sistemu komunalne policije u Francuskoj, gde se međusobno poznajemo poimence.“
U ovom trenutku u Francuskoj, rekao mi je on, rad policije je postao vežba iz štikliranja kvadratića koji pokazuju koliko je ljudi priveo svaki policajac na saslušanje – da bi pokazao koliko predano radi.
„Problem sa tim je što se to onda pretvara u dve sučeljene bande na ulicama: policija protiv stanovnika socijalnih naselja.“
U januaru je francuska premijerka Elizabet Born pokrenula novi akcioni plan protiv rasizma, ali je on kritikovan zbog toga što ništa ne govori o rasnom profilisanju francuske policije.
Prošlog leta je Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope objavila šesti izveštaj o Francuskoj, ističući „vrlo malo napretka“ u zaustavljanju policijske upotrebe etničkog profilisanja.
Nije sve demonstrante na francuske ulice izvela Naelova smrt, ali oni koje jeste kažu da su glasni protesti jedini način da se ljudi poput njih čuju u Francuskoj.
Zbog toga, kažu oni, ne treba da sede u tišini kod kuće.
U Francuskoj se situacija možda smiruje.
Ogromna većina u zemlji iskreno se nada da je tako.
Ali na ulicama i svuda po ovdašnjim društvenim mrežama, Francuzi i Francuskinje predviđaju da, ukoliko se odnosi između francuskih vlasti i socijalnih naselja kao što je Nahelovo ne promene, širok spektar novog uličnog nasilja potencijalno nikad nije daleko.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
