Muke da se prisetimo reči ili imena koji su nam navrh jezika ne moraju biti znak lošeg pamćenja – a postoji i lak način na koji se to može preduprediti.
Jeste li se ikad mučili da se setite nečijeg imena?
Možda ste čak u mislima videli lice te osobe pred sobom, i možda biste se setili imena čim vam ga neko od prijatelja pomene.
Iako se ovo često dešava s imenima, može se desiti s bilo kojom rečju.
- Kako da podstaknete vlastitu kreativnost
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Kako se naša ličnost menja dok starimo
Nije stvar u tome da ne možete da se setite koncepta, već ne možete da pronađete jezičku oznaku za taj koncept.
Muke da se pronađe prava reč gotovo su stereotipni aspekt kognitivnih problema kod sredovečnih i starijih osoba.
Ti neuspesi se dešavaju bez upozorenja čak i kod najbliskijih reči i imena koja su nam poznata.
Prema saznanjima naučnika, najproblematičnije reči su lična imena i imena predmeta.
Ta nemogućnost prisećanja može da traje između delića sekunde i nekoliko minuta, pa čak i sati, što nas može veoma razdražiti.
U stvari, na pitanje o tome šta ih nervira tokom starenja, stariji ljudi često pominju problem da pronađu reči.
U takvim slučajevima, čovek je uveren da zna reč za kojom traga.
Često se čini da je odbegli termin tu, navrh jezika, ali iz nekog razloga nam ne pada na pamet, makar ne u tom trenutku.
Psiholozi, stoga, takva iskustva i nazivaju stanjima „navrh jezika“.
Ali jesu li ona zaista vesnici dezorijentisanosti?
- Parkinsonova bolest – od nje se ne umire, ali se s njom umire
- Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
- Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi“
- Demencija – ozbiljna pretnja fudbalerima
Proučavanje stanja „navrh jezika“ postavlja izvesne probleme pred psihologe koji žele da shvate kako i zašto ona nastaju.
Kao astronomi koji proučavaju prolazne fenomene poput supernove, naučnici znaju da će se do tih stanja kad-tad doći, ali ne znaju tačno kada.
Zbog te neizvesnosti razvijena su dva načina proučavanja stanja „navrh jezika“: putem naturalističkih metoda i putem eksperimentalno indukovanih grešaka u pronalaženju reči u laboratorijskim uslovima.
Naučnici koji izučavaju pronalaženje reči i stanje navrh jezika posebno su pokušali da kvantifikuju dva aspekta: koliko često se ova stanja javljaju i verovatnoću da se ona razreše – to jest, verovatnoću da se osoba spontano priseti tražene reči bez spoljašnje pomoći (kao što je traženje reči u rečniku ili pomoć prijatelja).
Vođenje dnevnika u koji se upisuje svaki trenutak u kom je čoveku neka reč navrh jezika omogućilo je naučnicima da utvrde učestalost i procenat uspešnog razrešenja.
Rezultati pokazuju da studenti sa koledža dožive otprilike jedno do dva takva stanja nedeljno, dok ljudi u šestoj i sedmoj deceniji života imaju malo viši prosek.
Učesnici istraživanja u osamdesetim, međutim, doživljavaju stanje „navrh jezika“ gotovo dvaput češće od studenata sa koledža.
Vođenje dnevnika je pokazalo da se epizode „navrh jezika“ najčešće uspešno razreše – tipičan procenat uspeha u ovakvim studijama je veći od 90 odsto.
Time što su učesnicima ponuđene rečničke odrednice neuobičajenih reči u engleskom jeziku izazvan je problem s pronalaženjem reči.
Međutim, moramo biti oprezni kada tumačimo te naturalističke podatke.
Moglo bi biti da će starije osobe, zabrinutije zbog rupa u sećanju, pre primetiti takve primere.
Možda će ih one savesnije pribeležiti, pošto su im, recimo, životi manje žustri nego životi mlađih učesnika.
Takođe je moguće da će učesnici naprosto pre zabeležiti uspešno razrešena stanja „navrh jezika“ nego ona koja se nisu razrešila.
- Društvene igre u doba korone kao zamena za večernje izlaske
- Koliko je pandemija korona virusa promenila jezike na Balkanu
Alternativni metod za proučavanje pronalaženja reči jeste da se ekperimentalno indukuje stanje „navrh jezika“.
Taj metod su razvili psiholozi Rodžer Braun i Dejvid Maknil, dok su bili na univerzitetu Harvard.
Otkrili su da će time što će učesnicima ponuditi rečničke odrednice neuobičajenih reči u engleskom jeziku izazvati problem sa pronalaženjem reči.
Primer koji su naveli u svojoj studiji je sledeći: „Navigacioni instrument koji se u pomorstvu koristi u merenju ugaonih rastojanja, posebno položaja Sunca, Meseca i zvezda.“
(Ako vam je u ovom primeru reč navrh jezika, u pitanju je „sekstant“.)
U ovom istraživanju, učesnici su često bez teškoća uspevali da iznedre traženu reč.
U nekim prilikama ispitanici naprosto nisu znali koju reč odrednica opisuje.
Međutim, ako bi im reč bila navrh jezika, Braun i Maknil bi im postavljali dodatna pitanja.
Naučnici su otkrili da ljudi, dok su u tom stanju, mogu da daju delimične informacije o traženoj reči, iako im sama reč izmiče.
Na primer, učesnici su vrlo uspešno odgovarali na pitanja o broju slogova koje ima tražena reč ili koje joj je početno slovo.
A uopšte ne iznenađuje to što su, kada bi grešili, često izgovarali reči sa sličnim značenjem.
Na objašnjenje pojma „sekstant“, učesnici bi ponekad odgovorili sa „astrolab“ ili „kompas“.
Međutim, ponekad bi nudili reči koje samo zvuče kao one tražene.
Na odrednicu za „sekstant“ odgovarali bi sa „sekstet“ ili „Sekston“.
Ako pretpostavimo da mornari koji mašu naokolo sekstantima nisu ni članovi šestočlanih muzičkih sastava ni čuvene američke pesnikinje, ona te greške govore nešto važno o tome na koji je način naše poznavanje reči organizovano u pamćenju.
Istraživanja odraslih ljudi, međutim, pokazuju da su nepotpune informacije – kao što su početna slova reči – njima manje dostupne.
Kao i mnoga druga pitanja u vezi sa kognitivnim starenjem, veći broj stanja „navrh jezika“ možemo posmatrati kao polupunu ili polupraznu čašu.
S jedne strane, ti neuspesi u pronalaženju prave reči mogu se smatrati dokazima za slabljenje veza između značenja koncepta i reči koja ih obeležava u dugotrajnom pamćenju.
Takođe je moguće da veći broj problema sa prisećanjem reči kod starijih osoba ima veze s nečim sasvim drugim.
- Da li poznajete sebe tako dobro kao što mislite
- Zašto je prihvatanje promena ključ dobrog života
- Možemo li se izgubiti u gubljenju vremena
Psiholog Dona Dalgren sa Univerziteta u Indijani tvrdi da ključno pitanje nisu godine, već nečije znanje.
Ako je uobičajeno da starije osobe poseduju više informacija u dugotrajnom pamćenju, onda je posledica toga veći broj stanja „navrh jezika“.
Istraživanja pokazuju da biste mogli imati manje takvih epizoda ako se redovno bavite fizičkim treningom.
Takođe je moguće da su stanja „navrh jezika“ korisna – mogu poslužiti kao signal starijim osobama da je reč koju traže poznata, samo im u tom trenutku nije na raspolaganju.
Takve metakognitivne informacije su važne zato što nagoveštavaju da bi ulaganje dodatnog vremena u pokušaje da se pronađe prava reč naposletku moglo uroditi plodom.
Ako se posmatraju na taj način, stanja „navrh jezika“ ne označavaju neuspeh pri pronalaženju reči, već dragocen izvor informacija.
Ako ste starija osoba i i dalje vas brine koliko često vam je neka reč navrh jezika, istraživanja pokazuju da biste mogli imati manje takvih epizoda ako se redovno bavite fizičkim treningom.
Stoga, kada sledeći put ne budete mogli da se setite neke reči, probajte da je potražite oko zgrade.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
