Renoviranje stana: Kako naći dobrog majstora i zašto oni zarađuju kao ajtijevci u Srbiji

„Daj taj alat“, kaže majstor Mića pomoćniku, dok centimetrom meri prvo visinu i širinu otvora namenjenog budućim vratima, a potom i debljinu zida.

Ubrzo su na otvor postavili štok, to jest ram oko vrata, podešavajući ga u milimetar.

„Ovde ima posla za ceo dan, da znate“, kaže koji tren kasnije sedokosi majstor, majice i čela već prošaranim kapljicama znoja, dok oko njega nekoliko otvora i vrata čeka red.

„Ljudi uglavnom misle da ćemo završiti sve za sat vremena, nije baš tako“, dodaje uz osmeh.

Majstor Mića samo je jedan u nizu majstora za kojima poslednjih godina širom Srbije vlada opšta pomama i borba za gotovo svaki sekund njihovog vremena.

To znači pune ruke posla za električare, parketare, keramičare, molere, vodoinstalatere.

„Ima posla, poslednjih godina mnogo više nego ranije, možda i previše“, kaže keramičar Dejan Garović za BBC na srpskom, dok moler Dušan Opačić dodaje da od njegovog zanata „može izuzetno lepo da se živi ako radiš kvalitetno“.

• Kako izgleda život zaposlenih u Srbiji, sa najdužom radnom nedeljom u Evropi
• Zašto žene u petoj deceniji života postaju nevidljive na tržištu rada u Srbiji
• Posao u Nemačkoj: Šta reforme zakona o doseljavanju znače za srpske radnike

Miloš Turinski sa portala Infostud, namenjenog traženju poslova, kaže za BBC da se poslodavci, zbog velikog deficita majstora svih vrsta, bore da „uslovima privuku kadar koji je preostao na tržištu“, što naziva „čistim zakonom ponude i potražnje“.

„Tako smo imali situaciju o kojoj se mnogo pričalo – onaj oglas za vodoinstalatera sa platom od 240.000 dinara i mogućnošću stanovanja u Beogradu, ukoliko niste iz glavnog grada.“

U isto vreme, dok ih traže i ozbiljno plaćaju, veliki broj ljudi se na majstore – žali.

„Ne pojave se u dogovoreno vreme, pa se ne javljaju se na telefon ceo dan, a onda se sutra pojave kao da se ništa nije desilo, svesni da ih je teško naći u kratkom roku i da nemamo kud ako smo ih već angažovali“, kaže Radmila Cenić iz Pirota, koja živi u Beogradu, a nedavno je renovirala stan.

„Kod mene je keramičar radio neko vreme i odjednom otišao na more, nije mi se uopšte javio“, dodaje Nikola Đukić iz Beograda, kog kod renoviranje traje već mesecima.

Vodoinstalater *Marko, koji se tim poslom „bavi sa strane“, a zaposlen je u jednom beogradskom javnom komunalnom preduzeću, zbog čega ne želi da mu se pominju ime i prezime, sve to naziva „igrama bez granica“.

„Majstora nema dovoljno, posebno onih koji mogu da ti završe posao, a dosta njih takođe radi negde na državnom poslu, pa tek kada završe u firmi, trče da odrade nešto privatno.“

On ističe da ni majstorima nije lako, jer ima „svakakvih ljudi“ i „svašta se dešava“.

„To je milion nekih mimoilaženja oko toga šta neko hoće i šta je izvodljivo, neki tri puta menjaju priču u toku posla, ‘ipak ne bih ovo ovde, ja bih ono onde’ i misli da ti je zlatom platio.

„Neki ljudi se tu jednostavno pokupe i odu, iako ja to nikada nisam uradio.“

Muke sa majstorima

Majstor Mića kaže da se zanatom bavi već 15 godina.

Na pitanje ima li posla, odgovara diplomatski: „Ima, nekad više, nekad manje“.

Svaku pomoć odbija, koncentrisan je na ugrađivanje vrata i brine se zbog prašine, da se kojim slučajem nešto u stanu ne isprlja ili ošteti.

„Mora da se vodi računa“, dobacuje.

Đukić sve posmatra i odgovara na sva njegova pitanja.

„Najviše volim ove oldskul majstore, oni sve rade“, kaže koji tren kasnije, dok stanom, a verovatno i većim delom zgrade, odzvanja lupanje Mićinog čekića.

„Mlađi ponekad budu ‘ajde i ti ponesi malo’.“

Đukić je renoviranje stana počeo početkom maja, a očekuje da radovi budu gotovi za oko mesec dana – pola godine kasnije.

Sve majstore je našao na preporuku i napravio raspored kad će koji dolaziti, da jedan počne kad drugi završi, ali taj proces naziva „ozbiljnom mukom“, jer su „svi dogovori sa njima pakao“.

„Često su otkazivali dolaske jer rade više poslova u isto vreme, ostavljali džumbus iza sebe, a za sve naplaćivali solidan novac, izuzetno veliki za naše uslove.

„I kako koji majstor dođe tako počne da se žali na prethodnog – jedan na moleraj, drugi na struju, treći na vodovod, a keramičar i vodoinstalater kao da su neprijatelji.“

Keramičara, na primer, kada je otišao na more dugo nije mogao da dobije.

Jednog dana se samo vratio i rekao „počinjem prekosutra“.

Miloš Turinski iz Infostuda ističe da je deficit majstora iz godine u godinu sve veći zbog čega je postalo „jako teško naći dobrog majstora“.

„Decenijama unazad, veliki broj kvalifikovanih ljudi je odlazio.

„Kada smo 2020. izašli iz lokdauna (karantina zbog pandemije korona virusa), tržište rada je naglo procvetalo, potražnja je postala sve veća i veća, a, u isto vreme, ne postoji dovoljna zainteresovanost mladih za bilo koju zanatsku profesiju.“

To je na sopstvenoj koži posebno osetila Radmila Cenić, koja je pre nekoliko godina sa suprugom kupila stan u Beogradu, kada im je „vodoinstalater zadao mnogo muka“.

„U dogovoru sa njim smo kupili vodokotlić koji je nemoguće ugraditi u naše kupatilo, ali ga je on otpakovao i isprljao, pa nismo mogli da ga zamenimo, da bi mesec dana kasnije komšija u stanu ispod prijavio da mu se na plafonu pojavila voda.

„’Verovatno se negde zapušilo, nisam u Beogradu, vraćam se za tri dana’, rekao nam je taj isti majstor kad smo ga zavali i spustio slušalicu.

„Našli smo drugog, koji je utvrdio da ništa nije bilo začepljeno, nego prethodnik nešto nije dobro montirao.“

Cenovnik

Cene usluga variraju od majstora, lokacije, kvadrature i čitavog niza faktora – od toga koji je sprat u pitanju, do toga da li u zgradi ima lift.

Za elektroinstalacije je potrebno izdvojiti oko 30 evra po kvadratu, piše portal Gradnja, vodovod i kanalizacija mogu da izađu nešto više od 1.000 evra, a Đukić kaže da keramičari uzimaju oko 15 evra po kvadratu pa naviše, posebno ako je format pločica mali.

„Početne zarade za električare su oko 150.000 dinara – to je jedan od profila koji je zaista u deficitu i koji je tražen“, kaže Turinski.

Kompletno renoviranje stana od 70 kvadrata, procena je Gradnje, može da košta i do 333 evra po kvadratu, to jest nešto više od 20.000 evra.

Moler Dušan Opačić smatra da „ljudi ne treba da se čude što su cene tolike“.

„Konačno smo i mi došli do toga da se zanat stvarno plaća – mi smo za to učili, kao što je doktor učio za njegovu profesiju, a vi za vašu.

„Ranije smo bili nerealno malo plaćeni za ono što ljudi traže od nas, da mesto gde žive sredimo da bude kao bajka, a da malo plate.“

Kvadrat u molerskom svetu otprilike košta od sedam do deset evra.

„Cene su toliko drastično skočile da majstori nemaju potrebe da idu u inostranstvo – isto zaradiš i ovde“, kaže Opačić.

Tridesetsedmogodišnji Garović, koji od 2015. ima firmu za kompletnu adaptaciju kupatila, kaže da cena kod njega zavisi od mnogih faktora, ali da ide od 3.000 evra naviše.

Njegovi majstori, dodaje, rade po učinku i kvadratu i „svakako lepo zarađuju“.

„Da, velike su zarade, na našu sreću“, navodi.

Jedan od uzroka većih cena vidi u tome što su „sve cene porasle poslednjih godina“, pa su morale i usluge majstora, kao i u tome što se „mnogo gradi“.

„Čelična lejdi“: Zašto Andrei niko ne veruje čime se bavi

Majstorske muke

Iako priznaju da među njihovim kolegama ima problematičnih, svi majstori uglas kažu da ni njima nije lako.

„Ima svega, mnogo je i majstora prevareno od naručilaca radova… Odradiš mu 70 odsto, a on neće da plati, svašta je bilo“, kaže 39-godišnji Opačić.

Molerskim poslom se bavi od 2014. godine, ističući da je zanat naučio u Rusiji.

Sva trojica se potom žale i na to da „mladi neće da rade“.

„Je l’ ima nekog mladog da u odelu isprljanom od boje, od kog živim i to sasvim lepo, ode u prodavnicu? Nema, sramota ih, samo zato“, izričit je Opačić.

„Neće, veruj mi, neće, koliko god da mu platiš – svi hoće da budu ajtijevci.

„Može da uzme 50 evra dnevnicu kao od šale, što nemaju ni njegovi mama i tata, ali neće.“

• Zašto Srbiji nedostaje hiljade profesionalnih vozača
• Kako žive odžačari u Srbiji
• Šta donosi novi Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu u Srbiji
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega da bismo imali za osnovno“

Vodoinstalater Marko dodaje da i oni koji hoće da se bave zanatskim poslom „uvek trče za nekim navodno lepšim zanatima“.

„Neće niko, bre, više da ide u vodoinstalatere i keramičare“, kaže otresito.

Kao najveći problem ističe „slabu platežnu moć“, zbog čega se ljudi, kada angažuju majstore, „dovijaju preko štapa i kanapa, preporuka i gluposti“.

„Tu dolazi do razilaženja – ovom što treba da plati je sve mnogo, a ovom što treba da naplati je sve malo.

„A svi misle da će za par dana biti sve gotovo.“

Posebno pamti situaciju sa čovekom koji mu je tražio da mu zameni cevi u kupatilu.

„’Ovu bih prebacio ovde, onu onde i radijator bih sklonio – da li to može’, pita me.

„’Slušaj, sve može, samo da VC šolju ne pomeramo nigde’, kažem i pitam ga da li planira da šalje decu na odmor ili tako nešto, jer će sve trajati minimum mesec dana.

„On me pogleda i kaže ‘pa ti nisi normalan’.

„’Možda i nisam’, rekoh.“

Kako izabrati dobrog majstora?

„Prvi savet je da sada planiraš za sledeću godinu i da polako sastavljaš tim“, Marko odgovara iz topa.

„Najtraženiji su keramičari, njima kad dođe sezona oni su u haosu, posle tražiš vodoinstalatera, električara i ostale.

„A kada sve to ukombinuješ onda moliš dragog boga da se neko ne razboli ili bilo šta slično, inače pomeriti sve ostale je pakao.“

Kada god je to moguće, dodaje, treba izbeći „one što dolaze na poziv i rade od 0 do 24″.

„To su prevare bože sačuvaj“, navodi.

„Dođe ti neki brka, odradi sitnicu, ali se šlogiraš kad ti naplati.“

Upravo se to dogodilo porodici Veljka Dašića iz Zemuna.

Njegov deda je pre nekoliko godina na internetu našao broj majstora, sa ciljem da mu zameni grejač na bojleru, po gotovo četiri puta većoj ceni od prosečne.

„Nov bojler je koštao koliko su njemu naplatili“, kaže Dašić za BBC na srpskom.

„Da su barem rekli koliko će koštati, pa i nekako, nego ni to… Završili posao, lupili pečat na neku priznanicu i kao to je vam je toliko i toliko.“

Moler Opačić zato ističe da majstore isključivo treba tražiti preko preporuke, ne preko oglasa ili reklama po zidovima.

„Nema nas mnogo, mali je i svet, a ne Beograd, pa da se ne čuje ako uradiš loše ovde i onde.

„Prilično se mi dobro poznajemo među sobom, znamo kako ko radi.“

Međutim, Bogdan iz Beograda, koji nije želeo da otkriva prezime, majstora je za rekonstrukciju stana našao upravo preko preporuke i ozbiljno se opekao.

„Bio je kao majstor za sve, što je na početku delovalo kao najpovoljnija opcija, jer ne moraš da juriš deset različitih ekipa, a pritom je mogao da počne odmah sutradan.

„Ispostavilo se da nije baš majstor za sve, da ne zna da poveže kuhinju i kupatilo na isti bojler, da nije tako vešt u lepljenju pločica, da radi ofrlje i na još dva mesta u isto vreme i to onda kada je meni govorio da je bolestan.“

Na kraju mu je, kaže, platio 60 odsto dogovorene cene „samo da bi ga se oslobodio“.

„Ispalo je sve dosta više, samo zato što sam želeo da uštedim… Čim majstor nije zauzet i može odmah sutradan, to je loš znak“, ističe.

Opačić zato ima još jedan savet: obezbediti se ugovorima.

„Svako ima pravo da zna kada mu majstor ulazi i izlazi iz kuće“, kaže moler.

U ugovoru se tačno precizira šta se radi, tok radova, penali u slučaju kašnjenja, ali i koliko će novca dobiti za urađen posao.

„Tako poslujem sa svima, ne odstupam ni kada je rodbina u pitanju. Ako neki majstor ne želi da potpiše tako nešto, onda zna da će da kasni.“

Garović u svemu tome vidi razlog veće potražnje za kompletnim adaptacijama i renoviranjima, što je nešto skuplja opcija, ali je on i preporučuje.

„Neće ljudi više da zovu jednog po jednog majstora, da se vade jedan na drugog kako bi pokrili loš kvalitet svog rada, pa se sve oduži i na kraju ništa da ne bude kako treba.

„Ovako radi uigrana ekipa i sve brže bude gotovo.“

Pogledajte video: Ko su uzbekistanski gastarbajteri u Srbiji

Budućnost

Do kada će sa oglasi koji nude majstorske usluge biti najbrojniji na banderama, autobuskim stanicama i beskonačnim bespućima interneta – nije poznato.

Sagovornici BBC-ja veruju da se u skorije vreme po tom pitanju ništa neće promeniti.

Garović samo očekuje da „cene neminovno padnu“ u nekom trenutku.

„Sada su nebo, nije normalno stvarno, iako nama odgovara“, navodi.

Da bi se situacija sa majstorima promenila, smatra Miloš Turinski iz Infostuda, potrebno je školovati „buduće naraštaje da preuzmu ove profesije“.

„To je jedini problem na kom možemo da radimo, osvešćivanju i edukaciji i mladih i njihovih roditelja da nije sramota baviti se ovim poslom.“

U suprotnom će, dodaje, budućnost biti u uvozu radnika.

Đukić za to vreme renoviranje stana polako privodi kraju.

Mnogo ga je sve koštalo, ali je svestan da je uradio veliki posao, kojim će se jednog dana, decenijama kasnije, eventualno baviti njegova deca.

Nada se samo da će ta avantura sa majstorima uskoro biti gotova.

„Ne moram da se uselim sutra, ali ne moram baš ni za tri godine“, kaže kratko.

* Markovo ime je promenjeno zbog zaštite identiteta.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]