Rusija i Ukrajina: Iranci na Krimu pomažu u napadima dronovima na Ukrajinu, tvrde iz Bele kuće

Dok gradonačelnik Harkova izveštava o novim napadama na drugi najveći ukrajinski grad, iz Bele kuće tvrde da su iranski vojni stručnjaci direktno angažovani na terenu u Krimu i da pomažu ruskim snagama da izvedu napade na Ukrajinu dronovima iranske proizvodnje.

„Iz Teherana je stigao relativno mali broj Iranaca na Krim koji rade kao instruktori i tehnička podrška, dok Rusi upravljaju dronovima“, rekao je Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće na konferenciji za novinare.

Dodao je da će SAD koristiti sva sredstva da „razotkrije, odvrati i suprotstavi se slanju ovog oružja“.

Igor Terehov, gradonačelnik Harkova, izjavio je da se u petak ujutro začula serija eksplozija u tom gradu na istoku Ukrajine, uz granicu sa Rusijom.

Prema rečima Olega Sinegubova, šefa regionalne vojne administracije, ima i žrtava, a ranjeno je petoro ljudi.

Proruske vlasti u Hersonskoj oblasti tvrde da je u raketnom napadu u petak četvoro ljudi poginulo na prelazu preko Dnjepra.

Ruske državne agencije citiraju Kirila Stremousova iz proruske administracije regiona koji je Rusija nezakonito anektirala.

Širom Ukrajine problemi sa strujom i vodom posle masovnih napada ruske vojske na energetska postrojenja – više o tome pročitajte ovde.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu

Pogledajte video: „Ovo nije naš rat“ – muke ruskog mladića da pobegne od regrutacije

Dan 241.

• Bela kuća tvrdi: Iranci na Krimu pomažu u napadima dronovima na Ukrajinu
• Zbog tvrdnji da je Iran snabdeo Rusiju takozvanim kamikaza dronovima, Ukrajina najavljuje prekid diplomatskih odnosa sa Teheranom, a SAD sankcije bliskoistoičnoj zemlji – više o napadima dronovima pročitajte ovde
• Evropska unija uvodi sankcije Irancima za isporuku borbenih dronova Rusiji. Sankcije će biti izrečene protiv osam ljudi i firmi
• Vojna podrška Kijevu i isporuke oružja Ukrajini približavaju NATO zemlje otvorenom sukobu sa Rusijom, upozorava Kremlj
• Ukrajinske vlasti prijavile su seriju eksplozija u Harkovu
• Širom Ukrajine problemi sa strujom i vodom posle napada ruske vojske na energetska postrojenja – više o tome pročitajte ovde
• Predsednik Ukrajine Zelenski kaže da je Rusija uništila 30 odsto ukrajinskih elektrana i da više nema prostora za pregovore
• Napade na civile i energetska postrojenja, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, naziva „ratnim zločinima i čistim terorizmom“
• Putin doneo ukaz o uvođenju ratnog stanja u četiri okupirana ukrajinska regiona, kao i u nekim ruskim oblastima na granici sa Ukrajinom – više o tome pročitajte ovde
• Komandant ruskih snaga u Ukrajini, general Sergej Surovikin priznaje da je situacija u Hersonu teška – više pročitajte ovde
• Britanski obaveštajci su tu izjavu shvatili kao nameru Rusije da se povuče iz Hersona
• Između pedeset i šezdeset hiljada civila napustiće četiri grada na zapadnoj obali reke Dnjepar u „organizovanoj, postepenoj evakuaciji“, kažu proruski zvaničnici iz Hersonske oblasti
• Kijev odgovara da je to „ruski propagandni šou“ i da ukrajinske snage ne gađaju njihove gradove

Herson: Rusi evakuišu stanovništvo, Ukrajinci ih optužuju za propagandu

U sredu, 19. oktobra počela je evakuacija stanovnika iz Hersonske oblasti, jedne od četiri koje je početkom oktobra Rusija nezakonito anektirala.

Odluka o evakuaciji doneta je, kako kažu ruske i proruske vlasti u regionu, zbog očekivanog napada ukrajinske vojske koja je nedeljama u kontraofanzivi i povratila je neka mesta i sela na istoku zemlje.

Vladimir Saldo, proruski regionalni zvaničnik južnih ukrajinskih oblasti, izjavio je da će između pedeset i šezdeset hiljada civila napustiti četiri grada na zapadnoj obali reke Dnjepar u „organizovanoj, postepenoj evakuaciji“.

Iz Kijeva odgovaraju da ruske okupacione vlasti pokušavaju da zastraše stanovnike Hersona „lažnim porukama o granatiranju grada“, a za organizovanje evakuacije kažu da je to „ruski propagandni šou“ sa evakuacijom“.

Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, kaže da se Rusi služe „primitivnom taktikom“ i dodao da Oružane snage Ukrajine ne granatiraju ukrajinske gradove.

Analizirajući izjavu glavnokomandujućeg ruskim snagama u Ukrajini, generala Sergeja Surovikina, britanske obaveštajne službe smatraju da „to verovatno ukazuje da ruske vlasti ozbiljno razmatraju mogućnost povlačenja značajnog dela trupa iz Hersona“.

Raste rizik od napada na Ukrajinu sa teritorije Belorusije

Brigadni general Aleksej Gromov, zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, rekao je da bi ruska vojska ponovo mogla da sa teritorije Belorusije.

„Pretnja obnavljanja ofanzive na severnom frontu od strane oružanih snaga Ruske Federacije raste.

„Ovog puta može se promeniti pravac ofanzive zapadno od belorusko-ukrajinske granice kako bi se presecala glavna logističke arterije za snabdevanje Ukrajine oružjem i vojnom opremom iz partnerskih zemalja“, rekao je on.

„Ako neprijatelj donese odgovarajuću odluku o otvaranju ‘drugog fronta’, imaćemo adekvatan odgovor“, rekao je general Gromov.

Radio Slobodna Evropa, pozivajući se na očevice i satelitske snimke, javio je da su na beloruski aerodrom „Zjabrovka“, koji se nalazi na manje od 30 kilometara od granice sa Ukrajinom stigle ruska vojska i tehnika.

„U stvari, ruska vojna tehnika i ljudstvo stigli su u Zjabrovku (Gomeljska oblast) pre nedelju i po. Rusi su tamo od proleća, ali u ograničenom broju.

„Pristup Zjabrovki je i dalje zatvoren. Ruske trupe još uvek stoje, ali sada ima više opreme i ljudi“, rekao je sagovornik RSE.

Satelitski snimak pokazuje da je na teritoriji aerodroma u Zjabrovki povećan broj vojnih kamiona, proširena je teritorija vojnog kampa, a primetno je prisustvo protivvazdušnih raketnih sistema S-300 i S-400.

Šta znači Putinov ukaz o uvođenju ratnog stanja

Režim ratnog stanja u Rusiji regulisan je saveznim ustavnim zakonom iz 2002.

Prema njegovim odredbama, osnov za uvođenje takve mere je „agresija na Rusku Federaciju ili neposredna pretnja agresijom“.

Putin je doneo ukaz o uvođenju ratnog stanja u četiri ukrajinska regiona koje je nezakonito anektirao početkom oktobra: Donjeck, Lugansk i Zaporoška i Hersonska oblast.

Ratno stanje ili vojna uprava podrazumeva strože bezbednosne provere i ograničenja kretanja u pogođenim oblastima.

Ruska vojska ne kontroliše u potpunosti ta četiri regiona, tako da će se tek videti šta će ova mera značiti u stvarnosti.

Pojačane mere bezbednosti stupaju na snagu i širom Rusije – biće nova ograničenja kretanja u regionima duž ukrajinske granice, posebno u Brijansku, Belgorodu i Krasnodaru.

Isto važi i za poluostrvo Krim koji je Rusija pripojila 2014. godine.

Odluka ruskog predsednika doneta je u jeku ukrajinske ofanzive na istoku i jugu zemlje i, kako Kremlj očekuje, napad na Herson.

Proruske vlasti Hersonske oblasti počele su da evakuišu stanovnike, a komandant ruske grupe Sergej Surovikin govorio je o „teškoj situaciji“ kod Hersona i čak je priznao da će Rusija morati da donosi „teške odluke“ – više o tome možete da pročitate ovde.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini
• Ko je novi komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin

Režim ratnog stanja daje vlastima praktično neograničena ovlašćenja da smanje prava i slobode građana.

U zakonu se navodi 19 mogućih mera koje se mogu primeniti tokom ratnog stanja. Evo nekih:

• Uvođenje posebnog režima ulaska i izlaska sa teritorija na kojima je uvedeno ratno stanje i ograničenja slobode kretanja u njima;
• Zabrana putovanja građana van Rusije;
• Zabrana skupova, mitinga i štrajkova
• Uvođenje vojne cenzure – kao što je kontrola telefonskih razgovora i prepiske;
• Zabrana delovanja partija i udruženja (među kojima i verska) koja sprovode „propagandu i agitaciju“;
• Zaplena imovine za potrebe države, uz nadoknadu vlasnicima;
• Ograničenje kretanja vozila i pravo na njihovo pretresanje;
• Uvođenje policijskog časa;
• Zabrana prodaje oružja, uvođenje posebnog režima za promet alkoholnih pića i lekova koji sadrže opojne supstance
• Uključivanje građana u obavljanje poslova za potrebe odbrane – na primer, obnova oštećenih vojnih objekata;
• Preseljavanje stanovnika „u sigurna područja“.

Hjuman rajts voč: Stanovnike Izjuma su mučili elektrošokovima, kundacima, metalnim i plastičnim cevima

Članovi tima organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč obavili su više od 100 intervjua sa stanovnicima Izjuma, koje su zlostavljali ruski vojnici.

„Brutalno nasilje i maltretiranje u Izjumu nisu bili slučajni incidenti“, rekao je Belkis Vilke, iz ove organizacije.

Većina privedenih su bili muškarci.

• „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
• Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
• Ostavljeni tenkovi, nema struje, ni vode: Kako izgleda Izjum posle povlačenja ruske vojske

Oni su izjavili da su mučeni elektrošokovima ili su ih tukli rukama, kundacima, metalnim i plastičnim cevima.

Među privedenima bila je i jedna žena, koja je ispričala da su je vojnici udarali, posebno u stomak i pretili da će je silovati.

Na zidu jedne od soba u kojima su ruski vojnici mučili Ukrajince, istraživači iz Hjuman rajts voča videli su natpis na nemačkom „Istina oslobađa“, što može biti modifikovani nacistički slogan „Rad te oslobađa“, istaknut na kapijama Aušvica i drugim nemačkim koncentracionim logorima.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]