Rusija i Ukrajina: Rusija bombardovala devet oblasti u Ukrajini, Moskva tvrdi da Kijev odbija mirovne pregovore

Dan obeležen pokušajem afričke delegacije da uspostavi mirovne pregovore između dve sukobljene strane, završen je ruskim bombardovanjem devet oblasti u Ukrajini.

U noći između subote i nedelje je poginulo petoro ljudi, a istovremeno je Ukrajina uništila rusko skladište municije u Hersonu.

Pošto je Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio da je Ukrajina ta koja je odbila mirovne pregovore, Jans Stoltenberg, šef NATO, naveo je da okončanje sukoba ne može da se postigne pod uslovima koje Moskva diktira.

„Svi želimo da se rat završi, ali da bi se postigao dugotrajan mir, dogovor mora biti i pravedan.

„Mir ne znači zamrzavanje sukoba i prihvatanje ponude koju diktira Rusija, samo Ukrajina može da odredi prihvatljive uslove“, naveo je Stoltenberg.

Prethodno je Putin najavio da je Moskva počela da prebacuje nuklearno oružje u Belorusiju i naveo da će ono biti korišćeno samo ako budu ugrožena ruska teritorija ili država.

Američka vlada je saopštila da nema naznaka da Kremlj planira da upotrebi nuklearno oružje za napad na Ukrajinu.

Belorusija je ključni ruski saveznik i poslužila je kao „lansirna rampa“ za Putinovu invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine.

• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO

Dok je Putin govorio o nuklearnom oružju na ekonomskom forumu Sankt Peterburgu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski razgovarao je sa delegacijom lidera afričkih zemalja, istakavši da nije vreme za diplomatske inicijative i da sve diplomatske odnose sa Moskvom treba zamrznuti.

Posetu lidera sedam afričkih zemalja Ukrajini prekinule su sirene za vazdušni napad i eksplozija u ukrajinskoj prestonici.

Bespilotne letelice i projektili su lansirani na Kijev baš kada su afrički lideri stigli u Ukrajinu.

Uprkos tome., oni su otputovali u Rusiju gde su preneli „jasnu poruku“.

„Želimo da se rat završi, vreme je da počnemo pregovore i okončamo sukob“, naveo je Siril Ramaposa, južnoafrički predsednik.

Dan 480.

• Petoro poginulih u ruskom bombardovanju devet oblasti u Ukrajini
• Ukrajina uništila rusko skladište municije u Hersonu
• Moskva tvrdi da Kijev odbija mirovne pregovore
• Šef NATO izjavio da mir ne može da se postigne pod ruskim uslovima
• Putin potvrdio da je rusko taktičko nuklearno oružje prebačeno u Belorusiju
• Napad na Kijev tokom mirovne misije afričkih lidera
• Zelenski poziva na zamrzavanje diplomatskih odnosa sa Moskvom dok ne povuku trupe iz Ukrajine
• Njujork tajms navodi da je eksplozija u podvodnom tunelu urok nesreće na brani Kahovka
• Najmanje 25.000 ruskih vojnika ubijeno u Ukrajini, pokazuje BBC istraga

O čemu su razgovarali lideri Rusije i afričkih zemalja?

Siril Ramaposa, južnoafrički predsednik, zatražio je od Putina da otpočne mirovne pregovore sa Ukrajinom.

Predsednik Rusije naveo je da „Moskva ceni stav afričkih zemalja prema situaciji u Ukrajini“.

„Mi poštujemo nastojanje za postizanjem mirnog okončanja sukoba i pravednijeg svetskog poretka“, naveo je.

Ali je dodao da je Ukrajina ta koja ne želi da pregovara.

„Štaviše, predsednik Ukrajine je potpisao ukaz kojim se zabranjuju ovi pregovori.

„Stoga, razumem vašu zabrinutost, delim je i spremni smo da razmislimo o vašim predlozima“, rekao je on i ponovio da Rusija nije odbila da pregovara.

Zapitao se šta Ukrajina želi od njih.

Istovremeno je naveo da su problemi u Ukrajini počeli posle „krvavog puča koji su podržali sponzori sa Zapada, 2014. godine, kada je Viktor Janukovič, bivši predsednik Ukrajine, morao da pobegne“.

Putin je odgovorio i na opasku Mekija Sala, senegalskog predsednika, da bi poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija (UN) trebalo da bude uslov za dijalog Rusije i Ukrajine.

„UN, po njihovoj povelji, mogu da priznaju ‘nove regione’ kao nezavisne, a zatim pruže pomoć i zaštitu“, naveo je.

Ovo je prvi put da Putin govori o tome.

Zelenski: Diplomatski odnosi sa Rusijom bi trebalo da se zamrznu dok ne povuče trupe iz Ukrajine

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, bio je domaćin delegaciji afričkih zemalja u Kijevu.

Tom prilikom je naveo da sve diplomatske odnose sa Rusijom treba zamrznuti dok ona ne povuče trupe sa ukrajinskih teritorija.

Dodao je da bi se time jasno stavilo do znanja Moskvi da međunarodni zajednica osuđuje njihovu invaziju na Ukrajinu.

Zelenski je, takođe, napomenuo da će bi kako mirovni pregovori između Kijeva i Moskve biti mogući tek nakon povlačenja ruskih trupa iz Ukrajine.

„Imamo realnu potrebu za stvarnim svetom i pravim povlačenjem ruskih trupa sa teritorije nezavisne Ukrajine“, naglasio je Zelenski.

Delegacija Mirovne inicijative, na čelu sa južnoafričkim liderom Sirilom Ramaposom, stigla je u Kijev da započne pregovore sa obe strane u sukobu i pokrene ovaj dijalog, počevši od pitanja koja nisu direktno povezana sa vojnom situacijom.

Delegacija sedam afričkih zemalja navodi da je zainteresovana za okončanje sukoba jer mnoge afričke zemlje zavise od ukrajinskog žita i ruskih đubriva, na čije snabdevanje je uticao rat.

Zelenski je rekao da za nestašicu hrane i pogoršanje krize sa hranom na afričkom kontinentu nije kriva Ukrajina, već Rusija koja je blokirala Crno i Azovsko more.

Afrička delegacija sada namerava da poseti Rusiju.

Predsednik Zelenski je rekao da ne može da ih spreči da se sastanu sa Putinom u Sankt Peterburgu, ali trenutno ne vidi potrebu za takvim diplomatskim inicijativama.

Šef NATO: Ukrajina da odredi uslove okončanja sukoba

Jens Stoltenberg, šef NATO, naveo je da mir u Ukrajini ne znači prihvatanje uslova koje Rusija diktira.

„Svi želimo da se rat završi, ali da bi se postigao dugotrajan mir, dogovor mora biti i pravedan.

„Mir ne znači zamrzavanje sukoba i prihvatanje ponude koju diktira Rusija, samo Ukrajina može da odredi prihvatljive uslove“, naveo je Stoltenberg.

Iako događaji u susednoj Belorusiji daju dodatnu težinu zahtevima Ukrajine za prevremeni prijem u NATO, to se neće desiti naprasno, dodao je.

„Budućnost Ukrajine je u NATO, ali sada je prioritet za nju da se afirmiše kao suverena i nezavisna država, inače ne može da se raspravlja o pitanju članstva.

„Moramo se pobrinuti da po završetku ovog rata budu preduzete prave mere da se osigura bezbednost Ukrajine, kako Rusija ne bi mogla ponovo da se naoruža i napadne i da bi ciklus ruske agresije bio prekinut“, naveo je Stoltenberg.

Stoltenbergov prethodnik u NATO, Anders Rasmusen, ranije je kritikovao tezu da je nemoguće započeti proces pristupanja Ukrajine alijansi pre kraja rata.

On smatra da će ovakav pristup ohrabriti Putina da nikada ne prekine rat, što mu suštinski daje pravo veta.

Stoltenberg je najavio da će alijansa u julu usvojiti odluku o paket u pomoći kojim će Ukrajina za nekoliko godina moći da se uskladi sa standardima NATO.

„Planirano je i jačanje političkih veza, što će Ukrajinu približiti NATO“, naveo je on.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin

Njujork tajms: Eksplozija u podvodnom tunelu urok nesreće na brani Kahovka

Redakcija Njujork tajmsa sprovela je istragu o uzrocima katastrofe na brani Kahovka.

Posle intervjua sa američkim i ukrajinskim stručnjacima, kao i proučavanjem svih dostupnih podataka, među kojima su satelitski podaci i indikatori seizmičkih stanica, novinari su došli do zaključka da se eksplozija na brani dogodila iznutra, te da napad spolja ne bi doveo do katastrofe.

Dodaju da je eksplozija najverovatnije bila namerna zato što se dogodila u najranjivijem mestu, tunelu koji pod vodom prolazi kroz betonsku podlogu stanice i vodi do mašinske sale.

Pošto je stanica izgrađena za vreme Sovjetskog Saveza, njeni detaljni crteži se nalaze u Moskvi.

Navode da zahvaljujući njima nije teško pronaći ovo najranjivije mesto za eksploziju.

• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog

Dodaje se da je snažna eksplozija trebalo da naruši temelja, a da su se posle toga okolni delovi brane sami urušili, pod ogromnim pritiskom vode.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je navelo da je broj žrtava u napadu na branu porastao na 16, a da se 31 osoba vodi kao nestala.

Andrej Aleksenko, predsedavajući vlade okupirane oblasti Herson, naveo je da je u tom regionu broj žrtava porastao na 29.

Pucanje brane, koja je pod kontrolom ruske vojske, dogodilo se u noći, 6. juna.

Rusija i Ukrajina krive jedna drugu za to.

Neki stručnjaci kažu da je brana mogla da pukne zbog nepravilnog održavanja.

Snimak pucanja brane:

Britanska obaveštajna služba: Ruske trupe opstaju na jugu, obe strane trpe teške gubitke

Kako navodi vojna obaveštajna služba britanskog Ministarstva odbrane, poslednjih dana su nastavljene teške borbe u Zaporožju, na zapadu Donjecke oblasti i oko Bahmuta.

U svim ovim oblastima, Oružane snage Ukrajine nastavljaju da sprovode ofanzivne operacije, tokom kojih su uspele da postignu mali napredak.

U međuvremenu, na jugu, ruske trupe se relativno uspešno brane.

Analitičari primećuju da obe strane trpe značajne gubitke.

Dodaju da deluje da su gubici Rusa dostigli najviši nivo od marta, kada je bitka za Bahmut bila najžešća.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]