Rusija i Ukrajina: Ruska vojska nastavila da granatira Harkov, procena CIA da je Moskva izgubila 15.000 vojnika

Rat u Ukrajini ušao je u 148. dan, ruska vojska nastavila je sa granatiranjem Harkova, a Evropska unija uvela je novi paket sankcija Moskvi.

Dve osobe su ubijene u Harkovu, 19 ih je ranjeno, a četvoro je u kritičnom stanju, tvrdi regionalni guverner.

„Rusija u Ukrajini testira sve što se može da upotrebi protiv drugih evropskih zemalja“, rekao je Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine u video obraćanju.

„Počelo je s distribucijom gasa, a završilo invazijom punog opsega, raketnim terorom i spaljenim ukrajinskim gradovima“, dodao je on

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže da ruski vojni cilj u Ukrajini više nije „samo“ Donbas.

U intervjuu ruskim državnim medijima, Lavrov je nagovestio da se strategija Moskve promenila nakon što je Zapad isporučio Ukrajini oružje većeg dometa.

Rusija bi sada morala da potisne ukrajinske snage dalje od linije fronta kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, rekao je je on.

• Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

SAD su optužile Rusiju da se sprema da anektira delove Ukrajine i da bi navodno mogli bi da održe „lažne“ referendume o pridruživanju Rusiji već u septembru, navode iz Bele kuće.

Dan 148. – najnovije

• Rusija je ponovo otvorila gasovod Severni tok 1, posle desetodnevne pauze zbog popravki i održavanja.
• Sjedinjene Američke Države procenjuju da su ruski gubici u Ukrajini dostigli oko 15.000 mrtvih i možda 45.000 ranjenih, rekao je direktor CIA Vilijam Berns i dodao da je Ukrajina takođe pretrpela značajne gubitke.
• Ukrajina kao država bi mogla da nestane s mape „kao rezultat razvoja događaja“, objavio je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije
• Vojni cilj Rusije nije samo istok Ukrajine, već i potiskivanje ukrajnskih snaga dalje od fronta zbog oružja većeg dometa koji dobija od Zapada, rekao je šef ruske diplomatije
• „Tražim ono što nikada nisam – oružje. Pomozute nam da zaustavimo ruski teror“, izjavila je supruga ukrajinskog predsednika u Kongresu SAD
• SAD optužuju Rusiju da planira da anektira još neke delove Ukrajine na temelju „lažnih referenduma“ i po istom scenariju kao što je to učinila sa poluostrvom Krim

Ponovo radi gasovod Severni tok 1

Rusija je ponovo otvorila gasovod Severni tok 1, posle desetodnevne pauze zbog popravki i održavanja.

To je najveći gasovod koji snabdeva Evropu ovim energentom.

Zemlje Zapada su strahovale od mogućnosti da Moskva neće ponovo pustiti u rad gasovod kao odgovor na sankcije uvedene zbog invazije na Ukrajinu.

Evropska komisija u sredu je apelovala na zemlje članice EU da smanje korišćenje gasa za 15 odsto u sledećih sedam meseci jer će Rusija prekinuti snabdevanje.

Prošle godine, oko 40 odsto ukupnih količina prirodnog gasa EU je uvezla iz Rusije.

Procena CIA: Poginulo 15.000 ruskih vojnika do sada

Sjedinjene Američke Države procenjuju da su ruski gubici u Ukrajini dostigli oko 15.000 mrtvih i možda 45.000 ranjenih, rekao je direktor CIA Vilijam Berns i dodao da je Ukrajina takođe pretrpela značajne gubitke.

„Poslednje procene američke obaveštajne zajednice bile bi nešto blizu 15.000 (ruskih snaga) ubijenih i možda tri puta više ranjenih. Dakle, prilično značajni gubici“, rekao je Barns.

On je dodao da su i Ukrajinci pretrpeli velike gubitke, verovatno nešto manje od Rusa.

Rusija je smrt pripadnika oružanih snaga klasifikovala kao državnu tajnu.

Jedini put kada je broj žrtava objavljen je 25. marta, a do tada je poginuo 1.351 ruski vojnik.

EU odobrila sedmi paket sankcija Rusiji

Savet Evropske unije odobrio je novi paket sankcija Rusiji, koji obuhvata delimični embargo na zlato, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviteru.

Rusko zlato će biti zabranjeno u Evropi, ali ovo je prilično simboličan korak, pošto EU još uvek ne kupuje poluge iz te zemlje.

Osim toga, ove nedelje je postalo poznato da će lične sankcije biti uvedene protiv više od 50 ljudi, a među njima je i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

SAD: Posle Krima, Rusija planira aneksiju još nekih delova Ukrajine

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da Rusija već planira da anektira velike delove ukrajinske teritorije.

Optužio je Moskvu da ima sličan scenario kao kada je je 2014. anektirala poluostrvo Krim posle referenduma.

Kirbi je rekao da Rusija postavlja nelegitimne proruske zvaničnike da upravljaju okupiranim regionima Ukrajine.

Novpostavljene „administracije“ bi zatim organizovale lokalne referendume o ulasku u sastav Rusije, verovatno već u septembru.

Kirbi je rekao da će Rusija koristiti rezltate „kako bi pokušala da opravda pripajanje suverene ukrajinske teritorije“.

Krim je pripojen Rusiji 2014. posle referenduma organizovanog na brzinu, koji međunarodna zajednica smatra nezakonitim, a na kojem su birači odlučili da se poluostrvo priključi Rusiji.

Slična glasanja koja se održavaju u drugim delovima Ukrajine bi skoro sigurno dovela do slične situacije, sa bilo kojim protivljenjem pridruživanju Rusiji u velikoj meri potisnuto.

Kirbi je rekao da „razotkriva“ ruske planove „kako bi svet znao da je svaka navodna aneksija s predumišljajem, nezakonita i nelegitimna“, i obećao da će dobiti brz odgovor od SAD i njihovih saveznika.

Oblasti koje su na meti aneksije su, prema tvrdnjama Amerike, Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk.

Medvedev preti Ukrajini

Ukrajina kao država bi mogla da nestane s mape „kao rezultat razvoja događaja“, objavio je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, na Telegram kanalu, javlja TASS.

Medvedev je, kako navodi TSSS, ocenio da je Ukrajina još 2014. „počela da da veruje da će NATO garantovati njenu bezbednost“

„Posle državnog udara 2014, Ukrajina je izgubila državnu nezavisnost i pala pod direktnu kontrolu kolektivnog Zapada i počela da veruje da će NATO garantovati njenu bezbednost“, naveo je Medvedev.

On je ocenio da bi „kao rezultat svih aktuelnih događaja“, moglo da se dogodi da Ukrajina „izgubi ono što je ostalo od njenog državnog suvereniteta i nestane sa mape sveta“.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]