Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Posle sukoba Srba sa pripadnicima KFOR-a na severu Kosova, napetosti su donekle splasle, SAD najavljuju kažnjavanje vlasti u Prištini zbog dosadašnjih poteza, a NATO šalje dodatne snage.
U opštinama gde su većinski narod, Srbi su nastavili proteste u sredu, pridodajući zahtevima i oslobađanje uhapšenih sunarodnika posle sukoba sa KFOR-om i Kosovskom policijom u Zvečanu pre dva dana.
Pripadnici KFOR-a su i oko zgrade opštine Zvečan, kao i ranije oko zgrade lokalne samouprave u Leposaviću, postavili bodljikavu žicu na koju Srbi stavljaju zastave Srbije, prenosi Kossev.
Više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a, međunarodne mirovne misije, povređeno je u sukobima u ponedeljak, 29. maja, a Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je da na Srbe iz vatrenog oružja pucala Kosovska policija i teško ranila 50-godišnjeg muškarca.
KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.
Srpsko stanovništvo, većinsko na severu Kosova, ne miri se sa odlukom Prištine da četiri opštine preuzmu četvorica gradonačelnika albanske nacionalnosti posle aprilskih izbora koje su Srbi masovno bojkotovali nezadovoljni celokupnim položajem.
Zapadne zemlje, koje su dozvolile održavanje takvih izbora, a koje Beograd ocenjuje kao potpuno nelegitimne, sada pokušavaju da diplomatskim putem nađu trajno rešenje za novu krizu na Kosovu i to samo dva meseca pošto je, uz posredovanje Evropske unije, obostrano usvojen plan normalizacije odnosa.
Pogledajte snimak sukoba u Zvečanu:
Iz Brisela je u utorak stigla poruka i Beogradu, odnosno Srbima na Kosovu i Prištini da se uzdrže od bilo kakvih nasilnih akcija.
„Bilo je mnogo nasilja. Trenutno imamo rat u Evropi i ne možemo da prihvatimo još jedan sukob“, rekao je Žozep Borelj, šef evropske diplomatije, na konferenciji za novinare u utorak.
Beograd i Priština se međusobno optužuju za eskalaciju nasilja.
Dok američki zvaničnici kažu da bi novi gradonačelnici trebalo da rade na nekim drugim mestima, a ne u zgradama lokalnih samouprava na severu Kosova, Ljuljzim Hetemi, novoizabrani predsednik opštine Leposavić, više od 48 sati je u kancelariji u tom mestu, prenosi Koha ditore.
Zgrada opštine Leposavić opasana je bodljikavom žicom, ispred su jake snage KFOR-a, a poslednja informacija je da međunarodne snage ne žele da ispune zahtev Srba da Hetemi ode.
Zapadne diplomate pokušavale su od ponedeljka, 29. maja da ubede vlasti u Prištini da povuku odluku o ulasku gradonačelnika u opštine gde većinski žive Srbi, ali kosovski premijer Aljbin Kurti za sada ne pokazuje volju da tako nešto i učini.
Dvojica od četvorice novih gradonačelnika, koji su na aprilskim izborima dobili tek nekoliko procenata glasova, najavili su da ipak neće dolaziti u kancelarije u Zvečanu i Zubinom Potoku.
Reč je o albanskim političarima iz redova Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.
Gradonačelnik Leposavića, koji je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, od ponedeljka je u zgradi opštine koju je KFOR okružio oklopnim vozilima i bodljikavom žicom.
Vlasti u Prištini negiraju odgovornost i tvrde da će novi gradonačelnici, koji su dobili tek nekoliko procenata glasova na izborima koje su Srbi masovno bojkotovali, raditi u interesu svih.
Pre desetak dana, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde živi najviše Srba, inauguracija novog predsednika tog dela opštine Erdena Atića prošla je bez incidenata.
Beograd je u petak, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom, a predsednik Srbije najavio je da će obići jedinice armije.
- Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
- Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
- KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
NATO šalje dodatne snage, Amerika sankcioniše Prištinu
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je da će poslati dodatnih 700 vojnika na Kosovo kako bi suzbio nasilje koje je izbilo na severu i pripremiti još jedan bataljon koji će poslati ukoliko to bude neophodno.
„NATO preduzima ovaj korak kako bi osigurao da Kfor ima snage i mogućnosti koje su mu potrebne da izvrši svoj mandat“, izjavio je Stoltenberg na konferenciji za štampu u Oslu nakon sastanka sa premijerom Norveške Jonasom Garom Storeom.
On je rekao da nasilje Kosovo, kao i ceo region, vraća korak unazad i izlaže evroatlantske aspiracije riziku.
Dodao je i da će snage NATO na Kosovu preduzeti sve neophodne korake kako bi osigurali bezbednost čitavog stanovništva.
„I Priština i Beograd moraju preduzeti konkretne korake kako bi deeskalirali situaciju i da se vrate daljem odgovornom ponašanju kao i da se vrate dijalogu koji je jedini način da se uspostavi dugotrajni mir.“
Džefri Hovenijer, ambasador SAD na Kosovu rekao je na sastanku sa novinarima u Prištini da je otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama „Difender Jurop 2023″ prva posledica za Vladu Kosova jer je odbacila pozive Vašingtona da ne eskalira situaciju na severu Kosova.
Amerika, moćni saveznik Prištine, kaže da su „snažno savetovali“ premijeru Aljbinu Kurtiju da promeni pravac delovanja, ali da je on to ignorisao.
Hovenijer je rekao da SAD razmatraju druge mere i da trenutno „nemaju entuzijazam“ da pomognu Kosovu u njegovim naporima da stekne šire međunarodno priznanje ili napredak ka članstvu u EU i NATO.
Pominju se i druge mere, među kojima zabrana odlaska zvaničnika sa Kosova u posetu Americi.
Čim su izbili incidenti u petak, 26. maja, američki državni sekretar SAD Entoni Blinken ukorio je vlasti u Prištini i upozorio je da će akcije u severnim opštinama imati posledice po bilateralne odnose.
Kurti: „Naivna izjava Blinkena“
Reagujući na izjavu Blinkena, Kurti ju je nazvao „naivnom i beskorisnom“.
Kurti je izrazio negodovanje ovom izjavom, nazvavši je „omekšavanjem“ za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći“, rekao je Kurti za Gardijan u utorak.
Kurti je rekao da je kasnije razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom SAD za Balkan.
Šef izvršne vlasti je rekao da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da gradonačelnike presele u druge objekte ili da rade od kuće, što je Kurti odbio.
„Ne možemo da imamo virtuelnog gradonačelnika, mi smo demokratska republika. Demokratska republika se ne može predati fašističkoj miliciji“, dodao je on.
Kakva je poruka Brisela?
Kosovo bi trebalo da obustavi policijske operacije oko zgrada opština na severu Kosova, rekao je Borelj u utorak na konferenciji za novinare.
Pozvao je i demonstrante da se povuku.
„Evropska unija osuđuje nasilje na severu Kosova. Ovo dovodi do opasne situacije. Razgovarao sam i sa premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tražio sam od obe strane da preduzmu mere za poboljšanje situacije.
„Kao prvi korak, očekujem od institucija Kosova da uklone policijske snage iz opštinskih zgrada na severu Kosova, a demonstrante da se smire“, rekao je Borelj.
Dodao je da EU očekuje od Beograda i Prištine da nastave dijalog i da se ulažu napori da se organizuje sastanak na visokom nivou.
Šta je rekao Vučić?
Posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da im je poručio da je „krajnje vreme da deo međunarodne zajednice napokon oštro, jasno i nedvosmisleno reaguje na politiku prištinskih institucija i da zaštiti Srbe od sve jačih pritisaka i brutalnog nasilja“.
U saopštenju, Vučić je od zemalja Kvinte koje, kako je naveo, imao najveći uticaj na Prištinu, da zatražio da zaštite Srbe, navodeći da je to preduslov za svaki dalji razgovor sa kosovskim vlastima.
„Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče snage i lične gradonačelnike sa severa Kosova. Srbi nikada neće prihvatiti njihovu okupaciju“, rekao je Vučić.
Izrazio je žaljenje zbog povređenih vojnika KFOR-a, ali je istakao da je mnogo veći broj Srba povređen, da je protiv njih korišćeno vatreno oružje i velika fizička sila, iako su od početka pružali nenasilan otpor.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti komunikaciju sa predstavnicima KFOR-a, odnosno NATO-a, u, kako je naveo, „najboljoj veri da se sačuva mir i stabilnost“.
Ambasadori zemalja Kvinte i šef delegacije EU u Srbiji izrazili su zabrinutost zbog eskalacije nasilja i napada na KFOR vojnike.
Zatražili su povratak dijalogu kako bi se postigao politički izlaz iz situacije, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.
Vučić je potom razgovarao sa ambasadorom Rusije, a na kraju i sa ambasadorkom Kine.
Prethodno su i predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, optužili Beograd i Vučića da su „naložili ekstremistima“ da izazovu napade i nasilje.
Kratko objašnjenje pozadine sukoba:
- Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama
- Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem
- Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije
- Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu
- Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije
- Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava
- Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a
- Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati
Šta se trenutno dešava?
U opštinama većinski nastanjenim Srbima, za sredu su najavljeni novi protesti.
Predstavnici srpskog stanovništva najavljuju još masovnija okupljanja, a novi zahtev je da dvojica Srba uhapšenih posle sukoba sa KFOR-om u Zvečanu odmah budu oslobođeni.
Srbi traže da se specijalne snage Kosovske policije povuku iz svih mesta na severu Kosova, kao i da novoizabrani predsednici četiri opštine albanske nacionalnosti, koje nazivaju lažnim gradonačelnicima, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava.
U zgradi opštine Leposavić više od 48 sati je Ljuljzim Hetemi, novoizabrani gradonačelnik.
Srbi traže da on napusti zgradu lokalne samouprave koja je opasana bodljikavom žicom i jakim snagama KFOR-a.
Koha ditore javlja da su ispred zgrade i vozila Kosovske policije, ali da novinari nisu videli pripadnike tih snaga.
Za sada nema naznaka da će KFOR udovoljiti zahtevima Srba da Hetemi napusti mesto.
Hetemi je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i jedan je od dvojice novoizabranih predsednika opština na severu Kosova.
Uz njega, i novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice Erden Atić je iz Kurtijeve stranke.
Koha ditore je u sredu ujutru objavila fotografiju gradonačelnika Zubinog Potoka Izmira Zećirija iz kancelarije zajednice u selu Čabra, jedinog sa albanskom većinom u opštini Zubin Potok.
Predsednici opština Zubin Potok i Zvečan su iz stranke Demokratska partija Kosova koju je predvodio Hašim Tači, koji u Hagu odgovara na optužbe o ratnim zločinima tokom sukoba na Kosovu krajem 1990-ih.
Portal Kossev prenosi da su radnici opštine Zubin Potok došli do opštine i saopštili da žele da uđu na radna mesta.
Ispred zgrade opštine u Zvečanu, pripadnici KFOR-a postavili su bodljikavu žicu, baš kao dan ranije ispred zgrade lokalne samouprave u Leposaviću.
Predsednik opštine Zvečan Iljir Peci potvrdio je da u utorak nije otišao u zgradu opštine, već da je sa saradnicima započeo posao u kancelariji u selu Lipe, gde je prošle nedelje i položio zakletvu.
Dodao je da je tako odlučio posle razgovora sa KFOR-om i Kosovskom policijom i da „veruje da će uskoro moći da rade iz zgrade opštine u Zvečanu“.
Koja policija sme da bude na severu Kosova?
Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, pitanje nadležnosti Kosovske policije regulisano je u tri tačke.
Sporazumom je predviđeno da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija.
Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije, piše u sporazumu.
Predviđeno je i postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severni deo Kosovske Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije.
Sastav Kosovske policije na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine, piše u tom sporazumu.
Međutim, Srbi su se u novembru 2022. godine povukli iz sastava Kosovske policije.
O time više pročitajte u posebnom tekstu.
Pitanje da li specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebalo da stigne voz sa natpisima „Kosovo je Srbija“.
Tada su pripadnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.
Aleksandar Vučić je tada rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer „jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice“.
Novi protest desničara u Beogradu
Nekoliko desetina ljudi okupilo se na poziv desničarskih organizacija ispred ambasade Nemačke u Beogradu.
Skup je, kako su naveli organizatori, organizovan u znak podrške Srbima na Kosovu.
Među okupljenima su bili poslanik Dveri u skupštini Srbije Borko Puškić, samostalni poslanik Aleksandar Jerković, kao i jedan od osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, istoričar Miloš Ković.
Deo okupljenih je i prethodne večeri organizovao protest u Beogradu, kada su blokirali saobraćaj na autoputu.
Šta se dešavalo na severu Kosova u ponedeljak?
U opštini Zvečan, na samo nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice, prošlog petka počeli su nemiri i sukobi Srba i pripadnika Kosovske policije, a u ponedeljak i sa pripadnicima KFOR-a.
Najmanje 52 demonstranta su povređena tokom sukoba u opštini Zvečan, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dok je KFOR saopštio da je 25 vojnika zadobilo povrede u ovim incidentima.
Vučić je optužio vojnike KFOR-a da nisu zaštitili Srbe na severu Kosova i nisu sprečili nelegalno i nasilno preuzimanje vlasti u opštinama sa srpskom većinom, iako su dali garancije da će to učiniti.
Kao glavnog krivca za sve što se dešava trenutno na Kosovu, Vučić je upro prstom u Kurtija.
Koliko je povređenih u KFOR-u?
Među pripadnicima KFOR-a najviše povređenih bilo je iz mađarskog i italijanskog kontingenta vojnika.
KFOR i zapadne zemlje oštro su osudile napade na pripadnike tih snaga, navodeći da su „bili mete neprovociranog napada i zadobili su traumatske povrede sa prelomima i opekotinama od eksplozije zapaljivih uređaja“, navodi se u saopštenju.
Prema saopštenju KFOR-a, ukupno je povređeno 30 njegovih pripadnika – 19 iz mađarskog kontingenta i 11 iz italijanskog.
Međunarodna mirovna misija navodi i da su trojica ranjeni iz vatrenog oružja, ali da povrede nisu opasne po život.
Neposredno pre incidenata u Zvečanu, Džefri Hovenijer, američki ambasador na Kosovu, razgovarao je u Prištini sa Kurtijem.
Hovenijer je pozvao je na deeskalaciju sukoba, osudio napad na KFOR, ali rekao i da izabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu Kosova „ne moraju svakako da rade u opštinskim objektima“.
Zašto su Srbi bojkotovali izbore?
Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.
Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.
Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.
Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.
Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.
Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.
Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
