Tekst je ažuriran 16. maja 2023.
Očuvanje starog paba na malom britanskom ostrvu, vraćanje zemlje u okvire Evropske unije i zahtev da se građanima Srbije ukinu turističke vize za ulazak u Veliku Britaniju – na sve ove teme britanski državljani onlajn peticijama su zahtevali od vlade u Londonu da nešto učini.
Poslednju od te tri na zvaničnom sajtu britanske vlade pokrenula je Mihaela Mitrović, inženjerka arhitekture i neuronaučnica, koja živi i radi u Londonu.
Ona je tražila da se državljanima Srbije dozvoli poseta do 90 dana bez viza, kao i za zemlje Šengena (čiji Britanija nije deo), što je do sada potpisom podržalo nešto više 12.700 ljudi (podatak od sredine maja).
Međutim, mesec dana po podnošenju peticije, britanska vlada je odgovorila da trenutno nije u planu menjanje viznih uslova za državljane Srbije.
Uz objašnjenje da je vizni sistem „važan deo obezbeđenja britanske granice i efikasno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala“, Velika Britanija će nastaviti da redovno preispituje vlastiti vizni sistem kako bi se osiguralo da nastavi da radi u nacionalnom interesu.
Svi posetioci Ujedinjenog Kraljevstva, kao i državljani Srbije, procenjuju se u skladu sa objavljenim imigracionim pravilima.
- Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
- Pošta Srbije izdala filatelističku marku u čast 100 godina BBC-ja
- Čedomilj Mijatović: Zaboravljeni viktorijanac među Srbima
- Milunka Savić i Flora Sands – žene koje su zajedno ratovale za Srbiju
Prema britanskom zakonu, ako peticija dostigne 10.000 potpisa vlada mora da reaguje na nju, a posle 100.000 potpisa biće razmotrena za debatu u parlamentu.
Mogu da je potpišu državljani Britanije, kao i svi sa boravišnom dozvolom u toj zemlji.
Kristina Leston-Bandeira, profesorka Škole politike i međunarodnih studija na Univerzitetu u Lidsu, peticije naziva „još jednim oruđem političkih kampanja“.
„Efikasan su način za građane da utiču na kreiranje politika i druge odluke, ali ne dovode nužno do trenutnog rezultata“, navodi Leston-Bandeira za BBC na srpskom.
„Politika i političke promene ne funkcionišu na taj način – potrebno je vreme i ta promena je obično rezultat dugih kampanja.“
Peticiju Mihaele Mitrović je podržao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je ipak naveo da nije siguran kakav će efekat ona postići.
Isto pitanje je, dodaje, pokretao i od 2008. do 2014. godine, kada je takođe bio ministar spoljnih poslova, ali „nikada nije naišla na veliko razumevanje“ Velike Britanije.
Denis Kif, bivši britanski ambasador, izjavio je 2019. u intervjuu za BBC na srpskom da „ne vidi bilo kakve izglede da će Britanija menjati viznu politiku“.
Na sajtu britanske vlade od 2015. bilo je nešto više od 45.000 peticija, od kojih je 35.000 je odbijeno – odgovor britanske vlade trenutno čeka 14 peticija, a debatu u parlamentu 15.
Među najpoznatijima su peticija za ostanak Britanije u EU (6.000.000 potpisa) iz 2019. i za to da se bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu ne omogući službena poseta Britaniji (nešto manje od 1.800.000 potpisa) iz 2017 – obe neuspešne.
O peticijama u Britaniji
Odmah po dolasku na sajt za peticije britanske vlade, u odseku popularno, na udarnom mestu – Srbija.
Tu je i mapa na kojoj se vide okruzi odakle je stigao svaki potpis.
Najviše iz Londona i okoline, poneki iz Oksforda, Kembridža, Birmingema i Edinburga.
Put iz Srbije do tih i svih drugih mesta u Britaniji prilično je dug čak i pre nego što se na njega krene – procedura dobijanja vize traje nekoliko nedelja, a sve košta više od 100 evra (100 funti).
„Verujemo da su trenutni zahtevi za vize nepotrebni, skupi, nepravedni i neopravdani“, navodi se u peticiji.
Trenutni vizni sistem, dodaju, ne odgovara ni „turistima, ni ljudima sa prijateljima i porodicom iz Srbije“, a koji svi donose novac u Veliku Britaniju.
Među njima je upravo Mihaela Mitrović, koja u Londonu živi od 2013. godine.
Prijatelji i porodica je, kako navodi, posećuju „retko ili nikada“.
„Znam da nije apsolutno nije jednostavno promeniti stvari, ali je mnogo komplikovanije ništa ne preduzeti“, rekla je Mitrović za BBC nekoliko dana po pokretanju peticije.
Tu se, izjavila je ranije za Danas, vodila izrekom „ako je najbolji momenat za sadnju drveta pre 10 godina, drugi najbolji je danas“.
Jedan od načina na koji građani u britanskom političkom sistemu, pored izbora, mogu da utiču na politiku jeste direktno obraćanje predstavniku njihovog okruga u parlamentu.
Britanija je podeljena na 650 izbornih jedinica, koliko ima poslanika u Donjem domu parlamenta.
Drugi su peticije, za koje postoji zvanična procedura na sajtu britanskog parlamenta, u okviru kog postoji i Komisija nadležna za njihovo razmatranje.
„Najefikasniji sistemi peticija su oni koji su direktno povezani sa političkom institucijom“, objašnjava Leston-Bandeira, autorka teksta o efikasnosti peticija.
„To je zato što osigurava da kreatori politike (u ovom slučaju poslanici) direktno razmatraju pitanja o kojima građani govore.“
Jedna peticija traje šest meseci, a da bi zvanično bila podneta na početku mora da ima najmanje pet potpisa.
Leston-Bandeira ističe da su one pre svega dobar način za podizanje svesti o nekom pitanju ili problemu, kao i za pokazivanje nezadovoljstva.
Pretvaranje tih zahteva u zvaničnu politiku, smatra, ipak ostaje predmet „uobičajenih političkih procesa“, za koje kaže da su „dugi i neuredni“.
Da bi do tih promena došlo, navodi, neophodne su „duge i zamršene kampanje, kombinovane sa trenucima pravovremenog vršenja pritiska“.
„Kao što znamo, veoma je retko da se promena neke politike desi brzo“, navela je ona 2017. godine u tekstu „Koja je poenta peticija u britanskom sistemu“, objavljenom na sajtu Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE).
Tramp, hrana za decu, pab
Kada je Donald Tramp 2017. godine krenuo na put u London, mnogi time nisu bili zadovoljni.
U peticiji su naveli da bi mu trebalo dozvoliti da uđe u zemlju, ali ne i da dođe u zvaničnu posetu, zato što će to „osramotiti britansku kraljicu“.
O tome se potom debatovalo u britanskom parlamentu.
Zaključak vlade je bio da „predsedniku Sjedinjenih Država treba pružiti punu ljubaznost državne posete“, kao i da se „raduju što će mu poželeti dobrodošlicu“.
Uprkos 1.863.708 potpisa koji bili protiv toga.
Na sajtu britanske vlade jedna od najpopularnijih je i „ukinimo siromaštvo dece – nijedno dete ne bi trebalo da bude gladno“ iz 2020, sa nešto više od 1,1 milion potpisa.
Njome se, između ostalog, tražio širi pristup besplatnim školskim obrocima, kao i obezbeđivanje obroka i aktivnosti tokom praznika, kada nema škole.
Epidemija korona virusa, kako navode, imala je veliki uticaj na sve, ali deca ne bi trebalo da ispaštaju zbog toga.
Iako tada nisu ispunjeni svi zahtevi, vlada je u odgovoru najavila sveobuhvatan paket podrške za pomoć porodicama tokom zimskih meseci, dodatna sredstva narodnim kuhinjama, kao i veću podršku trudnicama i roditeljima sa niskim primanjima.
Prošle godine, veliku pažnju izazvala je peticija za donošenje Grejsinog zakona, kojim bi se pružila veća podrška žrtvama uhođenja.
Reč je o zakonu nazvanom po 23-godišnjoj Grejsi Spinks, koju je 2021. prvo dugo uhodio, a potom i ubio 35-godišnji Majkl Selers.
Peticiju su 2021. pokrenuli i učenici malog mesta u Norfolku, oblasti na istoku zemlje, tražeći biciklističku traku na ulici ispred njihove škole, kao i „bezbednije i manje zagađeno selo“.
Lokalne vlasti su tada navele da je podnet zahtev više sredstava, kako bi imali novca da naprave biciklističku traku.
Medijima je te godine bila zanimljiva i peticija za očuvanje jednog paba starog 300 godina na Pil ostrvu, gde postoje tri kuće i ruševine zamka iz 14. veka.
Pab je zatvoren tokom epidemije korona virusa, pa su meštani potpisima tražili ponovno otvaranje, navodeći da je reč o „srcu života na tom ostrvu“.
Pogledajte video: Ko je Riši Sunak, novi premijer Velike Britanije
Kako da peticije uspeju?
Postoji nekoliko važnih stavki, navodi profesorka Leston-Bandeira.
„Peticije koje će najverovatnije dovesti do promena su one koje se bave konkretnim pitanjima i koje imaju višestranačku privlačnost“, kaže.
„Malo je verovatno da će peticije koje su opšte i izrazito partijske prirode dovesti do velikih promena.“
Jedan od ključnih faktora za uspeh, dodaje, jeste i dobro osmišljena kampanja, koja povećava vidljivost peticije.
„To je važan faktor za prikupljanje više potpisa, ali i za to da im političari posvete više pažnje“, navodi profesorka Univerziteta u Lidsu.
„Na kraju, verovatnije je i da će peticije dovesti do promena ako su povezane sa političkom institucijom, kao što je slučaj sa zvaničnim sistemom peticija parlamenta.“
Mitrović za to vreme čeka da njena peticija pre svega dođe do tih 10.000 potpisa, što naziva ključnim trenutkom.
Ona tada, kako kaže, „prestaje da bude peticija i postaje diplomatska inicijativa“, a očekuje i „da će se momentalno otvoriti i diplomatski dijalog“.
Ima i ugovorene sastanke sa tamošnjim političarima, dodaje.
Do sada je dala i nekoliko intervjua za srpske medije, a veliki deo kampanje po samom pokretanju peticije odradila je na društvenim mrežama.
„Slala sam svim prijateljima, tražila im da šeruju čak i ako misle da ne znaju nikoga iz Velike Britanije… Čudni su ti putevi socijalnih medija, nikad se ne zna do koga će doći.
„Izgleda da me dosta ljudi poslušalo.“
U toku procesa je, kako kaže, saznala da postoji mnogo više razloga zbog čega ljudi potpisuju njenu peticiju nego što je zamišljala.
„Pre svega sam razmišljala o naučnoj, umetničkoj i stručnoj razmeni – tri meseca turističke posete znači i razmenu znanja, posetu konferencijama, muzejima i univerzitetima, što me pre svega raduje kao naučnicu“, navodi.
Tu je i pitanje kontakta sa porodicom i prijateljima, dodaje odmah.
„U toku procesa sam saznala i da je mnogo ljudi iz Britanije koji su žrtve ovog sistema, jer porodice njihovih supružnika koji su iz Srbije često ne mogu da dođu u posetu.“
Na pitanje misli li da će njena peticija zaista nešto promeniti, Mitrović ne gubi nadu.
Ukoliko prvi odgovor ne bude ne, ističe, imperativ će biti doći do 100.000 potpisa.
„Peticije su jedan od načina kako da Vlada obrati pažnju na neki problem.
„Srbija je mala zemlja, ovde nema više od 100.000 naših ljudi, što je i naša snaga – ukidanjem viza ne bi došlo do problema – tako da bi obraćanje pažnje Vlade premijera Rišija Sunaka bila velika stvar za jednu malu državu.
„I zato bih rekla da je peticija moćna stvar.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
