Šta se dobije spajanjem Kikinde, Velike Britanije i izvorne muzike Balkana?

Odgovor na ovu pitalicu je sasvim jednostavan: Tamara Topalović Kezz na jednom od najpoznatijih evropskih festivala, legendarnom Glastonberiju, kao prva izvođačica iz Srbije.

„Taj nastup mi iskreno znači mnogo jer se ne bavim komercijalnom muzikom, već težim da to iz mene bude što iskrenije.

„Uvek sam verovala da takva muzika može da dođe do pravih ljudi“, govori Kezz za BBC na srpskom.

Njen spoj elektronskog zvuka i tradicionalnih melodija sa ovih prostora, uz karakteristično, stilizovano etno pevanje, posetioci „najvećeg muzičkog festivala na zelenoj površini u svetu“ moći će da čuju 21. i 23. juna.

Glastonberi se održava od 1970, sa prekidima, u Piltonu, na jugozapadu Engleske.

Ove godine će, od 21. do 25. juna, između ostalog, tamo nastupiti Elton Džon, Lana Del Rej, Fetboj Slim, Guns N’ Roses, Arctic Monkeys, Queens of the Stone Age i Maneskin.

Od Beograda preko Poljske do Glastonberija

Muzika srpske producentkinje, kompozitorke i izvođačice umetničkog imena Kezz, koja danas živi u Ljubljani, proputovala je pola Evrope kako bi stigla do Glastonberija.

Početna stanica bio je Beograd, gde se na jednoj muzičkoj konferenciji 2017. obreo poljski menadžer Mačej Madejski i nabavio njen album prvenac „Kezz“.

Vremenom je njena muzika stigla na alternativne internet radio stanice u Poljskoj, a neke pesme čak i do vrha top-lista.

„Stalno postoji neko interesovanje, više ljudi je probalo da me dovede tamo, ali nikada nije uspelo.

„A i kod mene postoji ljubav prema poljskoj muzici“, kaže rođena Kikinđanka.

Prošle godine je trebalo da nastupi u ovoj srednjoevropskoj zemlji, ali je Madejski javio da nisu odobrena sredstva za projekat.

Umesto nastupa u Poznanju, dobila je ponudu koja se ne odbija.

„Nisam se uopšte nadala, bilo mi je čudno, pa sam ga ponovo pitala – Glastonberi?“, priča Kezz kroz osmeh u video razgovoru iz stana u Ljubljani, gde živi sa mužem i detetom.

Tamara će nastupiti sama 21. juna na Toad Hall bini, a dva dana kasnije, na istom mestu, zajedno sa ILÆY, turskom umetnicom koja živi u Pragu.

„Sada razvijamo zajednički set, pa pravimo zanimljive izvorne kombinacije.

„Na primer ona pesma Ruse kose curo imaš, postoji i na turskom, i onda smo uradile kao novu stvar, to će biti interesantno, verovatno ćemo posle i da izdamo“, dodaje 33-godišnja Kezz.

Kaže da o samom nastupu nije previše razmišljala, već se usredsredila „na muziku, da što bolje zvuči“.

„Planiram da izvedem stvari sa novog albuma Elektroizvorika, objavljenog krajem 2022. jer se to pokazalo najzanimljivije strancima, da kroz muziku upoznaju kulturu naroda“, kaže ona.

Nada se da će ubuduće i drugi muzičari sa Balkana nastupati na Glastonberiju, gde je do sada zapaženiji nastup iz regiona imala bosanskohercegovačka grupa Dubioza kolektiv.

„Znam da mnogi muzičari o tome sanjaju, a ja iskreno nisam zamišljala sebe tamo, ali kada se desilo, nekako je bilo – to je to.

„To je nešto što mi je trebalo, da ipak dobijem fidbek, da to što radim, ipak može da prođe ok“, naglašava Tamara.

‘U se i u svoje kljuse’

Kezz je do sada objavila tri solo albuma – prvi, istoimeni 2017, a potom i Svetla me miluju 2021. i prošlogodišnji Elektroizvorika.

„Sve sama radim osim masteringa (poslednja faza produkcije) jer i meni godi da imam dodatno mišljenje, neke sveže uši koje mogu da mi skrenu pažnju da se nešto dotera jer te često muzika okupira i više ne znaš ni sam da li si previše naviknut na taj zvuk“, objašnjava.

Inspiracija za pesme stalno navire, baš kao i ideje koje beleži u telefon, a zatim ih razvija u pesmu.

„Sve kreće od klavijature i pevanja, ali sam se u poslednje vreme više usmerila na ritam što je verovatno posledica didžejinga„, dodaje Tamara koja pored koncerata, nastupa i u klubovima u svojevrsnoj hibridnoj varijanti gde kombinuje di-džej set i živo izvođenje, uz pevanje.

Na pesmama radi svakodnevno, „bez izuzetka i potpuno posvećeno“, od osam sati ujutru, do tri poslepodne, dok je njen dvoipogodišnji sin u vrtiću.

Od roka i rega do etno elektronike

Tamara je već sa devet godina u rodnoj Kikindi imala prvi pevački nastup.

Flautu i klavir je učila u nižoj muzičkoj školi, dok je u srednjoškolskim rok bendovima svirala klavijaturu i pevala.

Uporedo sa studijama istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, upisala je 2008. i muzičku školu „Mokranjac“, solo pevanje kod profesorke Anđelke Obradović.

„U prvoj generaciji je bila Bebi Dol, a ja u poslednjoj“, dodaje Tamara uz osmeh.

Kaže da je otvorena rekla profesorki da je „ne zanima opersko pevanje, i da želi da nauči tehniku“ što je ona razumela.

Istovremeno je pevala u narodnom orkestru i u kruševačkom rege bendu Zaa, isprva sa koleginicom Milenom Damnjanović, sada operskom divom, a onda sa Sanjom Vučić, dvostrukom predstavnicom Srbije na Pesmi Evrovizije.

„Volela sam taj bend i pre nego što sam pevala u njemu, ali nije to ono što meni 100 odsto leži.

„Probala sam i malo da ga otvorim drugim stvarima, pa smo obradili jednu izvornu pesmu u dab fazonu, što je super zvučalo, ali su bili jako odbojni ka pevanju na srpskom i meni se činilo da bolje da krenem u nekom drugom smeru“, objašnjava muzičarka.

Solo karijeru pod imenom Kezz, što je nadimak koji je dobila zbog karakterističnog osmeha, započela je 2014. objavivši prvi singl Moma.

Tom autorskom pesmom je nagovestila kojom muzičkom putanjom će se nadalje kretati, spajajući moderno i tradicionalno uz instrumentalnu podlogu koja se mahom oslanja na elektronske tonove i pevanje u izvornom, etno ruhu.

Tada je, kaže, nastala i prva veza sa Velikom Britanijom jer je pesmu poslala na konkurs londonske izdavačke kuće World Music Network gde se našla među tri najbolje.

Vasilisa, Reks Ilusivi i Milan Mladenović

Pored autorskih stvari koje se oslanjaju na ovdašnju izvornu muziku, Tamara obrađuje i etno pesme različitih balkanskih naroda.

Album Elektroizvorika posvećen je u potpunosti tradicionalnoj muzici Balkana, pa su se tako na listi, uz srpske, našle i makedonske, bugarske, albanske, bosanske i romske etno numere.

Neke od njih nije birala sama, poput kompozicije Ajde Jano, koju je uradila za film i video instalaciju Dosta, dosta (Genug, genug) berlinske umetnice Julije Novaček, ili Aj, čija frula, za projekat posvećen „memorijalu stradanja jugoslovenskih interniraca u (nacističkom) logoru Beisfjord u Norveškoj“.

„Izvorna muzika je bila deo mog odrastanja.

„Deda je jako voleo, on me je učio prve izvorne pesme da pevam, sevdalinke, kojih se i dan danas sećam, a i roditelji su slušali“, objašnjava Tamara.

Međutim, kao prekretnicu navodi trenutak kada je prvi put čula muziku Brankice Vasić Vasilise, ugledne srpske vokalne umetnice, koja ju je oduševila.

„Pokušavajući da pevam njene pesme, izašao je glas za koji sam mislila da je moj pravi, sa kojim se najbolje osećam kada pevam te izvorne pesme.

„I čini mi se da tu jedino uspem da ne razmišljam o pevanju, nekako više pustim emociju i na kraju bude smislenije“, objašnjava muzičarka.

Upoznale su se, kaže, sasvim slučajno, u hodniku srednje muzičke škole.

Kada je Vasilisa pozvala da sledećeg dana dođe u Radio Beograd da je „čuje“, zapevala je makedonsku pesmu So maki sum se rodila.

„Rekla mi je: ‘Uvek sam želela tako da pevam ovu pesmu'“, emotivno prepričava Tamara.

Kaže da je od Vasilise potom naučila razne tehnike i melizme – karakteristične vokalne ukrase, što je razumela kao „prenos nasleđa“.

Ova kompozicija je i na aktuelnom albumu, čije pesme, dodaje, pojedini strani di-džejevi uživo obrađuju i o tome je obaveštavaju, posebno oni sa balkanskim korenima.

„Meni je baš to bila ideja – da ljudima koji slušaju elektroniku približim tradicionalnu muziku i obratno“, dodaje.

Iako je njen prepoznatljivi stil publika prihvatila, isprva nije bila sigurna da li je mudro obrađivati izvorne pesme i često se pitala „da li je to možda nekome smešno“.

Uz prijatelje, potporu i potvrdu pronašla je u radu prerano preminulog Mitra Subotića Sube, novosadskog novotalasnog producenta poznatijeg kao Rex Ilusivii, naročito u njegovoj ploči The Moon Cage.

„Bila je to prva ploča koju sam kupila još pre nego što sam počela da vrtim i čini mi se da je najviše uticala na mene, u smislu nekog odobrenja, kao neki znak da je to dobar smer“, ističe Tamara.

Veliki uticaj na nju je tokom srednjoškolskih dana imala i grupa Ekatarina Velika (EKV) Milana Mladenovića, Subinog prijatelja i kolege sa muzičkog projekta Angel’s Breath.

Tada je, kaže, u rodnoj Kikindi svirala u bendu koji je obrađivao njihove pesme.

„Ta poezija Milana Mladenovića, ali još više njegova ličnost i stavovi su me dosta inspirisali – da ti možeš da sačuvaš svoj integritet, da ne moraš da se predaš nekim očekivanim stvarima i nečemu što misliš da nisi“, dodaje Tamara.

Na Tamarinom repertoaru su, između ostalog, i bugarske izvorne pesme, za koje se zainteresovala nastupajući na jednom internacionalnom festivalu folklora.

A tu je i jedna albanska – Jarnane, koju je čula vozeći se na nastup u Tirani, glavni grad Albanije, i na licu mesta obradila.

„Ceo taj nastup je bio interesantan, naročito kada sam izvela tu njihovu tradicionalnu pesmu, odlično su odreagovali“, priseća se Kezz.

Na taj način njene obrade „spajaju ljude“ i pojedinima otkrivaju delove vlastite kulture, kao na primer u Severnoj Makedoniji gde joj je jednom prilikom nekoliko mladih ljudi reklo da „nikada nisu čuli te njihove pesme“.

„Bukvalno mi se nekad čini da podsećam ljude na nešto što nisu ni znali da su zaboravili, kroz šalu, ali ima i istine“, dodaje.

Tamara pred publiku izlazi sama, a koju opremu za rad će sa sobom poneti zavisi od nastupa.

„Nekada se pretrpam što može da bude naporno ako nemaš nekog da ide sa tobom na nastupe.

„Tako mi se dešavalo, kada sam nosila veliku klavijaturu, da mi dođe da je bacim negde“, priseća se kroz osmeh.

Život u Ljubljani

Tamara Topalović je Srbiju zamenila Slovenijom u prvoj polovini 2020, na početku pandemije korona virusa, kada je njen suprug dobio posao u Ljubljani.

Nedugo potom je postala majka, te je promenila stil života u potpunosti, zbog čega nije stigla da upozna „sva lica Ljubljane“.

„Poznajem to jedno – uslove za odgajanje dece“, kaže Tamara.

Bio je to i glavni razlog preseljenja jer ni ona, ni muž, „sebe nisu videli da odgajaju decu u Beogradu“, gde su prethodno živeli.

Međutim, Ljubljana je „malo, a prezasićeno tržište“ i za razliku od glavnog grada Srbije, „ne možeš svake nedelje da nastupaš na drugom mestu, već maksimalno jednom mesečno“.

„Ali za sada nam je ovde ok.“

Dalji planovi

Kezz od nastupa na Glastonberiju očekuje – umrežavanje.

„Samo me to sada interesuje, ne zanosim se i znam kako stvari funkcionišu, samo je bitno napraviti dobre kontakte, sve se na kraju svodi na to“, naglašava.

Po povratku planira da realizuje neke stare zamisli, na primer da pojedine pesme sa prethodnih izdanja snimi sa bendom, a volela bi da održi i jedan akapela koncert.

Takođe namerava uskoro da se posveti projektu elektronske produkcije „žanrovski nešto ekstremnijeg“ koji još uvek ne zna kako će potpisati.

„Volela bih da ne zbunim ljude koji već prate Kezz, a opet da nekako znaju da sam to ja“, dodaje.

Do kraja godine je u planu još jedan elektro-etno-pop album koji je nedavno najavila singlom Ne daj se, kao i samostalni koncerti, di-džej setovi, novi materijal i nastupi Tijamare – muzičkog projekta sa sestrom Tijanom.

„Ali nemam poriv da sebe namećem, meni je uvek bila muzika glavna i oko toga mi se sve vrti“, zaključuje skromno Kezz.

Od keja Vardara do planine Vodno – koja su omiljena mesta mlade makedonske umetnice?

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)

Tamara Topalović Kezz: Od koncertnih sala i klupskih bina, do Glastonberija, najvećeg britanskog festivala