Postoje ratovi u kojima zaraćene strane pucaju jedna na drugu, a postoje i informacioni ratovi, a zemlje se bore na oba fronta.
Za nas ostale, to može da oteža utvrđivanje činjenica.
Ali, iako je to tačno, u ovom ratu, kao i u svakom drugom važno je zapamtiti da Rusija ima dugu istoriju punu laži i dezinformacija.
To je dokazuju i dva velika incidenta u protekloj deceniji, obaranje malezijskog aviona MH17 iznad Donbasa i trovanje Nonovičokom u Solsberiju.
- Moskva i Kijev se međusobno optužuju za rušenje ruskog aviona sa ukrajinskim zarobljenicima
- Stanovnici ruskog Belgoroda: „A gde da se sklonimo od bombi?“
- Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
Čak je i invazija na Ukrajinu pokrenuta na osnovu neistinih informacija: lažnoj tvrdnji da „nacistički“ kijevski režim ugrožava ljude koji govore ruski jezik i da postoji opasnost od „genocida“.
To ne znači da je svaka reč ruskog Ministarstva odbrane i Kremlja neistinita ili političara i državnih medija.
Ali često jesu u pitanju neistine, te ih treba pažljivo proveriti.
Ovog puta, prvi izveštaji o padu transportnog aviona iljušin (Il-76) pojavili su se u ruskim državnim novinskim agencijama.
Oni su citirali Ministarstvo odbrane u Moskvi, tvrdeći da je desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika bilo u avionu, na putu za razmenu sa zatočenim ruskim vojnicima.
Kijev to nije potvrdio, a iz Rusije nije bilo dokaza.
Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, izjavio je da se „Moskva se igra životima ukrajinskih zatvorenika“, zahtevajući međunarodnu istragu.
Iz Kremlja je odgovoreno da je Kijev odgovoran za obaranje aviona, nazivajući ga „varvarskim činom“.
Pogledajte snimak pada aviona iljušin:
Andrej Kartapolov, ruski poslanik je izjavio da je Ukrajina možda koristila američku raketu iz sistema Pejtriot da pogodi avion.
To bi značilo da je korišćeno oružje koje je isporučio Zapad – tvrdnja, za koju još nema dokaza koji bi je potkrepili.
Iako su te tvrdnje postajale sve glasnije i širile se svetom, iz Ukrajine i dalje nemju komentar.
Buka iz Rusije je neizbežno ispunila tišinu.
U Kijevu su se mogle čuti glasine da je za danas bila planirana razmena zarobljenika, ali to još nije zvanično potvrđeno.
Sve koje smo zvali za potvrdu rekli su nam „ne još“, ili „proveravamo informacije“ ili „sačekaj“.
Osam sati bez potvrde.
To nije zaustavilo spekulacije iz Rusije, kao ni tvrdnje da je Ukrajina namerno ubila sopstvene vojnike.
Navodno obrazloženje je toliko izokrenuto da ga ne vredi ponavljati.
Odbacivanje takvog razgovora ne znači odbacivanje činjenice da je Ukrajina napravila strašnu grešku.
Na kraju krajeva, znamo da se avion srušio i da je Ukrajina osposobljena da ga sruši.
Sajt Ukrajinska pravda citirala je neimenovani izvor iz oružanih snaga da su to „oni uradili“ i da je avion nosio ruske rakete S-300.
Drugim rečima, uspešno obavljena misija.
To je kasnije demantovano, uz dodatak da izvor potvrđen.
Onda smo tokom večeri konačno dobili dva zvanična saopštenja.
Pristigli su iz Generalštaba i ukrajinske vojne obaveštajne službe i zajedno predstavljaju priznanje da je Ukrajina možda oborila avion, iako to direktno nije rečeno.
Iz Ukrajine ističu da nema pouzdanih informacija o tome ko je bio u avionu.
Ali je potvrđeno da je razmena zatvorenika planirana za sredu i da se nije dogodila.
Rečeno je i da iz Rusije obično daju prethodne informacije o ruti i transportu koji će se koristiti za razmenu, kako bi bili sigurni da su bezbedni.
Ovog puta, tvrde iz Ukrajine, nije bilo toga.
Saopštenje Generalštaba predstavljalo je opravdanje za obaranje tog aviona, ali bez potvrde ko je to uradio.
Rusija je u poslednje vreme pojačala raketne napade iz Belgoroda, posebno na Harkov gde je ubila i ranila desetine civila.
Transportni avioni, poput onog koji se srušio u sredu ujutru dostavljaju oružje koje se potom šalje preko granice.
Tako da postoje neki odgovori, ali su više nagoveštaji i tvrdnje.
Mnogo je više pitanja.
Još ne možemo da budemo sigurni ko ili šta je bilo u avionu koji je pao.
Ne znamo koliko toga zvaničnici u Kijevu možda već znaju, ali ne govore.
Ako je u transportnom avionu bilo ukrajinskih vojnika, onda će Rusija na kraju morati da da dokaz, a iz Ukrajine će morati da daju potpunije odgovore.
Mnogo je porodica u ovoj zemlji čiji su bližnji ratni zarobljenici i mnogi čekaju i brinu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
