Rusija je u ratu preusmerila veći deo pažnje na istočnu Ukrajinu, nakon niza vojnih neuspeha, naročito oko glavnog grada Kijeva. Ovaj pritisak na oblast poznatu kao Donbas mogao bi da nagovesti produžavanje sukoba, kažu Sjedinjene Američke Države.
Šta je potrebno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da može da proglasi svoj cilj „oslobođenja“ starog industrijskog srca Ukrajine i da li je on uopšte moguć?
Ruske snage već su izazvale humanitarnu katastrofu na istoku, pretvorivši Marijupolj u ruševine, ali nisu uspele da poraze ukrajinsku vojsku.
Upozoravajući na novu ofanzivu na istok, predsednik Vladimir Zelenski se zarekao: „Borićemo se za svaki metar naše zemlje.“
Ukrajina je već rasporedila najbolje obučene snage na istok zbog osmogodišnjeg rata sa pro-ruskim separatistima.
Veruje se da su one pretrpele teške gubitke, ali i dalje pružaju veliki otpor ruskoj invaziji.
- Šta hoće Putin i da li će Rusija okončati rat
- Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
Šta je Donbas?
Kad predsednik Putin pominje Donbas, on govori o staroj ukrajinskoj rudarskoj oblasti sa brojnim čeličanama.
Ali zapravo misli na dva velika istočna regiona, Lugansk i Donjeck, koji se protežu od oboda Marijupolja na jugu sve do severne granice zemlje.
„Ključno je što ga Kremlj smatra delom Ukrajine u kom se govori ruski i koji je više Rusija nego Ukrajina“, kaže Sem Kreni-Evans sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
U ovim oblastima možda se zaista većinski govori ruski, ali one više nisu proruski nastrojene.
„Marijupolj je bio jedan od najproruskijih gradova u Ukrajini i sravniti ga sa zemljom bilo je van svakog razuma“, kaže specijalista za odbranu Konrad Muzika, šef Rohan Konsaltinga.
Prošle nedelje, Moskva je rekla da je ruska vojska preuzela kontrolu nad 93 odsto teritorije Luganske oblasti i 54 odsto u oblasti Donjeck.
Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku vojsku na istoku.
One su zauzele Izjum – strateški grad na putu između drugog najvećeg grada u Ukrajini Harkova i separatističkih oblasti – i bombardovale su niz gradova u Lugansku, među kojima Rubižne, Lisičansk, Popasnu i Severodonjeck, uništivši stambene blokove i ubijajući civile u njihovim domovima.
Gradovi koji se sada nalaze na ruskom nišanu već su iskusili višegodišnji rat od 2014. godine i jedva da prođe novi dan bez nekog smrtonosnog napada.
Civili se iseljavaju pred početak ruskog prodora.
Lokalni lider Sergej Hajdaj rekao je da je 20 dece u četvrtak odvedeno na sigurno iz podruma vrtića u Lisičansku, a da je nekih 200 civila ukrcano u autobuse u Severodonjecku.
Oni su se uputili u zapadnu Ukrajinu bez ičega, rekao je Hajdaj, ali su makar živi.
Marina Agafonova (27) je pobegla iz porodičnog doma u Lisičansku početkom ove nedelje.
Ona je rekla da su početkom rata ruske snage uzele na metu obode grada, ali su u poslednje vreme počele da gađaju centar.
„Napadali su bolnice i stambene zgrade. Nema grejanja i nema struje. Moji roditelji su još tamo.“
Ukrajinske snage tamo i dalje istrajavaju u velikom broju, rekla je ona za BBC: „Ne dozvoljavaju Rusima da zauzmu grad.“
Sledeći cilj Rusije biće da pođe na jug kako bi okupirala Slovjansk, grad od 125.000 stanovnika koji je već iskusio rat iz prve ruke kad su ga zauzele proruske snage 2014. godine, pre nego što je povraćen.
- Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
- Svedoci užasa u Marijupolju: „Ljudi su padali i umirali na moje oči“
Zašto Putin želi kontrolu nad Donbasom
Ruski lider uporno iznosi neosnovane optužbe da je Ukrajina izvršila genocid na istoku.
Kad je izbio rat, dve trećine istočnih regiona bilo je u ukrajinskim rukama.
Ostatak je bio pod kontrolom separatista, koji su stvorili pro-ruske državice u ratu koji je započeo pre osam godina.
Ako bi Rusija osvojila oba velika regiona, onda bi njen sledeći korak bio da i njih anektira, kao što je to uradila sa Krimom 2014. godine.
Pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu, Putin je u celosti priznao dva istočna regiona kao nezavisna od Ukrajine.
Ruski marionetski lider u Lugansku već je govorio o referendumu u „bliskoj budućnosti“, mada je čak i sama ideja o nameštenom glasanju u ratnoj zoni apsurdna.
„Zastrašujuća“ egzistencija u separatističkom Lugansku
Život pod kontrolom proruskih separatista je mirniji, mada su separatističke vlasti optužile ukrajinske snage za granatiranje stambenih zgrada i ubijanje civila.
Zvaničnici u Donjecku tvrde da je od sredine februara poginulo 72 civila.
Jedna žena u Lugansku koja je želela da ostane anonimna za BBC je rekla da je videla mnogo ruskih oklopnih vozila u gradu i da u njemu trenutno vlada atmosfera straha i opreza.
„Plašim se – prosto je zastrašujuće“, rekla je ona.
Vojno sposobni muškarci moraju da se pridruže lokalnim paravojnim formacijama tako da je svako ko je izbegao regrutaciju trenutno u bekstvu, objasnila je ona.
„Mobilišu ljude na ulici, hvatajući ih. Nema muškaraca po radnjama, u gradu, na ulicama.“
Kao posledica toga, sva poslovanja kojima dominiraju muškarci su zatvorena, rekla je ona.
„Mi smo već Rusija, mada samo nezvanično. Svi imaju ruski pasoš.“
- Gde je pogrešila ruska vojska u Ukrajini
- Da li se na snimku vidi pucanje u noge zarobljenih ruskih vojnika
- Ruska paravojna grupa Vagner regrutuje plaćenike za rat u Ukrajini
Hoće li ukrajinske snage izdržati?
Na početku rata, deset brigada koje su činile Operaciju združenih snaga na istoku smatralo se najbolje opremljenim i najbolje obučenim vojnicima koje ima Ukrajina.
„Ne znamo pravu moć ukrajinskih snaga u ovom trenutku“, rekao je Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, koji smatra da su njihovi redovi proteklih nedelja sigurno pojačani dobrovoljcima.
Ruske snage već su pretrpele velike gubitke posle više od pet nedelja sukoba i veruje se da je njihov moral na niskom nivou.
Njih čine muškarci regrutovani iz lokalnih separatističkih oblasti kao i šire ruske vojske.
Međutim, oni su zauzeli značajan deo jugoistoka i nadaju se da će kontrolisati čitav potez obalske teritorije od Krima do ruske granice.
„Glavni cilj Ukrajinaca je da ruska strana pretrpi što više gubitaka i koriste asimetričnu taktiku da bi izbegli velike bitke“, kaže Konrad Muzika.
Čovek po imenu Mikita koji je uspeo da pobegne od ruskog bombardovanja Marijupolja rekao je da je siguran da će ukrajinska armija uspeti da pruži otpor.
„Jednog dana će povratiti naše gradove, bataljon Azov neće predati Marijupolj“, izjavio je on za BBC.
„Ukrajinska vojska je veoma lukava, nisam je video u svom gradu, ali sam je čuo, veoma su dobri u kamufliranju.“
Pogledajte video iz Marijupolja
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
