Beograd i Moskva će potpisati novi gasni ugovor na tri godine, rekao je Aleksandra Vučić posle telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom, prvim čovekom Rusije.
„Ako sve realizujemo, imaćemo po pitanju gasa sigurnu zimu“, rekao je Vučić novinarima prilikom obilaska skladišta Republičke direkcije za robne rezerve.
On je istakao da će cena gasa biti veoma povoljna i da će kubni metar Srbiju koštati i 10 do 12 puta manje nego u Evropi.
Sadašnji gasni ugovor Srbije i Rusije ističe 31. maja.
U saopštenju Kremlja koje je prenela ruska novinska agencija TASS, navodi se da su Putin i Vučić dogovorili da „Rusija nastavi neometano da snabdeva Srbiju prirodnim gasom“, kao i da su „razgovarali o situaciji u Ukrajini i na Kosovu“.
Srbija je jedna od retkih evropskih država koje nisu uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezoluciju kojom se osuđuje narušavanje integriteta i suvereniteta ove države.
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
- Gasprom u Srbiji – od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
Srbija, Rusija i gas – šta se sve dešavalo?
Krajem novembra 2021. predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, u Sočiju su dogovorili još šest meseci snabdevanja Srbije gasom po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara.
Time je dogovoreno produžavanje desetogodišnjeg ugovora koji je istekao krajem 2021. do 31. maja 2022. godine o isporuci gasa Srbiji po jednoj od najpovoljnijih cena u Evropi.
Nekoliko meseci kasnije, 24. februara, počela je ruska invazija na Ukrajinu.
Mnoge zemlje Evrope i sveta uvele su sankcije Rusiji zbog sukoba, ali ne i Srbija, iako je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezoluciju kojom se osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 25. maja da „za sada ne postoji mogućnost“ da Srbija uvede sankcije Rusiji, a „šta će biti u budućnosti – ja ne znam šta život donosi i kako će sve da izgleda“.
Srbija nije među zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, ali ta situacija nije definitivna.
Zbog sukoba koji su ušli u četvrti mesec, smanjen je dotok ruskog gasa ka Evropi gasovodom koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine.
Prema dekretu Vladimira Putina iz aprila, strani kupci, odnosno „neprijateljske zemlje“, moraju da plaćaju gas u rubljama preko ruskih bankovnih računa.
Moskva nudi kupcima mogućnost da rublje dobijaju preko ruske, državne Gasprombanke, koja je izbegla sankcije Evropske unije, kako bi se nastavila trgovina energijom.
Gasne kompanije u nekim zemljama EU, među kojima su Nemačka, Mađarska i Slovačka, pristale su da gas plaćaju u evrima preko ruske banke Gasprombank, koja će potom isplate konvertovati u rublje.
List Fajnenšel tajms je izvestio da gasne kompanije u Austriji i Italiji takođe planiraju da otvore račune kod Gasprombanke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 25. maja da veruje da će Srbija od ruskih partnera „dobiti fer cenu za gas, uvek smo je imali kao i sugurnost u snabdevanju“, navodeći da će se i pitanje količine gasa rešiti.
„Nemam nikakvih sumnji da će rezultat mogućeg razgovora biti takav“, rekao je Vučić na pitanje šta može da očekuje da će mu o ceni gasa reći ruski predsednik Vladimirom Putinom.
Srbija zavisi 100 odsto od ruskog gasa i uvozi 60 odsto nafte iz te zemlje, rekao je predsednik Aleksandar Vučić početkom maja.
Evropa zabranjuje ruski gas
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je početkom maja da je zemljama EU zabranjeno da kupuju rusku naftu posle kraja 2022.
Mađarska i Slovačka moći će da nastave da kupuju rusku sirovu naftu do kraja 2023. godine.
U martu se EU obavezala da će smanjiti uvoz gasa za dve trećine u roku od godinu dana. U toku su pregovori o daljem ukidanju.
SAD su proglasile potpunu zabranu uvoza ruske nafte, gasa i uglja, a Velika Britanija će postupno ukinuti rusku naftu do kraja godine.
Rusija je upozorila da bi zabrana njene nafte dovela do „katastrofalnih posledica po globalno tržište“.
Uprkos sankcijama, Rusija je skoro udvostručila mesečnu zaradu od prodaje fosilnih goriva u EU, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.
EU je uvozila oko 22 milijarde evra fosilnih goriva mesečno iz Rusije od početka rata pošto su cene nafte i gasa porasle, u poređenju sa prosečnih 12 milijardi evra mesečno u odnosu na 2021. godinu.
Zemlje EU su podeljene u pogledu toga koliko brzo će ukinuti zavisnost od ruskih snabdevanja energentima.
Pogledajte video: Da li je svet pred novim Hladnim ratom?
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
