Srbija ne sme da stane, pripomaže pet tona marihuane

A, kao što je red i valja se (he, he, valja se…) u „zlatnom dobu” ekonomskog tigra sve je nekako veliko i rekordno pa i zaplene droge.

Niko nema što SNS imade sedokosog skladištara vutre bele brade. Nekako baš čitava situacija podseća na nas, sada i ovde što bi rek’o O. Haksli.

Onako, domaće i domaćinsko sa šmekom (he, he, šmekom…) Ćacilend srpske sadašnjice, a bogami i sutrašnjice. Lepše i bolje sutra uz Made in Konjuh vutra.

Čovek ozbiljan, jezikom botova „časna, seda srpska starina”, odbornik SNS-a i slavski kolačar iste (A. V. liste), aktivista, stranački tribinaš, predsednik saveta M. Z., predsednik gradskog Saveta za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, drugarić na Batu, uspešni odgajivač i otkupljivač kornišona, privrednik, finasijer, savetnik, zastupnik…

Dodatnu idiličnu sliku zavičajnog rustikalng seoceta u rasinskom okrugu pojačava (he, he pojačava…) činjenica da je, onako, baš po naški, posao oko kornišona i još po nečega („zeleno, volim te, zeleno” mučeni F. G. Lorka) objedinio zajedničke snage oca i sina.

Milina. Njih dva k’o dva brata (pominju sei druga dva – B&B) oba delegata marihuanom trećem oku otvaraju vrata.

Bre, ozbiljni ljudi, gazde, a ne neki tamo blokaderi, lelemudi. Logično je da se kod njih i „zapati” par tona gudre, more ima SNS gazda – vazda, a ne da padnu za jedan džoint, k’o da su, ne daj bože, u pauzi studentskih protesta rešili da skoknu na Egzit.

Srbija ne sme da stane, pripomaže pet tona marihuane. Bonus automatske puške i ručni bacači, „da se ne baci”.

Svako vreme ima svoje registrovane „rasađivče”. U drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka jedan slučaj iz BiH je zasmejao celu Jugoslaviju.

Poljoprivredni proizvođač, kooperant je od lokalne zadruge preuzeo ogroman broj sadnica stabla šljive sa obavezom da kad porastu plodove daje za otkup fabrici pekmeza. Kad su stabaoca izrasla veseli Bosanac je pokupio šljive i ispekao rakiju.

Na pitanje sudije, zbog čega je to uradio, dao je najiskreniji odgovor u istoriji vaskolikog pravosuđa: „Bolan sudija, kad si ti čuo da je od pekmeza neko zapev’o”, i pobrao neskrivene simpatije vaskolike javnosti SFJ i sudije samog.

E, pa bre, niko nije ni od kornišona zapev’o. Pak od proizvoda, najverovatnije, iz obližnje Severne Makedonije (izvor I. Dačić) jesu mnogi.

I, ne samo zapevali, zaigrali već i sve „ostalo”. Veselje se širi na sve strane, sad slobodno po vutru u okolinu Kruševca idemo…

Gašić se kune da „partijska knjižica neće nikog da zaštiti (kao što nije ni Momirovića i Vesića, brojne kapuljaše i batinaše, na koksu kumove što preko pešaka oru drumove…), dok predsednik Vučić negira da država ima išta sa ovim kornišonsko-marihuanskim skladišnim projektom. Možda i nema.

No, dok Ekspo ima maskote Rastka i Milicu „suveniri” SNS vlasti ostaće druge dve – Konjuh i Jovanjica.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Gradsko veće Kragujevca prihvatilo inicijativu za obnovu „Đurđevdanskog krsta” na ulasku u grad

Ponosim se što su me Informer i Pink „provlačili kroz blato”: Marina Petrović Jilih, germanistkinja i profesorka FILUM-a

Prikupljanje donacija studentskom pokretu u Kragujevcu

Postepeni pad u zaborav čitave novosadske tragedije: Sagovornici Danasa o opstukciji istrage Momiroviću i Vesiću