"Dobar đak" nije poslušnik

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovaj tekst je dobar presek ukupnog drustvenog stanja utoliko sto se u njemu obrazovanje dece, stavljeno u funkciju kvalitetnog koriscenja politickih prava u jednoj liberalnoj demokratiji, izjednacava sa subverzijom. Cak i oni koji, svoj posao rade misonarski, sa punom svescu o njegovoj vrednosti i znacaju, buduci fakticki marginalizovani i u manjini, pod pritiskom grize savesti (koju pripadnici manjine obicno patoloski razvijaju u sistemima tiranije i terora vecine) skloni su da sebe posmatraju kao subverzivce. U stvari od njih nema lojalnijih gradjana, niti onih ciji bi rad bio vise u skladu sa proklamovanim drzavno-pravnim poretkom. Pravo i zakon su dakle na njihovoj strani. I nije dobro, cak i u nekom simbolickom nacinu izrazavanja vezivati svoje u sustini plemenite napore za smisao nezakonitosti i subverzije; pre svega jer se na taj nacin pruzaju izgovori i opravdanja za uvek spremnu represiju. U sistemu liberalne demokratije jedina prava subverzija jeste poslusnistvo.

2. Za 200 godina naše nove državnosti uspeli smo da potrošimo, takoreći, svo naše biološko gorivo, a da pritom nismo uspeli da iz jalove, nestabilne depotske kulturno-političke matrice koja nas je dovela u ćosokak iskoračimo ka stabilnom građanskom društvu; nismo uspeli da iz kolektivističkog društva zakoračimo u individualno, da od malograđana postanemo građani. A biti građanin znači biti slobodan i odgovoran za svoje postupke. Za razliku od neodgovornog malograđanina, koji je uvek objekt politike zatvorenog društva, samo slobodni građanin može biti subjekt otvorenog društva. Pošto smo u vremenskoj iznudici samo "luping" sličan onome koji je izveden u Osmanskom carstvu na izdisaju, a koji se jednim imenom može nazvati Ataturkovom reformom može nam pomoći da preživimo. Smisao te Ataturkove reforme bio je da se despotska kulturna paradigma zameni građanskom.
   I sa vrha države i sa dna društva morao bi započeti sinhroni proces "građanizacije"! Umesto "građanizacije", naše se elite bave – trošeći tako sve naše biološke energetske resurse – državom, granicama, preambulama, ratnom i spoljnom politikom sveta, svetskih sila, četnicima i partizanima i tsl. – znači, bave se svim onim što nam nikako ne može pomoći da iskoračimo iz društvene "proklete avlije".