Foto: Darko Čojić
U jednom se svi slažu, sreća je samo da je prošlo bez žrtava i povređenih. Inače na slične „vesti” smo se odavno svikli i navikli. I, oguglali. Jer, u Ćaci „zlatnom dobu” Aleksandra Vučića stalno i sve „pada”. Od „poda do plafona”. Pa, tako i urušavanje ulice u Kragujevcu i nije neka vest (po definiciji „vest” je kad se nešto što gradi SNS – ne sruši) već svakodnevica, rutina. A, i izvođači radova nas obaveštavaju „da je sve pod kontrolom” (kako li je kad nije?) i „da nema razloga za zabrinutost (kako li je kad ima?!)”.
Ni najveći pesimisti nisu mogli da pomisle da posle novosadske tragedije pre 13 meseci koja je odnela 16 nevinih žrtava čak i ovakva, „naša” vlast neće izvući pouke. Ne, nije. Oni ostaju na svom nepokolebljivom putu „napednjačke obnove i izgradnje” – što jeftiniji radovi materijali a što veća zarada. I, tako po više puta. Nema zdanja koje je podigla SNS a da budžeti nisu višestruko prekoračeni. Ne bez razloga opozicione stranke predlažu da se ispred svake građevine koju je uradila ova vlast stavi tabla sa upozorenjem – opasno po život!
I, ne da su se „podobni investitori” umerili ili barem primirili (gradilište u Kragujevcu nije ni imalo dozvolu a inspekcija ga je zatvorila, barem po zvaničnim, zakasnelim informacijama) već sve brže, jače, bolje neimarišu buduće (u)ruševine. Što reče sagovornik Danasa inženjer Danijel Dašić „doskoro smo misli da možemo da nastradamo samo od objekta visokogradnje, koji nam padaju odozgo”. I, nastavlja se u tom „zadatom ritmu” i po „ucrtanom planu”.
Nekada nije padalo ništa, a sada pada sve, bukvalno je zavapio jedan naš sagovornik, ubranista sa višedecenijskim iskustvom. Zaista, svakog jutra, odmah posle vremenske prognoze kao prva vest „sačeka nas” da je u školi „toj i toj” (upiši sam ime koje hoćeš) u gradu „tom i tom” (isto) pao plafon u učionici, kabinetu, čitaonici… ili tek obnovljenoj/rekostruisanoj stanici, bolnici/kliničkom centru, domu kulture…
A, da izvinjavam se, ne padaju samo plafoni ponekad se obruši i tek urađena nova fasada. Nisu krivi zidovi – krivi ste vi, bio je jedan od transparenata proletos u Rači Kragujevačkoj kada je u školi u obližnjem Saranovu pao plafon. Srećom bio je uskršnji raspust pa nije bilo nastradalih. Samo, dokle će ta i takva „sreća” da nas „prati”? U Novom Sadu je nije bilo već samo tragična nesreća i bukvalno ubistvo 16 nedužnih.
Zlonesrećni Ćacilend je jedini pravi nemarski legat Vučićeve vlasti, koji traje. I, oni, već simbol SNS gradnje i ugradnje, nizovi mobilnih „Toi-Toi” klozeta. Sve ostalo podložno je padu. A, pad i prropast one, bivše Jugoslavije dobrano je pravovremeno „objavio” film Žike Pavlovića „Doviđenja u sledećem ratu” (po kultnom romanu Vitomila Zupana „Menuet za gitaru”). Mi smo već odavno (pro)pali pa komotno možemo da se pozdravljamo sa – doviđenja do sledećeg urušenja.
P. S. Najnovija vest – obrušio se plafon i u Sportskom centru „Pinki”. E, odatle je sve i počelo. Krug je zatvoren.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
