Foto: Z. S. M.
Urušavanje prethodno renovirane nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine, kada je stradalo 16 ljudi, Srbiju je uvelo u političku krizu. Ono što je u početku izgledalo kao tragedija u infrastrukturi brzo je postalo simbol: za mnoge dokaz državne korupcije i nestručnosti, za druge povod za odbranu stabilnosti.
Protesti širom zemlje koji su usledili nisu samo politički, već i jezički fenomen. Jer, kako ističe Elizabet Veling u knjizi „Politički frejming”: Jezik nikada nije neutralan. Reči – putem frejmova – oblikuju naše mišljenje, još pre nego što svesno zauzmemo politički stav.
U najširem smislu, „frejm” je mentalni okvir kojim tumačimo stvarnost. On se aktivira jezikom: metafora, epitet ili naziv mogu izazvati čitavu mrežu asocijacija, emocija i slika. Kada se okvir dovoljno puta ponovi, on postaje dominantan način razumevanja određenog pojma. Zato se kaže da jezik ne služi samo da opiše svet, nego i da ga oblikuje.
Tabloidi kao fabrike frejmova
U Srbiji su tabloidni mediji poput „Informera”, „Telegrafa” ili „Blica” važni akteri u proizvodnji frejmova. Prema istraživanjima, tokom samo jedne godine „Informer” je, primera radi, na naslovnicama najavio više od stotinu mogućih ratova. Naslovi poput „Skandal: Šiptar predviđa novi rat u Srbiji” ili „Mostovi i ceo grad pod opsadom – Novi pakleni plan blokadera terorista, hoće krv i mrtve na ulicama!” koriste reči straha i sukoba kako bi se stvorio okvir opasnosti: Srbija pod opsadom, stalno na ivici katastrofe u vidu građanskog rata.
U takvom okruženju argumenti i razumna rasprava povlače se pred iracionalnim emocijama. Na taj način dolazi do preoblikovanja klasičnih medijskih formi u tzv. infotejment (srp. infozabava) gde dramatične priče postaju nalik šou-programu („VUČIĆ RAZVALIO N1: Predsednik izdominirao u Briselu i rasturio sve laži Dragana Šolaka”).
Novembarska kriza i sukob frejmova
Nakon tragedije u Novom Sadu, pojedini mediji i predsednik Vučić reagovali su frejmom stabilnosti. Govorili su da „država mora da pobedi” i da će „anarhija i haos” biti sprečeni. U takvom okviru, demonstranti i opozicija ne predstavljaju legitimne kritičare, a još manje ravnopravne sagovornike, već remetilački faktor koji ugrožava mir. S druge strane, studenti i građanski pokreti koristili su frejmove oslobođenja i istine.
Na protestima su se mogli čuti uzvici „Ovo je borba između laži i istine!” i „Pravda za žrtve!”. Ovde je naglasak na transparentnosti, odgovornosti i demokratiji; protesti su predstavljeni kao borba za istinu, a ne kao rušenje poretka.
Još jedan dominantan okvir u prorežimskim naslovima bio je „protesti kao haos”. Primer je naslov „STIDITE SE! Ljudi pošli po mladu, vesela kolona BLOKIRANA! Zar vam ništa nije sveto?!” kojim se sugeriše da demonstranti ometaju „normalan život” i napadaju tradiciju blokirajući svadbenu povorku. U tom narativu, problem nije u eventualnim propustima vlasti, već u protestima koji narušavaju ustaljeni red i tradiciju.
Frejm „vođa kao heroj”
Posebno moćan frejm u srpskim medijima jeste predstavljanje predsednika Aleksandra Vučića kao ličnog heroja i zaštitnika nacije. Naslovi tipa „Vučić se bori protiv svih koji žele da unište Srbiju”, „Vučić: Svoj život sam posvetio Srbiji” ili „Vučić čuva mir i sigurnost našeg naroda” grade narativ u kojem jedan čovek staje između Srbije i njenih neprijatelja.
Ovaj okvir je efikasan zato što stvara emocionalnu vezu između publike i vođe; stabilnost države doživljava se kao lična zasluga političkog lidera. Posledica je centralizacija moći i narušeno poverenje u institucije, dok se kritika njegovih postupaka često doživljava kao napad na samu državu i njene građane.
Studenti kao „teroristi” i „ustaše”
Tokom studentskih protesta vlast i mediji bliski vlasti otišli su korak dalje. Demonstrante su optuživali da su „teroristi” i „krvnici” koji žele da sruše ustavni poredak sprovodeći državni udar. U tom kontekstu jedan broj medija i funkcionera prozvali su studente „stranim agentima”, „teroristima” i „plaćenicima”.
Predsednik je u više navrata okarakterisao proteste kao „teror manjine” nad većinom. U dokumentarnom filmu „Vreme terora”, koji je prikazala državna televizija, studentski pokreti prikazani su kao agresivni, nasilni i opasni.
Ovaj diskurs je pojačan napadima lokalnih funkcionera. Tako je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić objavio na društvenim mrežama da su studenti koji protestuju „ustaše”, aludirajući na naziv hrvatske fašističke organizacije iz Drugog svetskog rata. Ovakve kvalifikacije ne samo da trivijalizuju istoriju, već i demonizuju drugačije mišljenje, stvarajući atmosferu u kojoj je legitimna kritika vlasti predstavljena kao izdaja ili terorizam.
Okvir „studenti kao teroristi/ustaše” služi da se obesmisle zahtevi za reformama i da se stigmatizuju nosioci protesta. Istovremeno, on stvara strepnju među građanima, sugerišući da bi podrška mladima mogla značiti podršku nasilju ili separatizmu. Ovakav govor mržnje ima korene u ratnoj retorici devedesetih godina prošlog veka i pokazuje da se politički jezik nije značajno promenio.
Upotrebom termina „ustaše” vlast priziva stare strahove i nacionalne traume, reaktivira ustaljene negativne slike i potpiruje osećanja odbojnosti i mržnje. U istom frejmu studenti se često karakterišu i kao „fašisti” i „nacisti”.
Na ovaj način se postiže delegitimizacija i kriminalizacija mirnih protesta i opravdava se eventualno nasilno razbijanje blokada. Istovremeno se ljudi koji protestuju poistovećuju sa istorijskim neprijateljima kako bi se stvorio strah i nacionalna solidarnost oko vlasti.
Pored etničkih uvreda, tabloidi predstavljaju demonstrante i kao strane plaćenike, i to u frejmu „obojena revolucija”. Analize pokazuju da su neki mediji kao „strane pokrovitelje” protesta označavali „Hrvate”, „Albance”, „Nemce”, „Amerikance” – tradicionalne „neprijatelje srpskog naroda” – ili čak povezivali studentske geste sa simbolima Hamasa.
Cilj takvog frejma je da se građanima usađuje strah: protesti se ne posmatraju kao izraz domaćeg nezadovoljstva, već kao zavera protiv države koja se instruiše i finansira iz inostranstva.
Zašto je razotkrivanje frejmova važno?
Prepoznavanje i dekonstrukcija pojmovnih okvira nisu samo akademska vežba, već preduslov za demokratsku javnu sferu. Kada mediji ponavljaju narative o herojskom vođi, stalnoj opasnosti ili demonizovanim studentima, kreira se jedna stvarnost koja nema mnogo veze sa činjenicama. Frejmovi oblikuju interpretaciju događaja pre nego što se pojave argumenti, i tako mogu zamutiti granicu između istine i propagande.
Kritička medijska pismenost podrazumeva da čitaoci postavljaju pitanja: Koje reči se koriste, kakve emocije izazivaju i čiji interes promovišu? Ako nas nazivaju „izdajnicima” ili „ustašama”, treba da razmislimo ko ima koristi od takvog etiketiranja. Ako se protesti nazivaju „terorom”, treba da proverimo da li su zaista nasilni ili se tako samo žele prikriti njihove poruke. Onaj ko ume da prepozna frejmove ima mogućnost da odvoji istinu od manipulacije.
Moć jezika i odgovornost publike
Politički frejming u Srbiji pokazuje koliku moć imaju reči. Tabloidi kreiraju osećaj stalne opasnosti; mediji i političari grade kult ličnosti; događaji poput nesreće u Novom Sadu postaju prilike za borbu narativa o stabilnosti i oslobođenju. U najnovijem talasu protesta studenti su se suočili sa etiketama „terorista“ i „ustaša”, čime se njihovi legitimni zahtevi pokušavaju diskreditovati.
U demokratiji jezik bi trebalo da služi boljem razumevanju, a ne proizvodnji neprijatelja. Zato je na nama, kao čitateljima i građanima, da prepoznajemo frejmove, da tražimo pouzdane informacije i da odbijemo da učestvujemo u govoru mržnje. Samo tako možemo osigurati da je politička rasprava zasnovana na argumentima i činjenicama, a ne na manipulaciji emocijama.
Autor je vanredni profesor za nemački jezik na Katedri za germanistiku Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
