Tetka Hanifa, šta radiš?
Ove godine posle turbulentnih događaja i personalnih „čistki“ dobili smo, manje više, staro/novo Bošnjačko nacionalno vijeće.
Francuska: Akademija zabrinuta zbog uticaja engleskih reči
Francuska Akademija ove nedelje je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog uticaja engleskih reči u francuskom jeziku, nazivajući takav jezik kao „franengleski“, i zatražila od vlasti da poštuje zakon usvojen 1994. godine o odbrani i pravilnoj upotrebi jezika.
Odeljenje SANU: Vesić preti da ugrozi autentičnost Beogradske tvrđave
Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) zatražilo je da se sudbina i izgled Beogradske tvrđave i Beograda vrate u nadležnost stručnjaka.
U pozadini nauke o jeziku uvek je politika
Predsednica Foruma žena DS u tekstu objavljenom u Danasu pod nazivom „Jezik u službi raskola“ komentariše „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović (čija imena, nažalost, ne pominje u tekstu, pa široj javnost ostaje uskraćena informacija o autorstvu komentarisanog teksta).
Jezikom činimo žene nevidljivim
Svi smo svesni da je položaj žena u društvu nepovoljniji u odnosu na muškarce u svakoj oblasti, a tome znatno doprinosi i „neutralni“ jezik koji smo navikli da koristimo.
U srpskom oko 15.000 ustaljenih fraza
Bos po trnju, Soko iz vraninog gnezda, Maksim po diviziji, luda Nasta, samo su neke od davno nastalih fraza koje su se tokom vremena odomaćile. Koreni pojedinih izraza leže u mitologiji ili istorijskim događajima, a sve one na metaforički način dočaravaju situaciju, događaj ili osobu.
Ukrajinski parlament usvojio kontroverzni predlog zakona o jeziku
Parlament Ukrajine je danas usvojio predlog zakona čiji je cilj povećanje upotrebe ukrajinskog jezika u zemlji u kojoj se široko koristi ruski jezik.
Sarajevo: Ostali bez đačkih knjižica zbog jezika
Učenici jednog broja škola u Sarajevu nisu dobili knjižice o postignutom uspehu na polugodištu jer se njihovi roditelji nisu izjasnili o jeziku od tri zvanična jezika.
Nije odobrena Vikipedija na crnogorskom
Vikipedija na crnogorskom jeziku, za sada, ne može biti uspostavljena, jer je jezički komitet Vikipedije (LangCom) dao negativno mišljenje i smatraju da je crnogorski jezik, kao srpski, hrvatski i bošnjački, grana srpsko-hrvatskog jezika, zbog čega ocenjuju da su postojeće Vikipedije na ova tri jezika razumljive za sva četiri naroda.
„Medijska pismenost“ uvedena kao izborni premet u škole
Od ove, školske 2018/2019. godine, u gimnazije i pojedine srednje stručne škole uveden je predmet „Jezik, mediji i kultura“, kao izborni.
Bugarski: Ne proterivati latinicu
Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama još nije video niko od stručnjaka, izjavio je FoNetu profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ranko Bugarski, koji negira katastrofične scenarije da će ćirilica nestati u bliskoj budućnosti i protivi se proterivanju latinice iz javne upotrebe.
CP: Uvesti crnogorski jezik
Crnogorska partija očekuje da opština Vrbas, pošto je stupio na snagu Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, ispuni svoju zakonsku obavezu i u roku od 90 dana uvede u ravnopravnu službenu upotrebu crnogorski jezik i pismo.
Uručena priznanja Fonda “Branislav Mane Šakić”
Fond za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja “Branislav Mane Šakić” načeo je treću deceniju postojanja, u važnoj i jedinstvenoj misiji, prenosi Podunavlje.info.
Jugosloveni bili najbolji u Evropi u učenju stranih jezika
Jugosloveni su ubedljivo najbolji bili u Evropi u učenju stranih jezika. Ovo je barem tvrdi list Vreme od pre 80 godina, u reportaži iz „Društva naroda“.
Priče o ugroženosti ćirilice služe da prikriju veliki broj nepismenih
Nema realne opasnosti da će ćirilica nestati, a stalne priče o njenoj ugroženosti služe drugim ciljevima – između ostalog, skretanju pažnje javnosti sa pravih problema u vezi s jezikom i pismom.