foto FoNet/Ministarstvo prosveteMeđunarodni dan maternjih jezika obeležava se u Srbiji dovoljno dugo da je stekao status praznika. Ima dosta opravdanja za to, jer je u ovoj sredini važno očuvati svest o postojanju različitih jezika za višekulturni prostor.
Ali, sa druge strane, maternji jezik nije moguće jednoznačno definisati jer je jednom definicijom naglašeno poreklo („jezik roditelja“), drugi put upotreba („jezik koji najčešće koristimo“), treći put znanje („jezik koji najbolje poznajemo“).
Tokom istorijskog i kulturnog razvoja u Evropi su različiti primeri (ne)imenovanja maternjeg jezika iz kompleksnih političkih okolnosti, pa se na primeru maternjeg jezika može sagledavati tok razvoja društveno-političkih prilika u zemlji ili u regionu, ovoga puta u Srbiji.
Za Zapadni Balkan, region u kojem su jezička pitanja aktuelna kao politička, ne samo od vremena rastakanja zajedničkog jugoslovenskog prostora krajem prošlog veka, nego i početkom istog tog veka – stvaranjem tog istog prostora. Jezici su presudni!
U prošloj deceniji rešenje su za postojeću jezičku situaciju predložili brojni poslenici jezika donošenjem Deklaracije o zajedničkom jeziku, kojom se daje odgovor na pitanje imaju li Bošnjaci, Hrvati, Srbi i Crnogorci zajednički (maternji) jezik.
Budući da postoji tečna komunikacija između pripadnica i pripadnika tih jezičkih zajednica svakodnevno u praksi, ona dokazuje da imamo zajednički standardni jezik i to „policentričnog tipa“ (kakvi su i drugi evropski jezici, poput nemačkog, engleskog, francuskog, španskog, portugalskog, ali i onih van Evrope).
Za ovaj sud postoje brojni primeri danas kod nas iz svakodnevne komunikacije, a tokom postojećih tromesečnih protestnih akcija u Srbiji i drugde (koje mediji prenose u celosti) njihov obim je postao prepoznatljiv. Tako je naslov „Na sva tri jezika nam se gadite“ (Danas, 12.2.2025,19) jedan je od medijskih dokaza, ali ih je mnogo više među govornicima o protestima koji stižu iz različitih delova tog nam zajedničkog prostora: studentkinje, učenice, građanke, profesorke, akademkinje, taksistkinje, redarke, sve su tu zajedno sa redarima, taksistima, profesorima….
Ohrabruje podatak da je upravo aktuelan primer zajedničkog jezika obilato korišćenje rodno osetljivog jezika koji se u jugoslovenskom regionu danas ostvaruje u javnom diskursu uz zakonodavnu verifikaciju. To je i prirodno jer su najveći deo onih koje protestne akcije ostvaruju i koje u njima na ulicama učestvuju zapravo žene. One nose protestne transparente, koje smišljaju i predaju drugima. Zapravo je to domen u kojem se bogatstvo formi zajedničkog nam jezika ostvaruje u praksi. Tako je maternji jezik od perifernog jezičkog pitanja u Jugoslaviji danas postao centralna tema u sadašnjim zemljama nastalim iz jugoslovenskog u regionu.
Autorka je profesorka emeritus Univerziteta u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
