Svedočimo još jednom primeru za već ranije dati sud da jezikoslovci u Srbiji i Crnoj Gori zanemaruju osnovno pravilo polemike i debate koje glasi – govori o temi, ne vređaj sagovornika (na primer, polemike D. Petrović – V. Nikčević pre nekoliko decenija).
Pre deset godina sam pisala o Pismima iz zatvora Roze Luksemburg.
Predsednica Foruma žena DS u tekstu objavljenom u Danasu pod nazivom „Jezik u službi raskola“ komentariše „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika“ Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović (čija imena, nažalost, ne pominje u tekstu, pa široj javnost ostaje uskraćena informacija o autorstvu komentarisanog teksta).
U stalnoj rubrici Slovo o jeziku, u tekstu „Brnabić ili Brnabićka: o ženskim i muškim prezimenima“, autorka objašnjava svoju lingvističku poziciju o pisanju prezimena žena u službenoj upotrebi, tačnije u medijima („Naš redovni čitalac… skrenuo nam je pažnju na nepravilnosti u jeziku naših novinara“, Rada Stijović, Politika, 22. jul 2017).
Polemike su važan segment akademskog diskursa, naročito kada se raspravlja o pitanjima od značaja za standardizaciju srpskog jezika, njegovog naziva ili pisama.
Naučni tekst zahteva istinitost, objektivnost…
Iako je u Srbiji mnogo žena sa stečenim diplomama i doktoratima na nekom od teoloških fakulteta, one su samo u protestantskim crkvama dobile mogućnost da budu sveštenice.
