Seksizam, nacionalizam i crnogorski jezik 1Foto: Privatna arhiva

Obeshrabrujuće je da već tri decenije učimo osnovce, srednjoškolce i one na fakultetima osnovom retoričkom ponašanju (ne smeš vređati sagovornika, pogotovu to nikada ne sme činiti muškarac u odnosu na ženu sagovornicu).

Ali nije prošao ovu našu obuku Adnan Čirgić, dekan Fakulteta za crnogorski jezik Univerziteta na Cetinju (kako stoji u potpisu polemičkog teksta, iako akademskoj javnosti nije poznato da postoji Univerzitet na Cetinju).

Čirgić piše seksističku polemiku, uz obilje vređanja i nipodaštavanja ugledne profesorke opšte lingvistike i crnogorskog jezika, Rajke Glušice, redovne profesorke Filozofskog/Filološkog fakulteta u Nikšiću, urednice časopisa Riječ, jedne od organizatorki dugoročno osmišljenog, u slavističkom svetu veoma cenjenog, međunarodnog skupa „Njegoševi dani“ (2008/2021).

Polemičar ima nameru da takvim načinom pisanja stekne pristalice kod čitalaca Danasa. Verujem da je u zabludi!

U tekstu naslovljenom Razlike srpskog i crnogorskog jezika polemičar se osvrće na intervju sa Rajkom Glušicom (koji je vodila I. M. za Danas, 12.1.2021, str. 17) identifikuje je ‘pomenuta gđa’, izostavljajući njenu akademsku titulu, kao vid tekstualnog nasilja i nipodaštavanja.

Cilj je zapravo polemičara da najpre jezičkim sredstvima omalovaži intervjuisanu osobu, tačnije autorku knjige „Crnogorski jezik i nacionalizam“, koja je bila povod za ovaj intervju.

Potom je diskvalifikuje moralno (uselila se u stan na prestižnoj lokaciji dobijenog iz kvote rektora).

Potom je i stranački uokviruje (‘priključila se opozicionom pokretu Ura’).

Zahvalni smo polemičaru da iz njegovog teksta doznajemo i o tome, ali, nažalost, polemičar izostavlja podatak o svojoj političkoj aktivnosti i privilegijama koje je imao do sada.

Shodno praksi povezanosti stranačkog i jezičkog pripadanja u Crnoj Gori, možemo onda zaključiti da je polemičar došao do pozicije dekana Fakulteta za crnogorski jezik Univerziteta na Cetinju na isti način (ali u vreme vlasti partije Mila Đukanovića).

Da li je stvarna namera polemičara nauka ili žal jer se kolo sreće okreće ‘ko bi doli sad je gori’…

Za čitateljke i čitaoce Danasa važno je podsetiti da je prof. dr Rajka Glušica jedna od (retkih) potpisnica Deklaracije o zajedničkom jeziku u Crnoj Gori i dosledna agitatorka tog teorijskog stava o jeziku u regionu (definisanog u Deklaraciji iz 2017. koju su potpisale mnoge osobe iz javnog i profesionalnog sveta širom jugoslovenskog prostora i sveta, npr. Noam Čomski, o čemu je više puta i na više načina pisao Ranko Bugarski u Danasu).

U knjizi „Crnogorski jezik i nacionalizam“ (objavljenoj u uglednoj ediciji XX vek u Beogradu) Glušica upravo nastoji da jezičku situaciju u Crnoj Gori predstavi hronološkim redosledom događaja važnih aktivnosti u poslednje tri decenije, od rastakanja srpskohrvatskog jezika u pojedine državne standardne jezike, a posebno jezičku politiku poslednje decenije u Crnoj Gori.

U knjizi ona nudi ne samo podatke nego i zaključke o postojećoj situaciji, što je za sada jedini tekst koji umešno kombinuje različita shvatanja o normi, standardizaciji jezika, ali i poimanju uloge lingvista (jezikoslovaca) u tom procesu koji nikada nije apolitičan, sledstveno uzoru koji je imala – Snježanu Kordić iz Zagreba.

U njoj ona pokazuje profesionalni i politički uspon pojedinih jezikoslovaca u Crnoj Gori, što nas može navesti na zaključak da je polemičar dobio privilegiju da profesionalno napreduje do funkcije dekana te da je ova polemika u Danasu žal za pozicijama koje se mogu izgubiti.

Polemičar zamera intervjuisanoj profesorki što menja teorijsko uverenje o standardizaciji crnogorskog jezika tokom ove tri decenije.

Ali to je zapravo njena prednost u teoretiziranju o jeziku koji se neprestano menja.

Zar nas naša nauka ne uči da treba modifikovati teorijske postavke shodno novim empirijskim podacima, teorijskim saznanjima i političkom okruženju.

Strategije omalovažavanja i vređanja neistomišljenika umesto odgovora na postavljena pitanja i iznesene argumente opisala je profesorka Glušica u svojoj knjizi, navodeći brojne primere obračuna nosilaca jezičke politike u Crnoj Gori sa kritičarima.

Ova reakcija dekana Fakulteta Adnana Čirgića na njen intervju u Danasu samo je potvrda onoga o čemu je autorka već pisala i kroz šta su prolazile najčešće žene koje su se usudile da iznesu svoje mišljenje.

Kada smo mi profesori prisutni u javnom prostoru, kao što su polemički tekstovi, uvek imamo na umu da naš postupak vrednuju i oni kojima predajemo.

Zato moramo u polemikama biti časni!

Adnan Čirgić je pokazao da u novonastaloj političkoj situaciji u susednoj nam zemlji standardizaciju jezika prati ne samo politička, nego i rodna netrpeljivost uokvirena u politički nekorektan govor.

Ovaj pokušaj polemiziranja samo je seksistički čin u nastojanju da se žena u nauci o jeziku obesmisli.

Autorka je profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu

close
Seksizam, nacionalizam i crnogorski jezik 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.