Vulgaran nivo pisanja o Titu

Nekada je postojala reč „skandal“, koja se vremenom gotovo potpuno izgubila iz upotrebe. Nenad Ž. Petrović je tu reč ponovo vratio u opticaj, načinivši svojim tekstom skandal velikih razmera.

Nakon drugog čitanja bilo mi je jasno da se mora reagovati, tim pre što to nisam učinio ranije, kada se Nenad Ž. Petrović tek „zagrevao“, baveći se Titovim imenima.

Odmah da kažem: autora teksta poznajem možda više od deset godina i povremeno smo imali površne polemike u vezi s Titom. Ovo sada je, međutim, prešlo sve granice i otvara mnoga pitanja, a pre svega – čemu može da posluži takav tekst danas i ovde.

Nenad Ž. Petrović se potpisao kao književnik, ali je po profesiji istoričar, i to sa titulom doktora nauka. Lamentirajući nad skorašnjim posetama Muzeju Jugoslavije i Kući cveća, autora pomenutog teksta mogu samo da obavestim da se povodom različitih datuma veliki broj ljudi svih generacija, iz svih krajeva nekadašnje zajedničke države, okuplja u Kumrovcu, na Tjentištu, u Jajcu, na Iriškom vencu, na Kadinjači, na Kozari, na Neretvi, na Igmanskom maršu i na bezbroj drugih mesta, obeležavajući i sećajući se herojskih dana NOB-a. Suluda je i pomisao da ti ljudi na ta mesta dolaze zavedeni, neinformisani ili u velikoj zabludi.

Da se vratimo na Kuću cveća i Tita. Ovako vulgaran i nizak nivo pisanja o Titu odavno nije viđen, a jasno je da su protiv njega frontovi odavno otvoreni.

Pošto je reč o autoru koji je doktor istorijskih nauka, a ovo je ipak samo tekst za dnevne novine, navešću tek mali deo obimne literature o Titu, koja direktno ili posredno opisuje istorijske događaje tokom dvadesetog veka na ovim prostorima.

Ali pre toga još jedna napomena o poređenju Tita i Franka. To poređenje takođe spada u skandal neviđenih razmera. Uloga KPJ u slanju naših boraca u Internacionalne brigade tokom građanskog rata u Španiji dobro je poznata, kao i Titova uloga u tom periodu. Upoređivati antifašistu Tita sa fašistom Frankom i tvrditi da je Frankov režim bio „limunada“ u poređenju sa onim što je bilo u Jugoslaviji – tako nešto do sada nisu tvrdili ni najokoreliji Titovi protivnici.

Dedijer je na preko 2.500 stranica izneo nove priloge za biografiju Tita; Dikinu svojoj „Bojovnoj planini“ detaljno opisuje prelomne trenutke NOB-a, Titovu ulogu, kao i ranjavanje jedinog vojskovođe u Drugom svetskom ratu. Noviji autori, poput Jožeta Pirjevca u knjizi “Tito i drugovi”, Ive i Slavka Goldsteina u knjizi “Tito”, ili Marie-Janine Čalić u delu “Tito – večni partizan: biografija”, pišući o Titu objektivno, ne zaobilaze nijednu osetljivu političku temu, uključujući i Goli otok, ali zaključuju da njegova pozitivna uloga daleko nadilazi učinjene greške.

Sasvim nedavno objavljene su i dve značajne knjige: Jože Pirjevec, “Partizani” (900 strana), i sjajna knjiga Šimuna Cimermana, “Bitka na Sutjesci”. U odnosu prema Titu, ovi autori su objektivni i neopterećeni.

Za ovu priliku još samo jedno podsećanje: u Beogradu je 2011. godine, u organizaciji Instituta za noviju istoriju Srbije i Arhiva Jugoslavije, objavljen zbornik radova “Tito – viđenja i tumačenja”. Na više od 800 strana teksta veliki broj savremenih autora, uglavnom istoričarki i istoričara, izneo je svoje poglede na različite aspekte Titove politike i uloge, slažući se ili ne s njima, ali uz dosledno poštovanje akademskog nivoa.

Naravno, i ja znam da je jedno pisati za zbornik naučnih radova, a sasvim drugo za dnevne novine. Ipak, smatram da se u javnom nastupu mora poštovati određeni nivo – naročito kada se očekuje od doktora istorijskih nauka.

Autor je član Saveza antifašista Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.