Kuću cveća pretvoriti u Muzej totalitarizma i kulta ličnosti

Mislim da se radi o populaciji koja je 70-ih godina prošloga veka bila u detinjstvu ili mladosti. Tada se kod nas zaista solidno živelo i vladao je mir. To vreme pamtimo kao zlatno prema poznatoj psihološkoj samoobmani po kojoj su uvek stara vremena dobra a danas ništa ne valja. Naravno, kada neko ima 60, 70 ili više godina onda mu je doba kada je imao 15, 20, 30 bilo idealno. Tada smo svi bili mlađi pa se život činio kao jedan beskonačan letnji dan pun svetlosti, bez senke, bez nagoveštaja da će se ikada završiti i da ćemo ikada oćelaviti, osedeti, udebljati se, postati impotentni, početi da bolujemo od ovoga ili onoga…

Međutim, ljudi bi trebalo da znaju stvarnu ulogu Josipa Broza u prošlosti naših naroda i države SFRJ. Prema svemu što se do danas otkrilo, Tito je bio jedan beskrupulozan tip spreman na sve, na gaženje preko leševa, na izdajstvo i opanjkavanje najbližih drugova i saradnika, na ulizištvo prema moćnijima, on nije prezao ni od čega što bi mu omogućilo uspon u karijeri. Zloupotrebom patriotskih i antifašističkih osećanja kod velikog broja pripadnika jugoslovenskih naroda tokom ratnih godina dočepao se vlasti te umesto obećane slobode zajedno sa svojom klikom nametnuo teror koji u prvih dvadesetak godina njegove vladavine nije zaostajao za onim u SSSR-u. U nekim aspektima bio je gori od nekih desničarskih režima.

Ako na primer uzmemo za poređenje režim generala Franka u posleratnoj Španiji (do njegove smrti 1975. godine), koji se obično smatra poslednjim fašizmom u Evropi, onda je taj režim bio limunada u odnosu na ono što smo mi ovde imali. Američki geostratezi su posmatrati Tita i Franka kao neku vrstu političkih blizanaca (iako ideološki udaljenih), te je tako Nikson oktobra 1970. godine na svojoj evropskoj turneji povezao posetu Madridu sa posetom Beogradu. Ne slučajno. Za američku administraciju oni su bili ideološki različiti ali u praksi slični.

Dovoljno je samo ono što je Broz uradio „svojima“ u periodu posle 1948. godine kada je šićardžijski odlučio da mu je komotnije da se odvoji od uticaja Moskve i interesno okrene Zapadu kako bi otuda dobijao pare i podršku ali bez prihvatanja građanskih sloboda. (Svaka sličnost sa današnjim događajima je nenamerna.) Samo za ono što je Titov režim – njegovom ličnom inicijativom, sa punom njegovom svešću i ravnanjem – učinio sa ljudskim bićima (nominalno njihovim drugovima i drugaricama) na dva pusta ostrva na Jadranu taj tip zajedno sa svim svojim pratiocima među kojima mu je desna ruka u teroru bio Aleksandar Ranković zaslužuje da se nazove LJUDSKIM IZMETOM! Monstrumi koji su u nekim aspektima prevazišli Gestapo.

Uprkos svemu i dan danas pored njegovog groba defiluju ljudi koji pamte samo kraj a ne i početak. Pamte vreme od najranije polovine 60-ih godina pa nam ono u poređenju sa ovim što sada imamo izgleda idilično. Vreme kada smo bili „pod drugom Titom“.

U Španiji su generalisimusa Franka odavno izmestili iz monumentalnog mauzoleja na obično groblje, nema više ni jednog njegovog spomenika, niko mu ne hodočasti mada bi se i tamo našli retki njegovi obožavaoci. Ovde kod nas predlažu naši antikomunisti i nacionalisti da se maršalov grob izmesti. Ja sam protiv toga i odmah objašnjavam zašto.

Završavam tekst javnim predlogom. Da se sadašnji Muzej Jugoslavije u čijem je sklopu nalazi Titova grobnica preimenuje u Muzej totalitarizma i kulta ličnosti te da se u skladu sa tim organizuje nova muzejska postavka koja bi pokazala stvarnu biografiju Josipa Broza, sav teror njegovog ličnog režima, svevlašće KPJ/SKJ i Državne bezbednosti, kult ličnosti, podaništvo u kome su vaspitavane mlade generacije. Poseta „Kući cveća“ bila bi moguća ukoliko se najpre prođe kroz ovu muzejsku postavku. Ko želi da posle suočavanja sa njegovom biografijom i načinom vladavine ide na grob i oda mu poštu taj neka ide. To će biti svačiji lični izbor u koji se niko ne sme mešati.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.