Kad se obrazovna politika svede na improvizaciju

Ova rečenica najtačnije odslikava sudbinu izbornih predmeta u gimnazijama, koji su poslednjom odlukom Ministarstva prosvete uspeli da „prežive“ još jednu školsku godinu.

Da li će broj izbornih predmeta biti manji od školske 2027/28, kako sada tvrde nadležni, veliko je pitanje, imajući u vidu da aktuelna prosvetna vlast menja mišljenje preko noći.

Direktorima gimnazija još u aprilu je najavljeno da će broj izbornih predmeta i fond časova biti smanjeni u svim razredima.

Ministarstvo prosvete se potom predomislilo pa je 2. jula poslalo mejl direktorima gimnazija sa novom verzijom plana: promena će važiti samo za buduće učenike prvog razreda, koji će umesto dva imati jedan izborni predmet sa jednim časom u nedeljnom rasporedu.

Taj potez ogolio je način na koji Ministarstvo donosi odluke.

Informacija je stigla petnaestak minuta pred završetak drugog upisnog kruga u srednje škole, kada su budući gimnazijalci već bili upisani i nakon što su se opredelili za dva izborna predmeta, kako nalažu aktuelni propisi, jer Ministarstvo do tog trenutka nije promenilo pravilnik. To je podrazumevalo da se učenici ponovo opredeljuju za jedan izborni predmet na početku naredne školske godine, što je manji problem od toga da su nastavnici ostali u nedoumici ko će od jeseni izgubiti deo fonda časova.

Nekoliko dana kasnije usledio je još jedan zaokret. U novom mejlu Ministarstvo je obavestilo direktore da odustaje od najavljenih izmena, uz obrazloženje da je „uvažilo zahtev određenog broja gimnazija“ da se promene odlože za školsku 2027/28. godinu.

Upravo te školske godine počinje da važi revidirani program za prvi razred gimnazije, koji je objavljen još u decembru 2025, pa je bilo logično da od tada počne da važi i novi plan, umesto da se odluke menjaju na prečac.

Ali treba podsetiti da je i primena novog programa najpre bila predviđena od školske 2026/27, pa je potom pomerena na 2027/28, jer su se nadležni sa zakašnjenjem setili da od te školske godine treba da budu gotovi novi udžbenici.

U međuvremenu su smislili da iste te godine treba da budu spremni i prvi nacionalni udžbenici, ali samo za istoriju i geografiju, ne i za ostale predmete koje su prvobitno pominjali, pa od njih odustali.

Sve nabrojano ostavlja utisak da se obrazovna politika ne vodi na osnovu dugoročnog plana već kroz improvizaciju i naknadno ispravljanje sopstvenih odluka.

U prilog tome je i činjenica da nadležni zavod godinama radi na promenama u skladu sa još važećom Strategijom razvoja obrazovanja, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić već duže vreme govori o potrebi temeljne reforme školskog sistema. Pri tome se prećutkuje činjenica da je 14 godina, koliko je na vlasti, bilo dovoljno vremena ne samo da se reforme osmisle, već i da se sprovedu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.