Vikipedija na crnogorskom jeziku, za sada, ne može biti uspostavljena, jer je jezički komitet Vikipedije (LangCom) dao negativno mišljenje i smatraju da je crnogorski jezik, kao srpski, hrvatski i bošnjački, grana srpsko-hrvatskog jezika, zbog čega ocenjuju da su postojeće Vikipedije na ova tri jezika razumljive za sva četiri naroda.
Od ove, školske 2018/2019. godine, u gimnazije i pojedine srednje stručne škole uveden je predmet „Jezik, mediji i kultura“, kao izborni.
Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama još nije video niko od stručnjaka, izjavio je FoNetu profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ranko Bugarski, koji negira katastrofične scenarije da će ćirilica nestati u bliskoj budućnosti i protivi se proterivanju latinice iz javne upotrebe.
Crnogorska partija očekuje da opština Vrbas, pošto je stupio na snagu Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, ispuni svoju zakonsku obavezu i u roku od 90 dana uvede u ravnopravnu službenu upotrebu crnogorski jezik i pismo.
Fond za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja “Branislav Mane Šakić” načeo je treću deceniju postojanja, u važnoj i jedinstvenoj misiji, prenosi Podunavlje.info.
Jugosloveni su ubedljivo najbolji bili u Evropi u učenju stranih jezika. Ovo je barem tvrdi list Vreme od pre 80 godina, u reportaži iz „Društva naroda“.
Nema realne opasnosti da će ćirilica nestati, a stalne priče o njenoj ugroženosti služe drugim ciljevima – između ostalog, skretanju pažnje javnosti sa pravih problema u vezi s jezikom i pismom.
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov izjavio je da neće potpisati ukaz o primeni Zakona o upotrebi jezika, koji albanski uvodi kao drugi zvaničan jezik u Makedoniji.
U javnom prostoru vrednost reči se umnogome gubi, lepota još i više, a u površnoj brzini naših savremenih života, reči se rasipaju, često ne služe ničemu, samo su deo opšte, uvećane buke, navodi se u Predlogu za razmišljanje o jeziku i nama koji je predstavljen u Ministarstu kulture i informisanja
Mnogi problemi u savremenoj nauci ne mogu se rešiti u okviru samo jedne discipline.
Svakodnevne nedoumice oko gramatički pravilnih oblika reči česta su pojava u Srbiji. Pristup znanju koji je donela era digitalizacije, omogućio je pojedincima da slobodno razmenjuju informacije, što je ranije bilo teško ili nemoguće.
Srpski jezik ponekad može zvučati tako apsurdno, upravo poštujući standardizaciju koju preporučuje SANU, prema kojoj nedostatak ženskog roda predstavlja – prirodan put jezika.
Direktor Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tim Kartrajt izjavio je danas, na otvaranju manifestacije organizovane na Kalemegdanu povodom Evropskog dana jezika, da su jezici ključ za razumevanje različitih kultura i pasoš za njihovo međusobno poštovanje.
Tribina „Čiji je naš jezik“ koju organizuje Novi optimizam će se održati u subotu, 8. jula na Exit festivalu u Ulici aktivizma.
Sada već famozna Deklaracija, koja je izazvala veliku pažnju i bezbrojne komentare, navršila je svoj prvi mesec, što je prilika za malu rekapitulaciju njenog dosadašnjeg dejstva.
