Foto: Shutterstock/RebeccaDLevSrpski jezik je jako bogat i pun sinonima. Od domaćih reči, preko tuđica i žargonskih izraza do arhaičnih reči koje malo ko još pamti i zna šta znače.
Različiti izrazi, dijalekti, akcenti, sve je ono što krasi srpski jezik i čini ga bogatijim i lepšim.
U zavisnosti od toga u kom delu Srbije se nađete, možete čuti potpuno različite nazive za istu stvar. Svaka lokalna zajednica ima svoju priču i svoj pečat, a jezik i način govora svakako je jedan od najprepoznatljivijih simbola svakog mesta.
Hrana je jedna od oblasti u kojoj postoji veliki broj različitih naziva i lokalnih izraza za istu vrstu obroka.
Pa tako ako za fruštuk (doručak) želite da jedete kačamak, puru, kulju, žganjce ili palentu, potpuno je svejedno, jer su to sve reči za istu stvar. Kačamak je dobro kombinovati sa toplim mlekom, a paletnu sa varenikom, a možete i obrnuto, ukus će biti isti.
Neki više vole da im jutro počne uz pofezne (prženice – topljenice) ili uz mekane priganice (uštipci – kolačići).
Ljubitelji ćevapa sigurno vole da uz sočno meso dodaju i kajmak, ali neki drugi ipak više vole skorup, ne zbog razlike u ukusu, već u izgovoru.
Ako vas put nanese u užički kraj, ne možete da izbegnete da probate komplet lepinju, gde je glavni sastojak sočni pretop, ali neki ipak više vole da umaču hleb u moču ili sok od mesa.
Kada završite sa obedom, obavezno za sobom počistite troške (mrve), kako bi astal (sto) na kom jedete ostao čist.
Većina gradskih trgova i glavnih ulica ima barem jednog prodavca kukuruza, pečenog ili kuvanog. Klip kukuruza česta je „poslastica“ u Srbiji, ali kada ga oglođemo ostaje nam samo čokov (okomak – čokanj – kočanjka – šapurina -kunina – tuluska).
Na selu je lepo, posebno kada ujutru zapeva kokot (petao), ali kada tokom letnjih dana udari sidža (vrelac – vreo vazduh), teško se rashladiti. Ne pomaže ni bačva (bure) hladnog piva, ni sladak bostan (lubenica – dinja).
Ipak, zimi je merak kada domaćica nabaci pregaču (kecelju), stavi pogaču u rernu smederevca, ubaci cepanicu i usije plotnu i ror (čunak), pa cela kuća zamiriše, a domaćin se uz škale (lotre – merdevine) popne u pušnicu (sušara) i skine lepo odimljeno meso, da slika bude potpuna.
Kakav bi ručak na selu bio da nema domaće supe, proceđene kroz đevđir (cediljka) i sa puno domaće mrkve (šargarepe), pa kad domaćin uhvati susak (paljak – kutlača), obavezno uvrši tanjir.
Još neki izrazi koji ste u Srbiji koriste za iste pojmove:
– Rajsferšlus – cibzar
– Renka – šolja (čanče)
– Ringlov – džanerika
– Gomboce – knedle
– Sataraš – bećarac
– Dvorište – avlija
– Levak – tratur
– Dulek – tikva
– Šlafrok – kućni ogrtač
– Ćenifa – klozet
– Piksla – pepeljara
– Plasinta – mekika
– Šamlica – hoklica
– Ćebe – deka
– Maslac – puter
– Beli luk – češnjak
– Čavao – ekser
– Budak – kramp – pijuk
– Cigla – opeka
– Remen – kaiš
– Kotarica – korpa – košara
– Vrabac – dživdžan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
