Foto: Beta/Dragan GojićParalelno sa književnim jezikom, gotovo svaka sredina u Srbiji ima svoje lokalizme, izraze čije je značenje ponekad razumljivo samo domicilnom stanovništvu.
Upravo to dodatno čini bogatim srpski jezik, a neretko upravo taj lokalni govor je i neizostavni deo kulturnog identiteta svakog kraja naše zemlje.
Zrenjanin: U Banatu svega ima, ponajmanje padeža
Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča „paorski“.
On ume da bude „vickast“, da se „šegači“ i „ači“ ali i da je „zdravo bolestan“.
Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene.
A omiljeni glagol u Banatu je „NAMESTITI“ – pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.
Banaćani nameštaju i kafu, sendviče, a kada nešto rastavljaju ili popravljaju omiljeni izraz im je „pokvario sam“. Kod majstora za kola zato često kažu „Ovo ću da ti pokvarim, pa da namestim“. A koriste i izraz „Nije u vinklu“, što znači da nije pod pravim uglom.
Omiljene uzrečice su im „Ta, idi begaj!“, „Idi u peršun“, „Idi u očin“ a evo i jedne izreke o zaludnom poslu:“Ko lud sudi, ko pustom brani“.
Izreke su i ove: „Od čeg sit, od tog i debo,“; “Lenj konj duže kasa“; „Ima dana više nego kobasica.“
Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:
“Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći.“; “Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje.;“Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o.”; „Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…; „Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu.“; „Šorom sredom, svima mater redom, grdim žene što laju na mene“.
Evo još malo banatskog rečnika :
AČITI SE – šaliti
ASPIDA – zla žena
METATI – stavljati
ŠOR – ulica
DIVAN – razgovor
DIS“ POŠO – gde si krenuo
IZVOLITE U SALONU – izraz dobrodošlice
ŠTA RADU – šta rade
DI GA JE – gde je
TERA KERA – tera po svome, inati se, može mu se
KEREBEČITI SE – praviti se važan
LANDARATI – lutati, cunjati
LABOŠKA – mala posuda
LIHT NA ROZE – kad ostaneš bez para
FRUŠTUKOVATI – doručkovati
NOKŠIR – noćna posuda, noša
ŠPACIRATI – šetati
ŠPICLOV – prepredenko
ŠUFNUDLE ILI VALJUŠKE- testo od krompira preostalo od knedli
ŠLUS – kraj.
Novi Pazar: Kad te uhvati tutarak od pazarske tafre
Većina lokalizama u govoru Novopazaraca su zapravo turcizmi koji su se u ovim krajevima, za razliku od drugih delova Srbije, zadržali od otomanskog perioda i koriste se gotovo u svakodnevnoj konverzaciji među žiteljima ovog grada.
U sećanju su mi ostali sportisti i rukovodioci jednog sportskog kolektiva iz Beograda koji su me tokom jedne utakmice u Novom Pazaru pitali da im objasnim šta znači navijački transparent na tribinama “tutarak” misleći da je u pitanju neka uvreda.
Zapravo, najprostije objašnjenje reči “tutarak” je strah, nelagodan, neprijatan osećaj, tako da kad nekog sportistu “uhvati tutarak” on ne može da odigra najbolje što zna.
Popularna reč u Novom Pazaru je i “tafra” koja se koristi kada želi da se objasni nečije hvalisanje, preuveličavanje, laganje i predstavljanje onakvim kako nešto nije. Recimo, “pazarski tafradžija” vozi automobil (vrlo verovatno tuđ) od 20.000 evra, sa gorivom na rezervi.
Od ostalih reči koje se svakodnevno koriste su i “badihava” (besplatno, jeftino, džabe), “birindži” (najbolja, najlepša), “bedevija” (krupan, nezgrapan), “kijamet” (oluja, nevreme), “uhabiti” (ućutati se, ne reagovati, delovati nezainteresovano), “vehnuti” (prodati, ali i udati se), “inđihan” (nemirno dete), “hurdulija” (nepristupačan teren, rupa), “zahać” (prostor sa veoma malo sunca).
Pojedine reči iz srpskog jezika u Novom Pazaru mogu imati potpuno drugo značenje, poput “obijati” koja može označavati provaljivati u kuće, objekte ili razbijati katance, dok se u ovom gradu koristi kao “šetanje, besciljno lutanje gradom”.
Zaječar: “Ću ti pokažem od koje drvo se prave ložice”
Timočka Krajina je specifično područje susreta raznorodnih migrativnih struja u daljoj i bližoj prošlosti. Zbog toga na ovom području imamo potpuno različite dijalekte, i to i slovenske i romanske. To su dve vrste vlaškog govora, ungurijanski i caranski, velikoizvorski, kosovljanski, macacki i torlački, kao i njemu srodni, svrljiški i pirotski.
U svakodnevnom govoru, u okolini Zaječara, gde se se ove migrativne struje sreću, došlo je i do mešavine govora koji se koristi svakodnevno, ali se na ulici ili pijaci mogu čuti svi ovi dijalekti.
Vrlo popularan izraz koji se sreće u torlačkom kraju je “Ću ti pokažem od koje drvo se prave ložice”, što u bukvalnom prevodu znači “Pokazaću ti od kog drveta se prave kašike”, a znači “Videćeš ti sada”.
Torlaci kažu “Mlatiš kako mokra pola”, što u prevodu znači “Pričaš gluposti”, a kada kažu “Ču te skršim kako sučku”, oni žele da kažu da će nekog slomiti kao suvo drvo.
“Drećete visle na njek kako na kolac” kaže se u ovom kraju kada čovek nosi veliku ili široku odeću, a kada kažu “Usukal se kako klečka”, znači da je neko oslabio.
Takođe, ako neko želi da kaže da ga je zatekla kiša, i da je mokar, Torlaci kažu “Oplzal sam kako dodolka”. Dodole su nekada prizivale kišu. Kada neko poljubi dete pred spavanje, a neko se tome protivi, oni kažu “Što cukaš toj dete, pušti ga nek spi”.
Često se i u gradu Zaječaru čuje sledeći izraz “Ću si idem kući, da kafu popijem u avliju”, što znači da ide kući da kafu popije u dvorištu.
U selu Veliki Izvor, koje je poznato po specifičnom govoru, jedan od izraza je za dan koji dolazi posle prekosutra, “Zaran zadi druđi den”, što u prevodu znači dan posle prekosutra.
Kada pitate Velikoizvoraca da vam pokaže razliku između srpskog i velikoizvorskog govora on kao iz puške kaže “Miš – miška, bubuljica – priška”.
Timočka Krajina je bogata i prirodom, i građevinama, ali ono što je najlepše je raznolikost govora, koji je bukvalno u svakom mestu drugačiji.
Vranje: „Kalabal’k“, „rčkati“ i „lizgavo“
Kad vam neko u vranjskom kraju kaže da ste „zakasali“, ne sekirajte se, nije vas opsovao: to znači da ste nepromišljeno ušao u kakav odnos ili posao a da niste sagledali moguće posledice (Zakasaja s njom, nije ona devojka za njega, samo će mu doneti probleme).
Ali ako vam neko, kojim slučajem, kaže da će da vas „perne“, bežite glavom bez obzira ili se zaštitite jer će vas udariti.
„L’ckati“ znači štucati (Popij malo vode, da ne l’ckaš više).
U Vranju kad neko nekoga juri, kaže se da ga „mava“ (Mava ga, a kad ga stigne, ne piše mu se dobro).
Ako neko nekoga pita „Koji ti je andrak?“, mogao bi to da ga učini i drugačije: „Koji ti je đavo, šta ti je?“ U Vranju i okolini se ovaj izraz često koristi u navedenom kontekstu, ali mali broj ljudi zna šta, zapravo, znači izraz „andrak“.
„Blaze si ga/mu“ znači blago njemu (Blaze si ga, on je drva za zimu već kupio).
Ako čujete da kažu da je u gradu veliki „kalabal’k“, to znači da je velika gungula, gužva odnosno mnoštov ljudi na jednom mestu.
Kada nešto kupiti, i zadovoljni ste nakon toga, reći ćete prodavcu „airlija“, kao i on vama. To je blagoslov pri kupovini ili kakvom darivanju, u značenju „da imaš korist“. „Airlija rabota!“ znači da se posao završi ako treba.
Ako se neko „kurtalisao“ bede, to znači da se oslobodio nekog tereta ili problema, i da će mu sada krenuti u životu.
Čim se neko „ualija“, znači da se razmazio (Ualija se, ništa neće po kući da radi).
Ako primetite da neko „vije“, videćete da taj jeca, plače, narikuje (Majka vije nad sinovljevim grobom).
Kad se neko „rčka“, taj traži problema tamo gde ga nema, čačka, provocira (Sad se rčka, a kad dobije batine, đavo će mu biti kriv).
Izraz „božem“ znači kao bajagi ili tobože (Pretvara se, božem je ljut, traži pažnju).
Ako je put „lizgav“, to znači da ne krećete na put jer je klizav (Pazi se, ima leda, lizgava je ulica).
Vranjanci izraz „žimi“ ili „živmi“ koriste kada se kunu (Živmi majka, ne lažem, očiju mi).
Novosađani su džentrije
Veliki broj reči koje se koriste ili su korišćene u Novom Sadu karakteristične su za područje Vojvodine. Izrazi su preuzeti iz mađarskog, nemačkog, francuskog, engleskog, turskog i drugih jezika.
Međutim, ti izrazi se nažalost koriste sve manje, zbog čega vam dobar deo može biti nepoznat, a uglavnom ih koriste starije generacije.
Natkasna je noćni ormančić. Reč je nemačkog porekla, izvedena od reči „nacht“ i „kasten“, koje u prevodu znače noć i orman.
Još jedna reč, poreklom iz nemačkoj jezika usvojena je na ovim prostorima. Voz, koji se na nemačkom kaže „Die Eisenbahn“, usvojena je, ali su je loše čuli, te je postao ajzliban.
Zort označava strah, plašljivost, a reč je preuzeta iz turskog jezika. „Zort i kompanija“, moglo se čuti od starijih, u različitim kontekstima.
Ponekad, možete od starijih ljudi umesto reči zavesa, čuti firanga.
Ako ste gladni između doručka i ručka, ili ručka i večere, i tu glad morate da „presečete“ tako što ćete pojesti neki manji obrok, vreme je za jauznu. A reč potiče od nemačkog izraza „jause“, koji označava užinu.
Sveter, reč koju su vojvođanski Srbi prezeli iz engleskog jezika, označava džemper na zakopčavanje.
Ukoliko ste nešto uradili maločas, pre nekoliko trenutaka, uradili ste nešto otoič.
Lebrnji pendžer označava manji prozor koji se nalazi iznad velikog prozora. Takođe, taj izraz se ponegde koristi i za označavanje dvorišnog prozora.
Za imanje, odnosno gazdinstvo, u Vojvodini se nekada koristila i reč gazdošak.
Gedžav znači sitan. „Vidi kako je gedžav“, odnosi se na sitnog, žgoljavog, malog čoveka.
Ukoliko šetate psa po novosadskim ulicama, i nekome se svidi vaš pas, može vam dobaciti „vidi gadžu“. Gadža je reč koja označava većeg psa, bez obzira na rasu, ali i starog psa.
Iz engleskog jezika preuzeta je reč „gentry“ koja označava dobrostojeće ljude, s tim što je u ovdašnjem maniru ta reč prilagođena, te su ovdašnja gospoda „džentrije“.
Dobro poznata je reč fruštuk, koja označava doručak, a potiče iz nemačkog jezika. „Frühstück“ izvorno takođe označava doručak.
Ako vas neko pita da mu dodate labošku, znajte da je u pitanju manja šerpa ili metalna posuda.
Kada plaćate nešto, obavezno čete izvaditi šlajpik. Reč nemačkog porekla označava novčanik.
Kragujevac: Od „moralnog” i „velikodušnog” do „zmičeta u džepu” i „šifonskih gaća”
Po lingvistima i stručnjacima koji se bave jezikom, sama Šumadija, pa time i Kragujevac, kao centralno mesto u njoj je oblast gde se mahom govori kolokvijalni jezik i nije toliko bogata lingvističkim posebicama. Ali, nije da ih nema, pogotovu u čaršijskom slengu ali i šire.
Veliki deo njih potiče još iz onih vremena kada se izlazilo na korzo a danas je potpuno politički nekorektno i rodno neseenziblisano pojašnjavati odrednice poput – trebe ili ribe, koje su se šacovale.
U prilog istoriji jezikoslovne i jezokotvorne mizoginje žargona ovog kraja Srbije zauvek će ostati zabeleženi izrazi kao što su: kamenjarka, alapača, torokuša, čukljunka, baba kurana (zanoveta) ili drombulja. Neke od njih su bile pikljave ili imale „šiške ispod miške” što ne odgovara današnjim estetskim a kamoli jezičkim standardima.
No, tvorci ovih provala, kako kod nas vole da kažu su mahom bili kolakni dokonjaši (osobe koje ne rade ništa korisno) i lelemudi (isto takva danguba, samo još eksplicitnije pojašnjena), preteče onih koje će današnji klinci „krstiti„ opštim nadimkom – blejači.
Uz radžu (kako se u Šumadiji tepa domaćem osvežavajućem alkoholonom piću) su se „puštale buve” (širenje lažnih informacija) i „baronisalo” (brutalno lagalo) a potom „palilo” (zbirisalo ili pobeglo sa lica mesta), sem onih koji su ostajali „zemljosani” (mrtvi pijani) i onda na istom „zakuntali” (zaspali).
Cirkalo se i šikalo sem onih koji su vazda imali „zmiče u džepu” (osvedočene škrtice i ćemeri – tvrdice i džirmije) dok ne upadneš u bulu ili se „ubuliš” (dugovi) a lokalni zgubidani se na to „pocepaju k’o šifonske gaće” (umru od smeha).
Na sve to Kragujevčani imaju odgovor u jednoj reči da je lačo ili šukar (dobro) ili hatala (totalno ludilo).
Poseban argo koristi se u gružanskim selima gde je nešto „što je moralno” (obavezno), fizika je težak rad i najteži posao (koristi se uz dodatak „čista”) ili ih obuzme „strast” (kad se neko mnogo uplaši”.
Ali, šta reći kad je za Gružane i danas žena sa velikim grudima jednostavno – velikodušna. Da li iz dinastičke opredeljenosti u Rači i okolini (rodno mesto vožda Đorđa Petrovića) takva ženska persona je – karađorđuša.
Veselnik je, pak u svim krajevima zavičajne Šumadije onaj muškarac koji samo pravi društvo ženi, a ne vodi ljubav s njom – „zagreva” je dok ne dođe onaj pravi – ajgir (turcizam koji u ovom kontekstu nije valjda potrebno objažnjavati).
Svojedobno, pre dva veka dok je Kragujevac bio prva prestonica tek oslobođene Srbije ne malo vremena u njemu, između ostalog, proveo je Vuk Karađžić prikupljajući narodno duhovno i umovno blago i slične umotvorine. Svoje zbrirke narodnih poslovica iz ovog kraja Srbije danas bi mogao da obogati i dopuni i novim biserima kao što su: „doćiće i Mica na kolica” ili zokobnom „da bog da se u kući sve posušilo, osim veša”.
Niš: A be, što se mlatiš
Specifični izrazi iz Niša, mada bi u originalu, odnosno na niškom jeziku bilo iz Niš.
Jedan od glagola, koji se često u Nišu koristi, je akati se, što u prevodu znači mlatiti se, gubiti vreme.
Izraz a be, nema posebno značenje, ali označava uvod u razgovor.
Kad se za nekog kaže da se zabaradosao, to u prevodu znači da se zadržao preko mere.
Jaramaz je oznaka za besposličara.
Glagol iskubati znači isčupati.
Kalaj rabota označava laka posla, odnosno posao koji se uradi bez po muke.
Za kuče i štene u Nišu se često čuje da Nišlije kažu kudre.
Za nešto što se desilo nekad kaže se njeknja, a sairi se znači čuditi se.
Kad neko kaže da je negde tarapana, on misli da je tamo gužva, a za razmaženu osobu se navodi da je ualena.
Za nekoga ko glasno plače, u niškom kraju može da se čuje rove, o za onoga ko se pišmani da se predomislio.
Onaj ko se rastužio se na nišlijskom jeziku umusio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
