Foto: Beta/Miloš Miškov
Jedna od karakteristika jugoistočnih govora Srbije jeste konstrukcija „da + prezent“ koja se koristi umesto infinitiva. Ova jezička pojava prema normativnim lingvistima pripada razgovornom stilu, a da li je ipak neophodna u pojedinim kontekstima, gde je sve rasprostranjena i da li i prema njoj postoje negativni stavovi govornika kakvi su generalno prema takozvanim južnjačkim govorima, ispitivaće se kroz lingvistički projekat koji je pokrenula grupa lingvista.
Konstrukcija „da + prezent“ jedna je od zanimljivijih osobina štokavskih dijalekata nastala u okviru tzv. balkanizacijskih procesa, odnosno uticajem susednih balkanskih jezika, a koristi se u situacijama u kojima bi inače bio upotrebljen infinitiv, npr.
„Volim da vozim biciklu“ umesto „Volim voziti biciklu“. Ovo obeležje, a i mnoga druga, sa našim jezikom dele rumunski, bugarski, makedonski, grčki i albanski, koji svi zajedno čine balkanski jezički savez.
U srpskom jeziku konstrukcija „da + prezent“ se najviše koristi u prizrensko-timočkom i kosovsko-resavskom dijalektu, koji se popularno nazivaju južnjački. Kako se ide ka severozapadu nekadašnjeg srpsko-hrvatskog jezičkog prostora, upotreba ove konstrukcije opada u korist infinitiva.
Kako za Danas objašnjava lingvista Branimir Stanković, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, „po ovoj varijabilnosti donekle smo i neobični jer većina ostalih jezika koristi isključivo infinitiv“. Postoje ipak konteksti, dodaje Stanković, u kojima je u srpskom generalno ova konstrukcija prirodnija, npr. da bi se izbeglo nagomilavanje infinitiva, kao u rečenici „Ona mora početi da peva“, umesto „Ona mora početi pevati“.
Jugoistočni govori Srbije karakteristični su još i po smanjenom broju padeža, tzv. analitičkoj komparaciji poput “popametan” (prema ‘pametniji’), kao i po tome što imaju jedan akcenat „na starom mestu“, a sve je to posledica pomenutih balkanizacijskih procesa. Zbog ovih obeležja, koja ne pripadaju standardnom jezičkom varijetetu, postoje negativni stavovi o „nepismenosti“ ili „ruralnosti“ govora jugoistočne Srbije koji preslikavaju društveni balkanski stereotip u kom je „što južnije, to tužnije“.
– Ovakvu jezičku diskriminaciju sprovode podjednako i sami izvorni govornici ovih varijeteta, ali i pojedini lingvisti, koji nestandardne dijalekte vide kao pretnju po normirani jezik, iako je u realnosti upravo suprotno – govornici nestandardnih dijalekata su pod neprestanim pritiskom obrazovnog sistema, administracije i tržišta rada da promene svoje jezičke navike – ističe Stanković. Uostalom, kako dodaje, tzv. torlački (lingvistički termin koji pokriva i prizrensko-timočki dijalekat) nalazi se na Uneskovoj karti ugroženih varijeteta, što podrazumeva da njegovi nosioci polako gube pojedina obeležja u govoru, kakav je slučaj npr. sa oblikom „popametan“.
Kakvi stavovi preovlađuju konkretno prema konstrukciji „da + prezent“, jedno je od pitanja istraživanja u kome učestvuje i naš sagovornik.
– Neposrednih sociolingvističkih dokaza o negativnim stavovima govornika prema konstrukciji „da + prezent“ nemamo, ali smo u fazi pripreme lingvističkih eksperimenata koji bi trebalo da provere ovu hipotezu, u skladu sa već potvrđenim pretpostavkama da se tzv. južnjački akcenat povezuje sa neobrazovanošću i/ili ruralnošću – kaže Stanković.
U hrvatskoj nauci o jeziku zamena infinitiva konstrukcijom „da + prezent“ najčešće se interpretira kao strani element, srbizam. Nažalost, navodi Stanković, i među domaćim lingvistima ima onih koji oblik budućeg vremena sa ovom konstrukcijom (npr. Ana će da ispriča) pogrdno nazivaju futuroidom, balkanskim uticajem koji se „uvukao u srpski jezik“ i kome nedostaju sistemnost i svrsishodnost, iako istovremeno primećuju da se rečenicom „Novak neće da se odmara posle pobede na ovome turniru“ govori o subjektivnim namerama tenisera, dok rečenica „Novak se neće odmarati posle pobede na ovome turniru“ „objektivno“ negira da će se opisani događaj realizovati u budućnosti.
Mada prema Normativnoj gramatici „da + prezent“ pripada razgovornom stilu, dakle neformalnoj komunikaciji, Branimir Stanković preporučuje govornicima „da se vode svojom intuicijom“.
– U svetu prevodilaštva se dosledna upotreba infinitiva neretko povezuje sa hrvatskim, pa mi se u lektorskom radu dešavalo da izdavač insistira na konstrukciji „da + prezent“, potpuno obrnuto od onog što zagovara Normativna gramatika. To vodi nastanku tzv. duplog standarda, jednog koji zagovaraju normativisti, i drugog koji važi kao neformalna konvencija među pojedinim govornicima. Ništa od ovog, međutim, ne predstavlja naročitu opasnost po jezik ili njegov identitet, uprkos kataklizmičnoj retorici dela jezikoslovaca – kaže naš sagovornik.
O lingvističkom projektu
Istraživanje upotrebe infinitiva i konstrukcije „da + prezent“ u štokavskoj zoni nekadašnjeg srpsko-hrvatskog pokrenula je ekipa lingvistkinja i lingvista iz Niša, Novog Sada i Graca (Branimir Stanković, Nataša Milićević, Tatjana Milićev, Bojana Jakovljević, Predrag Kovačević i Boban Arsenijević).
Projekat pod nazivom „Klauzalni komplementi između jezičke strukture i identiteta: dokumentovanje, vizualizovanje i teoretisanje o varijaciji u štokavskim (ne)ličnim ugnežđenim klauzama“ finansira Fond za nauku Republike Srbije. Ispitaće se teritorijalno rasprostiranje, i koliko pripadnost određenom dijalektu ili naciji određuje naš izbor između dveju formi. Utvrđivaće se i uskojezički činioci koji utiču na izbor između infinitiva i konstrukcije „da + prezent”, kao i simboličke vrednosti i značenja koja izvorni govornici pripisuju ovim jezičkim izrazima na različitim skalama (ruralno/urbano, neobrazovano/obrazovano, odbojno/privlačno, neprijatno/prijatno).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
